Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   gu કામ ચલાવો

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [એકાવન]

51 [Ēkāvana]

કામ ચલાવો

kāma calāvō

Изаберите како желите да видите превод:   
српски гуџарати Игра Више
Хоћу у библиотеку. મા-- --સ-તકા--મ-ં-જ------. મા_ પુ______ જ_ છે_ મ-ર- પ-સ-ત-ા-ય-ા- જ-ુ- છ-. -------------------------- મારે પુસ્તકાલયમાં જવું છે. 0
k--a c--ā-ō k___ c_____ k-m- c-l-v- ----------- kāma calāvō
Хоћу у књижару. માર- બુ- -્ટ---પર જ----છે. મા_ બુ_ સ્__ પ_ જ_ છે_ મ-ર- બ-ક સ-ટ-ર પ- જ-ુ- છ-. -------------------------- મારે બુક સ્ટોર પર જવું છે. 0
kā-a c--āvō k___ c_____ k-m- c-l-v- ----------- kāma calāvō
Хоћу до трафике. મા-ે----સ્--પ- --ું --. મા_ કિ___ પ_ જ_ છે_ મ-ર- ક-ઓ-્- પ- જ-ુ- છ-. ----------------------- મારે કિઓસ્ક પર જવું છે. 0
mā-- p-stak-l-y-m-- -av-ṁ ch-. m___ p_____________ j____ c___ m-r- p-s-a-ā-a-a-ā- j-v-ṁ c-ē- ------------------------------ mārē pustakālayamāṁ javuṁ chē.
Ја хоћу да изнајмим књигу. મ-ર- -- પુસ-તક--ધા---ેવ-ં -ે. મા_ એ_ પુ___ ઉ__ લે_ છે_ મ-ર- એ- પ-સ-ત- ઉ-ા- લ-વ-ં છ-. ----------------------------- મારે એક પુસ્તક ઉધાર લેવું છે. 0
m-rē p-st-kā--yamāṁ ---u- --ē. m___ p_____________ j____ c___ m-r- p-s-a-ā-a-a-ā- j-v-ṁ c-ē- ------------------------------ mārē pustakālayamāṁ javuṁ chē.
Ја хоћу да купим књигу. મા-- એક--------ખરી--ું -ે. મા_ એ_ પુ___ ખ___ છે_ મ-ર- એ- પ-સ-ત- ખ-ી-વ-ં છ-. -------------------------- મારે એક પુસ્તક ખરીદવું છે. 0
mārē -----k--a---āṁ -a--ṁ --ē. m___ p_____________ j____ c___ m-r- p-s-a-ā-a-a-ā- j-v-ṁ c-ē- ------------------------------ mārē pustakālayamāṁ javuṁ chē.
Ја хоћу да купим новине. મા---એક-અખબાર ખ-ીદ--ં છ-. મા_ એ_ અ___ ખ___ છે_ મ-ર- એ- અ-બ-ર ખ-ી-વ-ં છ-. ------------------------- મારે એક અખબાર ખરીદવું છે. 0
M--ē-bu-- s-ō-a-p-r- -a--ṁ---ē. M___ b___ s____ p___ j____ c___ M-r- b-k- s-ō-a p-r- j-v-ṁ c-ē- ------------------------------- Mārē buka sṭōra para javuṁ chē.
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. હુ--પ-સ્ત--ઉધ-ર લે-- લ--બ્--રીમાં જ-- --ં---છ-ં. હું પુ___ ઉ__ લે_ લા_____ જ_ માં_ છું_ હ-ં પ-સ-ત- ઉ-ા- લ-વ- લ-ય-્-ે-ી-ા- જ-ા મ-ં-ુ છ-ં- ------------------------------------------------ હું પુસ્તક ઉધાર લેવા લાયબ્રેરીમાં જવા માંગુ છું. 0
M-r- b--a --ō-- p-r- ja-u- c--. M___ b___ s____ p___ j____ c___ M-r- b-k- s-ō-a p-r- j-v-ṁ c-ē- ------------------------------- Mārē buka sṭōra para javuṁ chē.
Ја хоћу у књижару да купим књигу. મા-ે-પુસ્તક----દવ--બ-ક-્ટ---પર--વ-ં--ે. મા_ પુ___ ખ___ બુ____ પ_ જ_ છે_ મ-ર- પ-સ-ત- ખ-ી-વ- બ-ક-્-ો- પ- જ-ુ- છ-. --------------------------------------- મારે પુસ્તક ખરીદવા બુકસ્ટોર પર જવું છે. 0
Mā-ē--u------ra ---- -av-- c-ē. M___ b___ s____ p___ j____ c___ M-r- b-k- s-ō-a p-r- j-v-ṁ c-ē- ------------------------------- Mārē buka sṭōra para javuṁ chē.
Ја хоћу до трафике да купим новине. મ--ે ----- ખરીદ-- -િ-સ્ક-પ-----ં -ે. મા_ અ___ ખ___ કિ___ પ_ જ_ છે_ મ-ર- અ-બ-ર ખ-ી-વ- ક-ઓ-્- પ- જ-ુ- છ-. ------------------------------------ મારે અખબાર ખરીદવા કિઓસ્ક પર જવું છે. 0
Mā-ē-k--s-- pa---ja--- -hē. M___ k_____ p___ j____ c___ M-r- k-ō-k- p-r- j-v-ṁ c-ē- --------------------------- Mārē kiōska para javuṁ chē.
Ја хоћу до оптичара. મારે ઓ-્-િશી-ન-પા---જ--- છ-. મા_ ઓ_____ પા_ જ_ છે_ મ-ર- ઓ-્-િ-ી-ન પ-સ- જ-ુ- છ-. ---------------------------- મારે ઓપ્ટિશીયન પાસે જવું છે. 0
Mā-ē -i-ska ------a--- -hē. M___ k_____ p___ j____ c___ M-r- k-ō-k- p-r- j-v-ṁ c-ē- --------------------------- Mārē kiōska para javuṁ chē.
Ја хоћу до супермаркета. મ--ે -ુ-ર-ા---ેટમાં --ુ--છે. મા_ સુ_______ જ_ છે_ મ-ર- સ-પ-મ-ર-ક-ટ-ા- જ-ુ- છ-. ---------------------------- મારે સુપરમાર્કેટમાં જવું છે. 0
M--- --a---staka---h-r--lēvu--ch-. M___ ē__ p______ u_____ l____ c___ M-r- ē-a p-s-a-a u-h-r- l-v-ṁ c-ē- ---------------------------------- Mārē ēka pustaka udhāra lēvuṁ chē.
Ја хоћу до пекара. માર--બેકરીમા----ુ- --. મા_ બે___ જ_ છે_ મ-ર- બ-ક-ી-ા- જ-ુ- છ-. ---------------------- મારે બેકરીમાં જવું છે. 0
Mār----a p-s-aka-----r---ēv------. M___ ē__ p______ u_____ l____ c___ M-r- ē-a p-s-a-a u-h-r- l-v-ṁ c-ē- ---------------------------------- Mārē ēka pustaka udhāra lēvuṁ chē.
Ја хоћу да купим наочале. મ-ર- --્મા --ી--- છ-. મા_ ચ__ ખ___ છે_ મ-ર- ચ-્-ા ખ-ી-વ- છ-. --------------------- મારે ચશ્મા ખરીદવા છે. 0
Mā-- -k----stak---dhāra-l--u--chē. M___ ē__ p______ u_____ l____ c___ M-r- ē-a p-s-a-a u-h-r- l-v-ṁ c-ē- ---------------------------------- Mārē ēka pustaka udhāra lēvuṁ chē.
Ја хоћу да купим воће и поврће. માર---- -ને ----ા--------- -ે. મા_ ફ_ અ_ શા___ ખ___ છે_ મ-ર- ફ- અ-ે શ-ક-ા-ી ખ-ી-વ- છ-. ------------------------------ મારે ફળ અને શાકભાજી ખરીદવા છે. 0
Mā---ēk--pus-aka --ar-d---ṁ chē. M___ ē__ p______ k_________ c___ M-r- ē-a p-s-a-a k-a-ī-a-u- c-ē- -------------------------------- Mārē ēka pustaka kharīdavuṁ chē.
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. મ--ે રોલ-સ--ને-બ્ર-- ખ---વ----. મા_ રો__ અ_ બ્__ ખ___ છે_ મ-ર- ર-લ-સ અ-ે બ-ર-ડ ખ-ી-વ- છ-. ------------------------------- મારે રોલ્સ અને બ્રેડ ખરીદવા છે. 0
Mārē ------st-k--kh-r-da--- chē. M___ ē__ p______ k_________ c___ M-r- ē-a p-s-a-a k-a-ī-a-u- c-ē- -------------------------------- Mārē ēka pustaka kharīdavuṁ chē.
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. મ-ર--ચશ-મ- ---દવ- -પ-ટ-શ-યન પ-----વુ- -ે. મા_ ચ__ ખ___ ઓ_____ પા_ જ_ છે_ મ-ર- ચ-્-ા ખ-ી-વ- ઓ-્-િ-ી-ન પ-સ- જ-ુ- છ-. ----------------------------------------- મારે ચશ્મા ખરીદવા ઓપ્ટિશીયન પાસે જવું છે. 0
M-r--ēk- ---t-ka-----ī-a-uṁ -hē. M___ ē__ p______ k_________ c___ M-r- ē-a p-s-a-a k-a-ī-a-u- c-ē- -------------------------------- Mārē ēka pustaka kharīdavuṁ chē.
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. માર---ળ--ને--ા--ા-- ખ--દ---સ-----ર્ક--મા- -વું--ે. મા_ ફ_ અ_ શા___ ખ___ સુ_______ જ_ છે_ મ-ર- ફ- અ-ે શ-ક-ા-ી ખ-ી-વ- સ-પ-મ-ર-ક-ટ-ા- જ-ુ- છ-. -------------------------------------------------- મારે ફળ અને શાકભાજી ખરીદવા સુપરમાર્કેટમાં જવું છે. 0
M-r---ka --habār--k----d-----c--. M___ ē__ a_______ k_________ c___ M-r- ē-a a-h-b-r- k-a-ī-a-u- c-ē- --------------------------------- Mārē ēka akhabāra kharīdavuṁ chē.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. હ-ં રો-્- અને --ર-- ----વા--ેકરી--ં જ-ા મા--ુ -ું. હું રો__ અ_ બ્__ ખ___ બે___ જ_ માં_ છું_ હ-ં ર-લ-સ અ-ે બ-ર-ડ ખ-ી-વ- બ-ક-ી-ા- જ-ા મ-ં-ુ છ-ં- -------------------------------------------------- હું રોલ્સ અને બ્રેડ ખરીદવા બેકરીમાં જવા માંગુ છું. 0
M-rē-----akhabāra-kh---d-v-ṁ---ē. M___ ē__ a_______ k_________ c___ M-r- ē-a a-h-b-r- k-a-ī-a-u- c-ē- --------------------------------- Mārē ēka akhabāra kharīdavuṁ chē.

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!