Рјечник

sr Породица   »   gu કુટુંબ

2 [два]

Породица

Породица

2 [બે]

2 [Bē]

કુટુંબ

kuṭumba

Изаберите како желите да видите превод:   
српски гуџарати Игра Више
деда દ--ા દા_ દ-દ- ---- દાદા 0
d-dā d___ d-d- ---- dādā
бака દાદી દા_ દ-દ- ---- દાદી 0
dā-ī d___ d-d- ---- dādī
он и она ત- --- ત-ણી તે અ_ તે_ ત- અ-ે ત-ણ- ----------- તે અને તેણી 0
tē a-ē-t--ī t_ a__ t___ t- a-ē t-ṇ- ----------- tē anē tēṇī
отац પિતા પિ_ પ-ત- ---- પિતા 0
pitā p___ p-t- ---- pitā
мајка મા-ા મા_ મ-ત- ---- માતા 0
mātā m___ m-t- ---- mātā
он и она તે-અન- તે-ી તે અ_ તે_ ત- અ-ે ત-ણ- ----------- તે અને તેણી 0
t----ē t--ī t_ a__ t___ t- a-ē t-ṇ- ----------- tē anē tēṇī
син પ---ર પુ__ પ-ત-ર ----- પુત્ર 0
p-t-a p____ p-t-a ----- putra
кћерка પુત--ી પુ__ પ-ત-ર- ------ પુત્રી 0
putrī p____ p-t-ī ----- putrī
он и она ત- -ને-ત--ી તે અ_ તે_ ત- અ-ે ત-ણ- ----------- તે અને તેણી 0
tē-a---t--ī t_ a__ t___ t- a-ē t-ṇ- ----------- tē anē tēṇī
брат ભાઈ ભા_ ભ-ઈ --- ભાઈ 0
b--ī b___ b-ā- ---- bhāī
сестра બ-ેન બ__ બ-ે- ---- બહેન 0
bahē-a b_____ b-h-n- ------ bahēna
он и она તે-અને---ણી તે અ_ તે_ ત- અ-ે ત-ણ- ----------- તે અને તેણી 0
t--a-- -ēṇī t_ a__ t___ t- a-ē t-ṇ- ----------- tē anē tēṇī
ујак, стриц ક--ા કા_ ક-ક- ---- કાકા 0
kā-ā k___ k-k- ---- kākā
тетка કાકી કા_ ક-ક- ---- કાકી 0
k--ī k___ k-k- ---- kākī
он и она તે અ------ી તે અ_ તે_ ત- અ-ે ત-ણ- ----------- તે અને તેણી 0
tē-a-ē tē-ī t_ a__ t___ t- a-ē t-ṇ- ----------- tē anē tēṇī
Ми смо породица. અ-ે -ક -રિવાર-છીએ. અ_ એ_ પ___ છી__ અ-ે એ- પ-િ-ા- છ-એ- ------------------ અમે એક પરિવાર છીએ. 0
am------pa-iv--- -hī-. a__ ē__ p_______ c____ a-ē ē-a p-r-v-r- c-ī-. ---------------------- amē ēka parivāra chīē.
Породица није мала. પ-િવ-ર---ન---થી. પ___ ના_ ન__ પ-િ-ા- ન-ન- ન-ી- ---------------- પરિવાર નાનો નથી. 0
Pa-i---- --n------ī. P_______ n___ n_____ P-r-v-r- n-n- n-t-ī- -------------------- Parivāra nānō nathī.
Породица је велика. પરિવ----ો-- -ે. પ___ મો_ છે_ પ-િ-ા- મ-ટ- છ-. --------------- પરિવાર મોટો છે. 0
Pa-i-ā-- mōṭō----. P_______ m___ c___ P-r-v-r- m-ṭ- c-ē- ------------------ Parivāra mōṭō chē.

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.