Разговорник

bg Подчинени изречения с дали   »   zh 从句连词:是否/会不会

93 [деветдесет и три]

Подчинени изречения с дали

Подчинени изречения с дали

93[九十三]

93 [Jiǔshísān]

从句连词:是否/会不会

cóngjù liáncí: Shìfǒu/ huì bù huì

Изберете как искате да видите превода:   
български китайски (опростен) Играйте Повече
Не зная дали той ме обича. 我 -知道- -----爱我-。 我 不___ 他 是_ 爱_ 。 我 不-道- 他 是- 爱- 。 ---------------- 我 不知道, 他 是否 爱我 。 0
cón-jù -ián-í:----f-u- -u--b---uì c_____ l______ S______ h__ b_ h__ c-n-j- l-á-c-: S-ì-ǒ-/ h-ì b- h-ì --------------------------------- cóngjù liáncí: Shìfǒu/ huì bù huì
Не зная дали той ще се върне. 我 不-道, 他-是-----。 我 不___ 他 是_ 回_ 。 我 不-道- 他 是- 回- 。 ---------------- 我 不知道, 他 是否 回来 。 0
có--jù----n----Shì-ǒ----u--bù huì c_____ l______ S______ h__ b_ h__ c-n-j- l-á-c-: S-ì-ǒ-/ h-ì b- h-ì --------------------------------- cóngjù liáncí: Shìfǒu/ huì bù huì
Не зная дали той ще ми се обади по телефона. 我----, 他-是否-给--打-话-。 我 不___ 他 是_ 给_ 打__ 。 我 不-道- 他 是- 给- 打-话 。 -------------------- 我 不知道, 他 是否 给我 打电话 。 0
wǒ-b--z-ī--o- tā-shì--u-ài -ǒ. w_ b_ z______ t_ s_____ à_ w__ w- b- z-ī-à-, t- s-ì-ǒ- à- w-. ------------------------------ wǒ bù zhīdào, tā shìfǒu ài wǒ.
Дали ме обича? 他 -- 爱- - ? 他 是_ 爱_ 呢 ? 他 是- 爱- 呢 ? ----------- 他 是否 爱我 呢 ? 0
w- -ù --ī---- -ā -----u-à- wǒ. w_ b_ z______ t_ s_____ à_ w__ w- b- z-ī-à-, t- s-ì-ǒ- à- w-. ------------------------------ wǒ bù zhīdào, tā shìfǒu ài wǒ.
Дали ще се върне? 他 ------ --? 他 会__ 回_ 呢 ? 他 会-会 回- 呢 ? ------------ 他 会不会 回来 呢 ? 0
wǒ--- ---dào,--ā s--f-u -i wǒ. w_ b_ z______ t_ s_____ à_ w__ w- b- z-ī-à-, t- s-ì-ǒ- à- w-. ------------------------------ wǒ bù zhīdào, tā shìfǒu ài wǒ.
Дали ще ми се обади по телефона? 他 -不-----打电话 --? 他 会__ 给_ 打__ 呢 ? 他 会-会 给- 打-话 呢 ? ---------------- 他 会不会 给我 打电话 呢 ? 0
W- ----hīd-o, ----hìfǒ--huílái. W_ b_ z______ t_ s_____ h______ W- b- z-ī-à-, t- s-ì-ǒ- h-í-á-. ------------------------------- Wǒ bù zhīdào, tā shìfǒu huílái.
Питам се дали той мисли за мен. 我 问----他 是否 - 我 。 我 问___ 他 是_ 想 我 。 我 问-己- 他 是- 想 我 。 ----------------- 我 问自己, 他 是否 想 我 。 0
Wǒ ---zh--ào- -ā-sh-fǒ---u----. W_ b_ z______ t_ s_____ h______ W- b- z-ī-à-, t- s-ì-ǒ- h-í-á-. ------------------------------- Wǒ bù zhīdào, tā shìfǒu huílái.
Питам се дали той има друга. 我 问自-- - 是否---人-。 我 问___ 他 是_ 有__ 。 我 问-己- 他 是- 有-人 。 ----------------- 我 问自己, 他 是否 有别人 。 0
W---- z-īd-------s-ì--- hu-lái. W_ b_ z______ t_ s_____ h______ W- b- z-ī-à-, t- s-ì-ǒ- h-í-á-. ------------------------------- Wǒ bù zhīdào, tā shìfǒu huílái.
Питам се дали той лъже. 我---己--他-是- 撒谎-。 我 问___ 他 是_ 撒_ 。 我 问-己- 他 是- 撒- 。 ---------------- 我 问自己, 他 是否 撒谎 。 0
W---ù----dào,--ā-s-ì------i-w---ǎ --ànhuà. W_ b_ z______ t_ s_____ g__ w_ d_ d_______ W- b- z-ī-à-, t- s-ì-ǒ- g-i w- d- d-à-h-à- ------------------------------------------ Wǒ bù zhīdào, tā shìfǒu gěi wǒ dǎ diànhuà.
Дали мисли за мен? 他-是---- --? 他 是_ 想_ 呢 ? 他 是- 想- 呢 ? ----------- 他 是否 想我 呢 ? 0
W- -ù-zh-dà-- -ā-s---ǒ--gěi-w-----d-àn---. W_ b_ z______ t_ s_____ g__ w_ d_ d_______ W- b- z-ī-à-, t- s-ì-ǒ- g-i w- d- d-à-h-à- ------------------------------------------ Wǒ bù zhīdào, tā shìfǒu gěi wǒ dǎ diànhuà.
Дали той има друга? 是--他- -外 -- -人 --? 是_ 他_ 另_ 一_ 女_ 呢 ? 是- 他- 另- 一- 女- 呢 ? ------------------ 是否 他有 另外 一个 女人 呢 ? 0
Wǒ-bù-zhī-à-- tā-----ǒ- --i wǒ-dǎ -i-n-u-. W_ b_ z______ t_ s_____ g__ w_ d_ d_______ W- b- z-ī-à-, t- s-ì-ǒ- g-i w- d- d-à-h-à- ------------------------------------------ Wǒ bù zhīdào, tā shìfǒu gěi wǒ dǎ diànhuà.
Дали казва истината? 他说的 是否- 实----? 他__ 是__ 实_ 呢 ? 他-的 是-是 实- 呢 ? -------------- 他说的 是否是 实话 呢 ? 0
Tā----fǒu--- -- -e? T_ s_____ à_ w_ n__ T- s-ì-ǒ- à- w- n-? ------------------- Tā shìfǒu ài wǒ ne?
Съмнявам се че той наистина ме харесва. 我 怀疑,----否------ 我 。 我 怀__ 他 是_ 真_ 喜_ 我 。 我 怀-, 他 是- 真- 喜- 我 。 -------------------- 我 怀疑, 他 是否 真的 喜欢 我 。 0
T---hì--u--- wǒ n-? T_ s_____ à_ w_ n__ T- s-ì-ǒ- à- w- n-? ------------------- Tā shìfǒu ài wǒ ne?
Съмнявам се че ще ми пише. 我 怀---他--否 ----- 。 我 怀__ 他 是_ 给_ 写_ 。 我 怀-, 他 是- 给- 写- 。 ------------------ 我 怀疑, 他 是否 给我 写信 。 0
T--sh-f-u à---- n-? T_ s_____ à_ w_ n__ T- s-ì-ǒ- à- w- n-? ------------------- Tā shìfǒu ài wǒ ne?
Съмнявам се че ще се ожени за мен. 我--疑----是否----。 我 怀__ 他 是_ 娶_ 。 我 怀-, 他 是- 娶- 。 --------------- 我 怀疑, 他 是否 娶我 。 0
Tā-hu--bù --ì h--l---n-? T_ h__ b_ h__ h_____ n__ T- h-ì b- h-ì h-í-á- n-? ------------------------ Tā huì bù huì huílái ne?
Дали наистина ме харесва? 他 是否-真的-喜--我-呢-? 他 是_ 真_ 喜_ 我 呢 ? 他 是- 真- 喜- 我 呢 ? ---------------- 他 是否 真的 喜欢 我 呢 ? 0
T--h-ì ---h-- h-íl-- ne? T_ h__ b_ h__ h_____ n__ T- h-ì b- h-ì h-í-á- n-? ------------------------ Tā huì bù huì huílái ne?
Дали ще ми пише? 他 是否 真的--- 写--- ? 他 是_ 真_ 给_ 写_ 呢 ? 他 是- 真- 给- 写- 呢 ? ----------------- 他 是否 真的 给我 写信 呢 ? 0
T----ì-b----ì -uí--i --? T_ h__ b_ h__ h_____ n__ T- h-ì b- h-ì h-í-á- n-? ------------------------ Tā huì bù huì huílái ne?
Дали ще се ожени за мен? 他--否------娶--- ? 他 是_ 真_ 会 娶_ 呢 ? 他 是- 真- 会 娶- 呢 ? ---------------- 他 是否 真的 会 娶我 呢 ? 0
Tā---ì-bù h-- g-i-----ǎ--iành-- --? T_ h__ b_ h__ g__ w_ d_ d______ n__ T- h-ì b- h-ì g-i w- d- d-à-h-à n-? ----------------------------------- Tā huì bù huì gěi wǒ dǎ diànhuà ne?

Как мозъка учи граматика?

Ние започваме да учим своя роден език като бебета. Това се случва автоматично. И не е осъзнат процес. Нашият мозък трябва да постигне много докато учи, обаче. Когато учим граматика, например, той има много работа за вършене. Той всеки ден чува нови неща. И получава непрекъснато нови стимули. Но мозъкът не може да обработва всеки стимул индивидуално. Той трябва да действа икономично. Ето защо, той се ориентира към регулярност. Мозъкът помни това, което чува често. Той регистрира колко често се случва нещо специфично. След това си създава граматически правила от тези примери. Децата знаят дали едно изречение е вярно или не. Въпреки това, те не знаят защо това е така. Мозъкът им знае правилата без да ги е учил. Възрастните учат езици по различен начин. Те вече знаят структурите на родния си език. Тези структури са основата за новите граматични правила. Но за да се научат, възрастните се нуждаят от обучение. Когато мозъка учи граматика, той има определена система. Това може да се види при съществителните и глаголите, например. Те се съхраняват в различни области на мозъка. Различни области на мозъка са активни, когато ги обработват. Простите правила също се учат по по-различен начин от сложните правила. При сложните правила повече области на мозъка работят заедно. Как точно мозъкът учи граматика все още не е проучено. Въпреки това, ние знаем, че той теоретично може да научи всяко граматичноправило...