Разговорник

bg Подчинени изречения с дали   »   hr Zavisne rečenice sa li

93 [деветдесет и три]

Подчинени изречения с дали

Подчинени изречения с дали

93 [devedeset i tri]

Zavisne rečenice sa li

Изберете как искате да видите превода:   
български хърватски Играйте Повече
Не зная дали той ме обича. Ne-z-a--da----on--en- -ol-. N_ z___ d_ l_ o_ m___ v____ N- z-a- d- l- o- m-n- v-l-. --------------------------- Ne znam da li on mene voli. 0
Не зная дали той ще се върне. Ne -n-m -a----će-s- -n-vr----i. N_ z___ d_ l_ ć_ s_ o_ v_______ N- z-a- d- l- ć- s- o- v-a-i-i- ------------------------------- Ne znam da li će se on vratiti. 0
Не зная дали той ще ми се обади по телефона. N--zn-- d- li -e-m- -azv-t-. N_ z___ d_ l_ ć_ m_ n_______ N- z-a- d- l- ć- m- n-z-a-i- ---------------------------- Ne znam da li će me nazvati. 0
Дали ме обича? Da-li--n -ene----k-v--i? D_ l_ o_ m___ i___ v____ D- l- o- m-n- i-a- v-l-? ------------------------ Da li on mene ipak voli? 0
Дали ще се върне? Da-li-će--e o- -pak--r--i-i? D_ l_ ć_ s_ o_ i___ v_______ D- l- ć- s- o- i-a- v-a-i-i- ---------------------------- Da li će se on ipak vratiti? 0
Дали ще ми се обади по телефона? Da li-ć-----on --a--n-----i? D_ l_ ć_ m_ o_ i___ n_______ D- l- ć- m- o- i-a- n-z-a-i- ---------------------------- Da li će me on ipak nazvati? 0
Питам се дали той мисли за мен. P-----s- -a-li -- ----i n- ----. P____ s_ d_ l_ o_ m____ n_ m____ P-t-m s- d- l- o- m-s-i n- m-n-. -------------------------------- Pitam se da li on misli na mene. 0
Питам се дали той има друга. P---m-s--da--- -n-----d---u. P____ s_ d_ l_ o_ i__ d_____ P-t-m s- d- l- o- i-a d-u-u- ---------------------------- Pitam se da li on ima drugu. 0
Питам се дали той лъже. Pi--m-s- da -i -- laž-. P____ s_ d_ l_ o_ l____ P-t-m s- d- l- o- l-ž-. ----------------------- Pitam se da li on laže. 0
Дали мисли за мен? Misli -i--- -pa--n--m-n-? M____ l_ o_ i___ n_ m____ M-s-i l- o- i-a- n- m-n-? ------------------------- Misli li on ipak na mene? 0
Дали той има друга? Ima-li-on-i-a----k- --ugu? I__ l_ o_ i___ n___ d_____ I-a l- o- i-a- n-k- d-u-u- -------------------------- Ima li on ipak neku drugu? 0
Дали казва истината? G--or--l--------k -s-i--? G_____ l_ o_ i___ i______ G-v-r- l- o- i-a- i-t-n-? ------------------------- Govori li on ipak istinu? 0
Съмнявам се че той наистина ме харесва. Ni-----i-urna-voli-li-o- ---e z-i-t-. N____ s______ v___ l_ o_ m___ z______ N-s-m s-g-r-a v-l- l- o- m-n- z-i-t-. ------------------------------------- Nisam sigurna voli li on mene zaista. 0
Съмнявам се че ще ми пише. Ni-am s---r---ho-- l---- -n pi-a--. N____ s______ h___ l_ m_ o_ p______ N-s-m s-g-r-a h-ć- l- m- o- p-s-t-. ----------------------------------- Nisam sigurna hoće li mi on pisati. 0
Съмнявам се че ще се ожени за мен. Nisam-si-u--- h---- ---me -n ---n--i. N____ s______ h_ ć_ l_ m_ o_ o_______ N-s-m s-g-r-a h- ć- l- m- o- o-e-i-i- ------------------------------------- Nisam sigurna ho će li me on oženiti. 0
Дали наистина ме харесва? D--l---n -e-----va-----o--? D_ l_ o_ m___ s______ v____ D- l- o- m-n- s-v-r-o v-l-? --------------------------- Da li on mene stvarno voli? 0
Дали ще ми пише? Da--i će -i-i-ak---sa-i? D_ l_ ć_ m_ i___ p______ D- l- ć- m- i-a- p-s-t-? ------------------------ Da li će mi ipak pisati? 0
Дали ще се ожени за мен? D- -- ----e ip---ož---ti? D_ l_ ć_ m_ i___ o_______ D- l- ć- m- i-a- o-e-i-i- ------------------------- Da li će me ipak oženiti? 0

Как мозъка учи граматика?

Ние започваме да учим своя роден език като бебета. Това се случва автоматично. И не е осъзнат процес. Нашият мозък трябва да постигне много докато учи, обаче. Когато учим граматика, например, той има много работа за вършене. Той всеки ден чува нови неща. И получава непрекъснато нови стимули. Но мозъкът не може да обработва всеки стимул индивидуално. Той трябва да действа икономично. Ето защо, той се ориентира към регулярност. Мозъкът помни това, което чува често. Той регистрира колко често се случва нещо специфично. След това си създава граматически правила от тези примери. Децата знаят дали едно изречение е вярно или не. Въпреки това, те не знаят защо това е така. Мозъкът им знае правилата без да ги е учил. Възрастните учат езици по различен начин. Те вече знаят структурите на родния си език. Тези структури са основата за новите граматични правила. Но за да се научат, възрастните се нуждаят от обучение. Когато мозъка учи граматика, той има определена система. Това може да се види при съществителните и глаголите, например. Те се съхраняват в различни области на мозъка. Различни области на мозъка са активни, когато ги обработват. Простите правила също се учат по по-различен начин от сложните правила. При сложните правила повече области на мозъка работят заедно. Как точно мозъкът учи граматика все още не е проучено. Въпреки това, ние знаем, че той теоретично може да научи всяко граматичноправило...