Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   be Гутарка 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [дваццаць два]

22 [dvatstsats’ dva]

Гутарка 3

Gutarka 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bjeloruski igra Više
Pušite li? Вы--у----? В_ к______ В- к-р-ц-? ---------- Вы курыце? 0
Gu-a-ka-3 G______ 3 G-t-r-a 3 --------- Gutarka 3
Prije da. Ране--–----. Р____ – т___ Р-н-й – т-к- ------------ Раней – так. 0
G-ta-k- 3 G______ 3 G-t-r-a 3 --------- Gutarka 3
Ali sada više ne pušim. А-- --п-р я-бо-ьш-не--ур-. А__ ц____ я б____ н_ к____ А-е ц-п-р я б-л-ш н- к-р-. -------------------------- Але цяпер я больш не куру. 0
Vy -ur-tse? V_ k_______ V- k-r-t-e- ----------- Vy kurytse?
Smeta li Vam ako ja pušim? В----е-бу--е---м----ь--ка-і----а-у-у? В__ н_ б____ з________ к___ я з______ В-м н- б-д-е з-м-н-ц-, к-л- я з-к-р-? ------------------------------------- Вам не будзе замінаць, калі я закуру? 0
Vy -uryts-? V_ k_______ V- k-r-t-e- ----------- Vy kurytse?
Ne, apsolutno ne. Н------ім --. Н__ з____ н__ Н-, з-с-м н-. ------------- Не, зусім не. 0
Vy --rytse? V_ k_______ V- k-r-t-e- ----------- Vy kurytse?
Ne smeta mi. Мне -эт--н- з-мін--. М__ г___ н_ з_______ М-е г-т- н- з-м-н-е- -------------------- Мне гэта не замінае. 0
R-n-y --t-k. R____ – t___ R-n-y – t-k- ------------ Raney – tak.
Hoćete li popiti nešto? Вып---е ш---н-будз-? В______ ш___________ В-п-е-е ш-о-н-б-д-ь- -------------------- Вып’еце што-небудзь? 0
Ran-y-– t--. R____ – t___ R-n-y – t-k- ------------ Raney – tak.
Jedan konjak? Ка--я--? К_______ К-н-я-у- -------- Каньяку? 0
Ra----- --k. R____ – t___ R-n-y – t-k- ------------ Raney – tak.
Ne, radije pivo. Не--л--- пі--. Н__ л___ п____ Н-, л-п- п-в-. -------------- Не, лепш піва. 0
A-- --ya----ya--o---h n- kuru. A__ t______ y_ b_____ n_ k____ A-e t-y-p-r y- b-l-s- n- k-r-. ------------------------------ Ale tsyaper ya bol’sh ne kuru.
Putujete li mnogo? Вы--м----а-ар-ж-і----е? В_ ш___ п______________ В- ш-а- п-д-р-ж-і-а-ц-? ----------------------- Вы шмат падарожнічаеце? 0
A----syape--ya-b----h -e k-r-. A__ t______ y_ b_____ n_ k____ A-e t-y-p-r y- b-l-s- n- k-r-. ------------------------------ Ale tsyaper ya bol’sh ne kuru.
Da, većinom su to poslovna putovanja. Так---ас--й -- -с- гэт- ---анд---оўк-. Т___ ч_____ з_ ў__ г___ к_____________ Т-к- ч-с-е- з- ў-ё г-т- к-м-н-з-р-ў-і- -------------------------------------- Так, часцей за ўсё гэта камандзіроўкі. 0
A-e t--a-e---a-----s- n- -uru. A__ t______ y_ b_____ n_ k____ A-e t-y-p-r y- b-l-s- n- k-r-. ------------------------------ Ale tsyaper ya bol’sh ne kuru.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. А-- цяп-- м--п--е-----с-д---а -дпач-н--. А__ ц____ м_ п_______ с___ н_ а_________ А-е ц-п-р м- п-ы-х-л- с-д- н- а-п-ч-н-к- ---------------------------------------- Але цяпер мы прыехалі сюды на адпачынак. 0
Va- ----u--e -amіnats-, --lі -a-zaku--? V__ n_ b____ z_________ k___ y_ z______ V-m n- b-d-e z-m-n-t-’- k-l- y- z-k-r-? --------------------------------------- Vam ne budze zamіnats’, kalі ya zakuru?
Kakva vrućina! Ну-- -п--ота! Н_ і с_______ Н- і с-я-о-а- ------------- Ну і спякота! 0
Vam ne--ud-e-------ts---ka---y- z-kur-? V__ n_ b____ z_________ k___ y_ z______ V-m n- b-d-e z-m-n-t-’- k-l- y- z-k-r-? --------------------------------------- Vam ne budze zamіnats’, kalі ya zakuru?
Da, danas je stvarno vruće. Т-к----н-- -а--аў---г-ра--. Т___ с____ с_______ г______ Т-к- с-н-я с-п-а-д- г-р-ч-. --------------------------- Так, сёння сапраўды горача. 0
V-m-n- ---z-----і-ats’,-k-l- ------ur-? V__ n_ b____ z_________ k___ y_ z______ V-m n- b-d-e z-m-n-t-’- k-l- y- z-k-r-? --------------------------------------- Vam ne budze zamіnats’, kalі ya zakuru?
Hajdemo na balkon. Д-вайц- -ыйдз-м--а-ба-ко-. Д______ в______ н_ б______ Д-в-й-е в-й-з-м н- б-л-о-. -------------------------- Давайце выйдзем на балкон. 0
Ne--zusі----. N__ z____ n__ N-, z-s-m n-. ------------- Ne, zusіm ne.
Sutra će ovdje biti zabava. За-тра---т-б--зе -е---ын-. З_____ т__ б____ в________ З-ў-р- т-т б-д-е в-ч-р-н-. -------------------------- Заўтра тут будзе вечарына. 0
Ne--z---- ne. N__ z____ n__ N-, z-s-m n-. ------------- Ne, zusіm ne.
Hoćete li i Vi doći? В--так--м- ----д--ц-? В_ т______ п_________ В- т-к-а-а п-ы-д-е-е- --------------------- Вы таксама прыйдзеце? 0
Ne- ----m-ne. N__ z____ n__ N-, z-s-m n-. ------------- Ne, zusіm ne.
Da, mi smo također pozvani. Т--,-н----а----а --------і. Т___ н__ т______ з_________ Т-к- н-с т-к-а-а з-п-а-і-і- --------------------------- Так, нас таксама запрасілі. 0
M-e----- n- --m--ae. M__ g___ n_ z_______ M-e g-t- n- z-m-n-e- -------------------- Mne geta ne zamіnae.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + bjeloruski (1-100) MP3 bjeloruski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…