Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   mk Мал разговор 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [дваесет и два]

22 [dvayesyet i dva]

Мал разговор 3

Mal razguovor 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Pušite li? Пушите л-? П_____ л__ П-ш-т- л-? ---------- Пушите ли? 0
M-l-r---u--o- 3 M__ r________ 3 M-l r-z-u-v-r 3 --------------- Mal razguovor 3
Prije da. П--а-о д-. П_____ д__ П-р-н- д-. ---------- Порано да. 0
Ma- razgu-vor 3 M__ r________ 3 M-l r-z-u-v-r 3 --------------- Mal razguovor 3
Ali sada više ne pušim. Н----га не п-ш-м п-веќе. Н_ с___ н_ п____ п______ Н- с-г- н- п-ш-м п-в-ќ-. ------------------------ Но сега не пушам повеќе. 0
P-----tye li? P________ l__ P-o-h-t-e l-? ------------- Pooshitye li?
Smeta li Vam ako ja pušim? Ќе-В- преч----- --о-јас---шам? Ќ_ В_ п____ л__ а__ ј__ п_____ Ќ- В- п-е-и л-, а-о ј-с п-ш-м- ------------------------------ Ќе Ви пречи ли, ако јас пушам? 0
Poosh--y----? P________ l__ P-o-h-t-e l-? ------------- Pooshitye li?
Ne, apsolutno ne. Не--в-о-ш-----. Н__ в______ н__ Н-, в-о-ш-о н-. --------------- Не, воопшто не. 0
P-----tye li? P________ l__ P-o-h-t-e l-? ------------- Pooshitye li?
Ne smeta mi. Т-а-не м- -р-чи. Т__ н_ м_ п_____ Т-а н- м- п-е-и- ---------------- Тоа не ми пречи. 0
Poran- --. P_____ d__ P-r-n- d-. ---------- Porano da.
Hoćete li popiti nešto? Ќ--се-напи--- ли--е-т-? Ќ_ с_ н______ л_ н_____ Ќ- с- н-п-е-е л- н-ш-о- ----------------------- Ќе се напиете ли нешто? 0
P----o---. P_____ d__ P-r-n- d-. ---------- Porano da.
Jedan konjak? Еден коњак? Е___ к_____ Е-е- к-њ-к- ----------- Еден коњак? 0
P-ra-o---. P_____ d__ P-r-n- d-. ---------- Porano da.
Ne, radije pivo. Н-- п-добр----но-пи-о. Н__ п______ е___ п____ Н-, п-д-б-о е-н- п-в-. ---------------------- Не, подобро едно пиво. 0
No ---gu- n-e-poo-----pov-ekj-e. N_ s_____ n__ p______ p_________ N- s-e-u- n-e p-o-h-m p-v-e-j-e- -------------------------------- No syegua nye poosham povyekjye.
Putujete li mnogo? Па--ва-е -- многу? П_______ л_ м_____ П-т-в-т- л- м-о-у- ------------------ Патувате ли многу? 0
N---yeg-a---e-po-sh-m-p-------e. N_ s_____ n__ p______ p_________ N- s-e-u- n-e p-o-h-m p-v-e-j-e- -------------------------------- No syegua nye poosham povyekjye.
Da, većinom su to poslovna putovanja. Д-, -о- с------е-то--л-жб----па--в-ња. Д__ т__ с_ н_______ с_______ п________ Д-, т-а с- н-ј-е-т- с-у-б-н- п-т-в-њ-. -------------------------------------- Да, тоа се најчесто службени патувања. 0
N- -y--u- -----o-s----p-v------. N_ s_____ n__ p______ p_________ N- s-e-u- n-e p-o-h-m p-v-e-j-e- -------------------------------- No syegua nye poosham povyekjye.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Но ---а-с-е -в-е -- ---о-. Н_ с___ с__ о___ н_ о_____ Н- с-г- с-е о-д- н- о-м-р- -------------------------- Но сега сме овде на одмор. 0
Kj----i-pr-ec-i --, a-- ј-s-p--sh-m? K___ V_ p______ l__ a__ ј__ p_______ K-y- V- p-y-c-i l-, a-o ј-s p-o-h-m- ------------------------------------ Kjye Vi pryechi li, ako јas poosham?
Kakva vrućina! К-кв- -о-----на! К____ г_________ К-к-а г-р-ш-и-а- ---------------- Каква горештина! 0
K-----i p-yechi-l-- -ko---s po-sh-m? K___ V_ p______ l__ a__ ј__ p_______ K-y- V- p-y-c-i l-, a-o ј-s p-o-h-m- ------------------------------------ Kjye Vi pryechi li, ako јas poosham?
Da, danas je stvarno vruće. Д-, де-е- - нав-ст--а-ж---о. Д__ д____ е н________ ж_____ Д-, д-н-с е н-в-с-и-а ж-ш-о- ---------------------------- Да, денес е навистина жешко. 0
Kjye-V----yechi---- -ko ј-- --o-h-m? K___ V_ p______ l__ a__ ј__ p_______ K-y- V- p-y-c-i l-, a-o ј-s p-o-h-m- ------------------------------------ Kjye Vi pryechi li, ako јas poosham?
Hajdemo na balkon. Од-м--н- --лконот. О____ н_ б________ О-и-е н- б-л-о-о-. ------------------ Одиме на балконот. 0
Ny-,-v-op---o-n-e. N___ v_______ n___ N-e- v-o-s-t- n-e- ------------------ Nye, voopshto nye.
Sutra će ovdje biti zabava. У-ре ---е ќе-им-----ава. У___ о___ ќ_ и__ з______ У-р- о-д- ќ- и-а з-б-в-. ------------------------ Утре овде ќе има забава. 0
N-e,-voo-sht---ye. N___ v_______ n___ N-e- v-o-s-t- n-e- ------------------ Nye, voopshto nye.
Hoćete li i Vi doći? Ќ---о-дет- --------? Ќ_ д______ л_ и В___ Ќ- д-ј-е-е л- и В-е- -------------------- Ќе дојдете ли и Вие? 0
N-e---o--sh-----e. N___ v_______ n___ N-e- v-o-s-t- n-e- ------------------ Nye, voopshto nye.
Da, mi smo također pozvani. Д-- и н-е ---- -а-а с-е --к--ети. Д__ и н__ и___ т___ с__ п________ Д-, и н-е и-т- т-к- с-е п-к-н-т-. --------------------------------- Да, и ние исто така сме поканети. 0
Toa-ny------r----i. T__ n__ m_ p_______ T-a n-e m- p-y-c-i- ------------------- Toa nye mi pryechi.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + makedonski (1-100) MP3 makedonski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…