Zbirka izraza

hr Ćaskanje 3   »   sr Ћаскање 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [двадесет и два]

22 [dvadeset i dva]

Ћаскање 3

Ćaskanje 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Pušite li? Пу-и---л-? П_____ л__ П-ш-т- л-? ---------- Пушите ли? 0
Ćask--je 3 Ć_______ 3 C-a-k-n-e 3 ----------- Ćaskanje 3
Prije da. Пр- д-. П__ д__ П-е д-. ------- Пре да. 0
Ć-skan---3 Ć_______ 3 C-a-k-n-e 3 ----------- Ćaskanje 3
Ali sada više ne pušim. А----а-а--и----- --ши-. А__ с___ в___ н_ п_____ А-и с-д- в-ш- н- п-ш-м- ----------------------- Али сада више не пушим. 0
P--ite--i? P_____ l__ P-š-t- l-? ---------- Pušite li?
Smeta li Vam ako ja pušim? См-----и--а- --о-ја --ш-м? С____ л_ В__ а__ ј_ п_____ С-е-а л- В-м а-о ј- п-ш-м- -------------------------- Смета ли Вам ако ја пушим? 0
P--ite li? P_____ l__ P-š-t- l-? ---------- Pušite li?
Ne, apsolutno ne. Н-,-а-с-лутн- н-. Н__ а________ н__ Н-, а-с-л-т-о н-. ----------------- Не, апсолутно не. 0
Puš-t--li? P_____ l__ P-š-t- l-? ---------- Pušite li?
Ne smeta mi. Н--см--а-ми. Н_ с____ м__ Н- с-е-а м-. ------------ Не смета ми. 0
P---da. P__ d__ P-e d-. ------- Pre da.
Hoćete li popiti nešto? Хоће----- ---и-и -ешт-? Х_____ л_ п_____ н_____ Х-ћ-т- л- п-п-т- н-ш-о- ----------------------- Хоћете ли попити нешто? 0
Pre-da. P__ d__ P-e d-. ------- Pre da.
Jedan konjak? Ј---н-к-њ-к? Ј____ к_____ Ј-д-н к-њ-к- ------------ Један коњак? 0
P---d-. P__ d__ P-e d-. ------- Pre da.
Ne, radije pivo. Н-- р---ј--пив-. Н__ р_____ п____ Н-, р-д-ј- п-в-. ---------------- Не, радије пиво. 0
A-- -ada --š- ne-p--i-. A__ s___ v___ n_ p_____ A-i s-d- v-š- n- p-š-m- ----------------------- Ali sada više ne pušim.
Putujete li mnogo? П-т-ј--- -и---о-о? П_______ л_ м_____ П-т-ј-т- л- м-о-о- ------------------ Путујете ли много? 0
Ali ---a-viš- -- p-ši-. A__ s___ v___ n_ p_____ A-i s-d- v-š- n- p-š-m- ----------------------- Ali sada više ne pušim.
Da, većinom su to poslovna putovanja. Д-- -е-и-ом----то--о-л------у--в-ња. Д__ в______ с_ т_ п_______ п________ Д-, в-ћ-н-м с- т- п-с-о-н- п-т-в-њ-. ------------------------------------ Да, већином су то пословна путовања. 0
A---sada -i-e -e -u---. A__ s___ v___ n_ p_____ A-i s-d- v-š- n- p-š-m- ----------------------- Ali sada više ne pušim.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Ал- -ада смо --де-н- го-иш--м -дм--у. А__ с___ с__ о___ н_ г_______ о______ А-и с-д- с-о о-д- н- г-д-ш-е- о-м-р-. ------------------------------------- Али сада смо овде на годишњем одмору. 0
S--ta-l- -a--ako ----u---? S____ l_ V__ a__ j_ p_____ S-e-a l- V-m a-o j- p-š-m- -------------------------- Smeta li Vam ako ja pušim?
Kakva vrućina! К---а --у-и--! К____ в_______ К-к-а в-у-и-а- -------------- Каква врућина! 0
S---a-l- -am ako j-----im? S____ l_ V__ a__ j_ p_____ S-e-a l- V-m a-o j- p-š-m- -------------------------- Smeta li Vam ako ja pušim?
Da, danas je stvarno vruće. Д-, данас ј-----а-н-----ће. Д__ д____ ј_ с______ в_____ Д-, д-н-с ј- с-в-р-о в-у-е- --------------------------- Да, данас је стварно вруће. 0
S-e-a l---am-a---j- ----m? S____ l_ V__ a__ j_ p_____ S-e-a l- V-m a-o j- p-š-m- -------------------------- Smeta li Vam ako ja pušim?
Hajdemo na balkon. Х-јд--- ----алк-н. Х______ н_ б______ Х-ј-е-о н- б-л-о-. ------------------ Хајдемо на балкон. 0
N-----s-----o--e. N__ a________ n__ N-, a-s-l-t-o n-. ----------------- Ne, apsolutno ne.
Sutra će ovdje biti zabava. С-тра-ће-ов-е --ти---бав-. С____ ћ_ о___ б___ з______ С-т-а ћ- о-д- б-т- з-б-в-. -------------------------- Сутра ће овде бити забава. 0
Ne-------ut-o---. N__ a________ n__ N-, a-s-l-t-o n-. ----------------- Ne, apsolutno ne.
Hoćete li i Vi doći? Хоће-- -и-и--и доћ--? Х_____ л_ и В_ д_____ Х-ћ-т- л- и В- д-ћ-?- --------------------- Хоћете ли и Ви доћи?? 0
Ne- --sol-tno-ne. N__ a________ n__ N-, a-s-l-t-o n-. ----------------- Ne, apsolutno ne.
Da, mi smo također pozvani. Д-- -и--мо---кође --з--ни. Д__ м_ с__ т_____ п_______ Д-, м- с-о т-к-ђ- п-з-а-и- -------------------------- Да, ми смо такође позвани. 0
Ne -m-ta---. N_ s____ m__ N- s-e-a m-. ------------ Ne smeta mi.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku postati pravim jezikom. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje tisućama godina. Stoga je pismo temelj svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinaste ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni znanstvenici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sustav pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Ondašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega gospodarstvo, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pismene znakove. Abecedni pismeni sustav s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Dali si znao?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 milijuna ljudi govori kannada kao materinski jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…