Zbirka izraza

hr Na putu   »   sr На путу

37 [trideset i sedam]

Na putu

Na putu

37 [тридесет и седам]

37 [trideset i sedam]

На путу

Na putu

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
On se vozi motorom. О- с---ози----ором. О_ с_ в___ м_______ О- с- в-з- м-т-р-м- ------------------- Он се вози мотором. 0
N- --tu N_ p___ N- p-t- ------- Na putu
On se vozi biciklom. Он--- в-з- -и-и----. О_ с_ в___ б________ О- с- в-з- б-ц-к-о-. -------------------- Он се вози бициклом. 0
Na pu-u N_ p___ N- p-t- ------- Na putu
On ide pješice. О--и-е-п--к-. О_ и__ п_____ О- и-е п-ш-е- ------------- Он иде пешке. 0
On--e v-z---o---o-. O_ s_ v___ m_______ O- s- v-z- m-t-r-m- ------------------- On se vozi motorom.
On putuje brodom. Он --туј- бро-ом. О_ п_____ б______ О- п-т-ј- б-о-о-. ----------------- Он путује бродом. 0
On -- ---i-----r--. O_ s_ v___ m_______ O- s- v-z- m-t-r-m- ------------------- On se vozi motorom.
On putuje čamcem. О---е---з- чамцем. О_ с_ в___ ч______ О- с- в-з- ч-м-е-. ------------------ Он се вози чамцем. 0
O- -e----i ----ro-. O_ s_ v___ m_______ O- s- v-z- m-t-r-m- ------------------- On se vozi motorom.
On pliva. Он---и-а. О_ п_____ О- п-и-а- --------- Он плива. 0
On -- vo-- -i-ikl-m. O_ s_ v___ b________ O- s- v-z- b-c-k-o-. -------------------- On se vozi biciklom.
Da li je ovdje opasno? Да л- ј----де--п----? Д_ л_ ј_ о___ о______ Д- л- ј- о-д- о-а-н-? --------------------- Да ли је овде опасно? 0
On -- vo-i-b--ik--m. O_ s_ v___ b________ O- s- v-z- b-c-k-o-. -------------------- On se vozi biciklom.
Da li je ovdje opasno sam stopirati? Да ----- о---н---ам--т----ат-? Д_ л_ ј_ о_____ с__ с_________ Д- л- ј- о-а-н- с-м с-о-и-а-и- ------------------------------ Да ли је опасно сам стопирати? 0
On-se--oz---i-----m. O_ s_ v___ b________ O- s- v-z- b-c-k-o-. -------------------- On se vozi biciklom.
Da li je opasno šetati noću? Д-----је о-а-но------- ---у? Д_ л_ ј_ о_____ ш_____ н____ Д- л- ј- о-а-н- ш-т-т- н-ћ-? ---------------------------- Да ли је опасно шетати ноћу? 0
O- -de--eš-e. O_ i__ p_____ O- i-e p-š-e- ------------- On ide peške.
Pogriješili smo put. П-г--ши-и---о ---. П________ с__ п___ П-г-е-и-и с-о п-т- ------------------ Погрешили смо пут. 0
O- --e -e---. O_ i__ p_____ O- i-e p-š-e- ------------- On ide peške.
Na krivom smo putu. Н--п------о- --о-путу. Н_ п________ с__ п____ Н- п-г-е-н-м с-о п-т-. ---------------------- На погрешном смо путу. 0
O--ide-peš--. O_ i__ p_____ O- i-e p-š-e- ------------- On ide peške.
Moramo se vratiti. Мо-ам- с----ат-ти. М_____ с_ в_______ М-р-м- с- в-а-и-и- ------------------ Морамо се вратити. 0
On -u------r--om. O_ p_____ b______ O- p-t-j- b-o-o-. ----------------- On putuje brodom.
Gdje se ovdje može parkirati? Гд- се-овде м-----арк-ра-и? Г__ с_ о___ м___ п_________ Г-е с- о-д- м-ж- п-р-и-а-и- --------------------------- Где се овде може паркирати? 0
On---t--- brodo-. O_ p_____ b______ O- p-t-j- b-o-o-. ----------------- On putuje brodom.
Ima li ovdje parkiralište? И----и-о--е п--ки-----те? И__ л_ о___ п____________ И-а л- о-д- п-р-и-а-и-т-? ------------------------- Има ли овде паркиралиште? 0
O- --t-je--rod--. O_ p_____ b______ O- p-t-j- b-o-o-. ----------------- On putuje brodom.
Koliko dugo se može ovdje parkirati? К-ли-о дуго--е --д--м-ж- п--ки-ат-? К_____ д___ с_ о___ м___ п_________ К-л-к- д-г- с- о-д- м-ж- п-р-и-а-и- ----------------------------------- Колико дуго се овде може паркирати? 0
O- ------- ------. O_ s_ v___ č______ O- s- v-z- č-m-e-. ------------------ On se vozi čamcem.
Da li skijate? Д--ли-ски----? Д_ л_ с_______ Д- л- с-и-а-е- -------------- Да ли скијате? 0
O-------z- ča-c--. O_ s_ v___ č______ O- s- v-z- č-m-e-. ------------------ On se vozi čamcem.
Idete li žičarom gore? В--и----и се -а ски-ашк-- лифто- -оре? В_____ л_ с_ с_ с________ л_____ г____ В-з-т- л- с- с- с-и-а-к-м л-ф-о- г-р-? -------------------------------------- Возите ли се са скијашким лифтом горе? 0
On-se v--i------m. O_ s_ v___ č______ O- s- v-z- č-m-e-. ------------------ On se vozi čamcem.
Mogu li se ovdje iznajmiti skije? М-гу-л- с- -в-е -зна--и-и --и-е? М___ л_ с_ о___ и________ с_____ М-г- л- с- о-д- и-н-ј-и-и с-и-е- -------------------------------- Могу ли се овде изнајмити скије? 0
On----v-. O_ p_____ O- p-i-a- --------- On pliva.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Video nije pronađen!

Monolozi

Ljudima je većinom čudno kad netko priča sam sa sobom. A opet svi ljudi redovito vode monologe. Psiholozi procjenjuju da ih vodi više od 95% odraslih ljudi. Djeca uvijek za vrijeme igre pričaju sama sa sobom. Dakle, potpuno je normalno voditi monologe. To je samo jedan poseban oblik komunikacije. Također, ima puno prednosti da tu i tamo popričate sami sa sobom! Budući da kroz razgovor organiziramo svoje misli. Monolozi su trenuci u kojima unutarnji glas dolazi na površinu. Moglo bi se reći da se radi o glasnom razmišljanju. Ljudi koji su rastreseni vrlo često vode monologe. Kod njih je određeni dio mozga manje aktivan. Stoga su slabije organizirani. Monolozima tada sami sebi pomažu da budu što organiziraniji. Monolozi nam također mogu pomoći donositi odluke. Također su jako dobro sredstvo za oslobađanje od stresa. Monolozi potiču koncentraciju i produktivnost. Budući da treba više vremena da se nešto kaže naglas nego da se o tome samo misli. Prilikom pričanja svjesniji smo svojih misli. Lakše rješavamo teške ispite ako pritom pričamo sa sobom. To su pokazali različiti eksperimenti. Monolozima se također možemo ohrabriti. Mnogi sportaši često vode monologe kako bi se motivirali. Nažalost, većinom pričamo sami sa sobom u negativnim situacijama. Stoga bismo trebali uvijek biti pozitivni. Također moramo često ponavljati ono što želimo. Tako putem razgovora možemo pozitivno utjecati na svoje postupke. Međutim, to funkcionira jedino ako ostanemo realni!
Dali si znao?
Rumunkski spada u istočnoromanske jezike. To je materinski jezik oko 28 milijuna ljudi. Oni uglavnom žive u Rumunjskoj i Moldaviji. Rumunjski je također službeni jezik Republike Moldavije. I u Srbiji i Ukrajini ima većih zajednica koje govore rumunjski. Rumunski je nastao iz latinskog. Rimljani su prije u regionu oko Dunava imali dvije provincije. Talijanski je najsrodniji rumunjskom. Rumuni zato mogu u većini slučajeva dobro razumjeti Talijane. Dok obratno to nije uvijek slučaj. Razlog je što rumunjski ima puno slavenskih riječi. I na glasovni sistem rumunjskog su utjecali susjedni slavenski jezici. U rumunjskoj abecedi zato ima nekoliko posebnih znakova. Rumunjski se piše kako se izgovara. I još uvijek ima puno sličnosti sa starim latinskim strukturama… Ali upravo to čini otkrivanje ovog jezika tako uzbudljiv!