Zbirka izraza

hr Na putu   »   hy Ճանապարհ

37 [trideset i sedam]

Na putu

Na putu

37 [երեսունյոթ]

37 [yeresunyot’]

Ճանապարհ

Chanaparh

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
On se vozi motorom. Նա-մ-տոց--լ---ք-ո-մ: Ն_ մ_______ է ք_____ Ն- մ-տ-ց-կ- է ք-ո-մ- -------------------- Նա մոտոցիկլ է քշում: 0
C----parh C________ C-a-a-a-h --------- Chanaparh
On se vozi biciklom. Նա--ե-ան-վ է-ք----: Ն_ հ______ է ք_____ Ն- հ-ծ-ն-վ է ք-ո-մ- ------------------- Նա հեծանիվ է քշում: 0
Ch---p--h C________ C-a-a-a-h --------- Chanaparh
On ide pješice. Ն--ո---վ---գն---: Ն_ ո____ է գ_____ Ն- ո-ք-վ է գ-ո-մ- ----------------- Նա ոտքով է գնում: 0
N- mo----’-k- - -----m N_ m_________ e k_____ N- m-t-t-’-k- e k-s-u- ---------------------- Na motots’ikl e k’shum
On putuje brodom. Ն- --վով-է-գ-ո-մ: Ն_ ն____ է գ_____ Ն- ն-վ-վ է գ-ո-մ- ----------------- Նա նավով է գնում: 0
N- m-tot-’-kl-e-----um N_ m_________ e k_____ N- m-t-t-’-k- e k-s-u- ---------------------- Na motots’ikl e k’shum
On putuje čamcem. Ն- նավակ-- է --ու-: Ն_ ն______ է գ_____ Ն- ն-վ-կ-վ է գ-ո-մ- ------------------- Նա նավակով է գնում: 0
Na-motot--i-- e --sh-m N_ m_________ e k_____ N- m-t-t-’-k- e k-s-u- ---------------------- Na motots’ikl e k’shum
On pliva. Ն----ղ--մ -: Ն_ լ_____ է_ Ն- լ-ղ-ւ- է- ------------ Նա լողում է: 0
Na--e--an-v-- --shum N_ h_______ e k_____ N- h-t-a-i- e k-s-u- -------------------- Na hetsaniv e k’shum
Da li je ovdje opasno? Վտան-ա---ր - այ--ե-: Վ_________ է ա______ Վ-ա-գ-վ-՞- է ա-ս-ե-: -------------------- Վտանգավո՞ր է այստեղ: 0
Na-h-t--niv --k-sh-m N_ h_______ e k_____ N- h-t-a-i- e k-s-u- -------------------- Na hetsaniv e k’shum
Da li je ovdje opasno sam stopirati? Վտան--վո-ր-է այ--եղ---քե-ա-կան-ն-ցնե-: Վ_________ է ա_____ մ_____ կ__________ Վ-ա-գ-վ-՞- է ա-ս-ե- մ-ք-ն- կ-ն-ն-ց-ե-: -------------------------------------- Վտանգավո՞ր է այստեղ մեքենա կանգնեցնել: 0
N- he----i- ----sh-m N_ h_______ e k_____ N- h-t-a-i- e k-s-u- -------------------- Na hetsaniv e k’shum
Da li je opasno šetati noću? Վտան--վ-՞--է ա-ս--ղ--իշ---վ --ո----: Վ_________ է ա_____ գ______ զ_______ Վ-ա-գ-վ-՞- է ա-ս-ե- գ-շ-ր-վ զ-ո-ն-լ- ------------------------------------ Վտանգավո՞ր է այստեղ գիշերով զբոսնել: 0
Na v-t-’o------um N_ v______ e g___ N- v-t-’-v e g-u- ----------------- Na votk’ov e gnum
Pogriješili smo put. Մենք -խալ---ք--կել: Մ___ ս___ ե__ ե____ Մ-ն- ս-ա- ե-ք ե-ե-: ------------------- Մենք սխալ ենք եկել: 0
Na votk--- - g-um N_ v______ e g___ N- v-t-’-v e g-u- ----------------- Na votk’ov e gnum
Na krivom smo putu. Մեն----ա--ճա-ապա-հի վ-ա-ենք: Մ___ ս___ ճ________ վ__ ե___ Մ-ն- ս-ա- ճ-ն-պ-ր-ի վ-ա ե-ք- ---------------------------- Մենք սխալ ճանապարհի վրա ենք: 0
N---o----- e gnum N_ v______ e g___ N- v-t-’-v e g-u- ----------------- Na votk’ov e gnum
Moramo se vratiti. Մ--ք պ-տք-է-հ-տ---ռ-անք: Մ___ պ___ է հ__ դ_______ Մ-ն- պ-տ- է հ-տ դ-ռ-ա-ք- ------------------------ Մենք պետք է հետ դառնանք: 0
Na --vov-e -n-m N_ n____ e g___ N- n-v-v e g-u- --------------- Na navov e gnum
Gdje se ovdje može parkirati? Ո-տե՞--կ-ր-- ----մ-ք-նա--ա-ստե- կ-ն--եցն--: Ո_____ կ____ ե__ մ______ ա_____ կ__________ Ո-տ-՞- կ-ր-ղ ե-ք մ-ք-ն-ն ա-ս-ե- կ-ն-ն-ց-ե-: ------------------------------------------- Որտե՞ղ կարող ենք մեքենան այստեղ կանգնեցնել: 0
N---a------gnum N_ n____ e g___ N- n-v-v e g-u- --------------- Na navov e gnum
Ima li ovdje parkiralište? Այս------քե---ի կայ-նատեղ-----: Ա_____ մ_______ կ_________ կ___ Ա-ս-ե- մ-ք-ն-յ- կ-յ-ն-տ-ղ- կ-՞- ------------------------------- Այստեղ մեքենայի կայանատեղի կա՞: 0
Na-na-o----gnum N_ n____ e g___ N- n-v-v e g-u- --------------- Na navov e gnum
Koliko dugo se može ovdje parkirati? Ի-չքա՞- ----ն--ով--ար-լի է------- մ----ա- կ-ն-նեցն-լ: Ի______ ժ________ կ_____ է ա_____ մ______ կ__________ Ի-չ-ա-ն ժ-մ-ն-կ-վ կ-ր-լ- է ա-ս-ե- մ-ք-ն-ն կ-ն-ն-ց-ե-: ----------------------------------------------------- Ինչքա՞ն ժամանակով կարելի է այստեղ մեքենան կանգնեցնել: 0
Na-n-va-ov-e gn-m N_ n______ e g___ N- n-v-k-v e g-u- ----------------- Na navakov e gnum
Da li skijate? Դա-ո---ք-ու-մ --: Դ_____ ք_____ ե__ Դ-հ-ւ- ք-ո-՞- ե-: ----------------- Դահուկ քշու՞մ եք: 0
Na n---k-v-e-gn-m N_ n______ e g___ N- n-v-k-v e g-u- ----------------- Na navakov e gnum
Idete li žičarom gore? Դ-հու----- վեր-լ--ով-ե՞--գ--ւմ---պ--վ--և: Դ_________ վ________ ե__ գ____ դ___ վ____ Դ-հ-ւ-ա-ի- վ-ր-լ-կ-վ ե-ք գ-ո-մ դ-պ- վ-ր-: ----------------------------------------- Դահուկային վերելակով ե՞ք գնում դեպի վերև: 0
Na-na--k-v-e gn-m N_ n______ e g___ N- n-v-k-v e g-u- ----------------- Na navakov e gnum
Mogu li se ovdje iznajmiti skije? Կա-ե--- է--յս----դ--ուկն----արձե-: Կ______ է ա_____ դ________ վ______ Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- դ-հ-ւ-ն-ր վ-ր-ե-: ---------------------------------- Կարելի՞ է այստեղ դահուկներ վարձել: 0
Na l-g--m e N_ l_____ e N- l-g-u- e ----------- Na loghum e

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Video nije pronađen!

Monolozi

Ljudima je većinom čudno kad netko priča sam sa sobom. A opet svi ljudi redovito vode monologe. Psiholozi procjenjuju da ih vodi više od 95% odraslih ljudi. Djeca uvijek za vrijeme igre pričaju sama sa sobom. Dakle, potpuno je normalno voditi monologe. To je samo jedan poseban oblik komunikacije. Također, ima puno prednosti da tu i tamo popričate sami sa sobom! Budući da kroz razgovor organiziramo svoje misli. Monolozi su trenuci u kojima unutarnji glas dolazi na površinu. Moglo bi se reći da se radi o glasnom razmišljanju. Ljudi koji su rastreseni vrlo često vode monologe. Kod njih je određeni dio mozga manje aktivan. Stoga su slabije organizirani. Monolozima tada sami sebi pomažu da budu što organiziraniji. Monolozi nam također mogu pomoći donositi odluke. Također su jako dobro sredstvo za oslobađanje od stresa. Monolozi potiču koncentraciju i produktivnost. Budući da treba više vremena da se nešto kaže naglas nego da se o tome samo misli. Prilikom pričanja svjesniji smo svojih misli. Lakše rješavamo teške ispite ako pritom pričamo sa sobom. To su pokazali različiti eksperimenti. Monolozima se također možemo ohrabriti. Mnogi sportaši često vode monologe kako bi se motivirali. Nažalost, većinom pričamo sami sa sobom u negativnim situacijama. Stoga bismo trebali uvijek biti pozitivni. Također moramo često ponavljati ono što želimo. Tako putem razgovora možemo pozitivno utjecati na svoje postupke. Međutim, to funkcionira jedino ako ostanemo realni!
Dali si znao?
Rumunkski spada u istočnoromanske jezike. To je materinski jezik oko 28 milijuna ljudi. Oni uglavnom žive u Rumunjskoj i Moldaviji. Rumunjski je također službeni jezik Republike Moldavije. I u Srbiji i Ukrajini ima većih zajednica koje govore rumunjski. Rumunski je nastao iz latinskog. Rimljani su prije u regionu oko Dunava imali dvije provincije. Talijanski je najsrodniji rumunjskom. Rumuni zato mogu u većini slučajeva dobro razumjeti Talijane. Dok obratno to nije uvijek slučaj. Razlog je što rumunjski ima puno slavenskih riječi. I na glasovni sistem rumunjskog su utjecali susjedni slavenski jezici. U rumunjskoj abecedi zato ima nekoliko posebnih znakova. Rumunjski se piše kako se izgovara. I još uvijek ima puno sličnosti sa starim latinskim strukturama… Ali upravo to čini otkrivanje ovog jezika tako uzbudljiv!