Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 1   »   hy հարցեր անցյալում 1

85 [osamdeset i pet]

Pitati – prošlost 1

Pitati – prošlost 1

85 [ութանասունհինգ]

85 [ut’anasunhing]

հարցեր անցյալում 1

harts’yer ants’yalum 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Koliko ste popili? Ի-չ---- եք--մել: Ի______ ե_ խ____ Ի-չ-ա-ն ե- խ-ե-: ---------------- Ինչքա՞ն եք խմել: 0
h-r-s’ye- -n--’---u- 1 h________ a_________ 1 h-r-s-y-r a-t-’-a-u- 1 ---------------------- harts’yer ants’yalum 1
Koliko ste radili? Ի-չ--------աշխատել: Ի______ ե_ ա_______ Ի-չ-ա-ն ե- ա-խ-տ-լ- ------------------- Ինչքա՞ն եք աշխատել: 0
hart-’-e--a--s’-a--m 1 h________ a_________ 1 h-r-s-y-r a-t-’-a-u- 1 ---------------------- harts’yer ants’yalum 1
Koliko ste pisali? Ի-չքա-- ե- -րել: Ի______ ե_ գ____ Ի-չ-ա-ն ե- գ-ե-: ---------------- Ինչքա՞ն եք գրել: 0
I-c--k--՞---e-- --m-l I_________ y___ k____ I-c-’-’-՞- y-k- k-m-l --------------------- Inch’k’a՞n yek’ khmel
Kako ste spavali? Ի--պ-՞- եք-ք-ե-: Ի______ ե_ ք____ Ի-չ-ե-ս ե- ք-ե-: ---------------- Ինչպե՞ս եք քնել: 0
I----k-a՞- --k--k-mel I_________ y___ k____ I-c-’-’-՞- y-k- k-m-l --------------------- Inch’k’a՞n yek’ khmel
Kako ste položili ispit? Ի-չպե-- -ք-ք--ո-թ-ունը ս-ացել: Ի______ ե_ ք__________ ս______ Ի-չ-ե-ս ե- ք-ն-ւ-յ-ւ-ը ս-ա-ե-: ------------------------------ Ինչպե՞ս եք քննությունը ստացել: 0
I--h’k--՞- y--’-khmel I_________ y___ k____ I-c-’-’-՞- y-k- k-m-l --------------------- Inch’k’a՞n yek’ khmel
Kako ste pronašli put? Ի--պ-՞ս եք------ա--ը-գտե-: Ի______ ե_ ճ________ գ____ Ի-չ-ե-ս ե- ճ-ն-պ-ր-ը գ-ե-: -------------------------- Ինչպե՞ս եք ճանապարհը գտել: 0
Inch’k’a՞n -ek’--shk-a--l I_________ y___ a________ I-c-’-’-՞- y-k- a-h-h-t-l ------------------------- Inch’k’a՞n yek’ ashkhatel
S kime ste razgovarali? ՈՒ-----տ -------լ: Ո___ հ__ ե_ խ_____ Ո-՞- հ-տ ե- խ-ս-լ- ------------------ ՈՒ՞մ հետ եք խոսել: 0
I-c-’k’--n -ek’-----hatel I_________ y___ a________ I-c-’-’-՞- y-k- a-h-h-t-l ------------------------- Inch’k’a՞n yek’ ashkhatel
S kime ste se dogovorili? ՈՒ-մ -ետ-եք-պ----նավոր-ել: Ո___ հ__ ե_ պ_____________ Ո-՞- հ-տ ե- պ-յ-ա-ա-ո-վ-լ- -------------------------- ՈՒ՞մ հետ եք պայմանավորվել: 0
In-h---a՞- --k---sh--atel I_________ y___ a________ I-c-’-’-՞- y-k- a-h-h-t-l ------------------------- Inch’k’a՞n yek’ ashkhatel
S kime ste proslavili rođendan? Ո-՞- հ-- -- -ննդ-ա--տոն--տո--լ: Ո___ հ__ ե_ ծ______ տ___ տ_____ Ո-՞- հ-տ ե- ծ-ն-յ-ն տ-ն- տ-ն-լ- ------------------------------- ՈՒ՞մ հետ եք ծննդյան տոնը տոնել: 0
I-c--k’a՞- --k’-grel I_________ y___ g___ I-c-’-’-՞- y-k- g-e- -------------------- Inch’k’a՞n yek’ grel
Gdje ste bili? Որտ-՞- եք-----: Ո_____ ե_ ե____ Ո-տ-՞- ե- ե-ե-: --------------- Որտե՞ղ եք եղել: 0
Inc-’--a՞- y--’---el I_________ y___ g___ I-c-’-’-՞- y-k- g-e- -------------------- Inch’k’a՞n yek’ grel
Gdje ste stanovali? Որտե----- ապ-ե-: Ո_____ ե_ ա_____ Ո-տ-՞- ե- ա-ր-լ- ---------------- Որտե՞ղ եք ապրել: 0
I----k’a՞n -ek’---el I_________ y___ g___ I-c-’-’-՞- y-k- g-e- -------------------- Inch’k’a՞n yek’ grel
Gdje ste radili? Ո-տե՞ղ-ե---շխ----: Ո_____ ե_ ա_______ Ո-տ-՞- ե- ա-խ-տ-լ- ------------------ Որտե՞ղ եք աշխատել: 0
I---’------ek’-k--el I________ y___ k____ I-c-’-e-s y-k- k-n-l -------------------- Inch’pe՞s yek’ k’nel
Što ste preporučili? Ի------ -ռ---րկ-լ: Ի___ ե_ ա_________ Ի-ն- ե- ա-ա-ա-կ-լ- ------------------ Ի՞նչ եք առաջարկել: 0
Inch-pe-- y-k- k-nel I________ y___ k____ I-c-’-e-s y-k- k-n-l -------------------- Inch’pe՞s yek’ k’nel
Što ste jeli? Ի՞-չ -- կ---լ: Ի___ ե_ կ_____ Ի-ն- ե- կ-ր-լ- -------------- Ի՞նչ եք կերել: 0
In-h--e-s ye-’ k’--l I________ y___ k____ I-c-’-e-s y-k- k-n-l -------------------- Inch’pe՞s yek’ k’nel
Što ste saznali? Ի----եք--մաց-լ: Ի___ ե_ ի______ Ի-ն- ե- ի-ա-ե-: --------------- Ի՞նչ եք իմացել: 0
I-c--p-՞s-y--’--’n--t-y--- st--s---l I________ y___ k__________ s________ I-c-’-e-s y-k- k-n-u-’-u-y s-a-s-y-l ------------------------------------ Inch’pe՞s yek’ k’nnut’yuny stats’yel
Koliko ste brzo vozili? Ի--չ -ր---ւ-յամ- եք---րել: Ի___ ա__________ ե_ վ_____ Ի-ն- ա-ա-ո-թ-ա-բ ե- վ-ր-լ- -------------------------- Ի՞նչ արագությամբ եք վարել: 0
I-c-’-e՞s ye-’-k-n-ut-yu-- --at-’y-l I________ y___ k__________ s________ I-c-’-e-s y-k- k-n-u-’-u-y s-a-s-y-l ------------------------------------ Inch’pe՞s yek’ k’nnut’yuny stats’yel
Koliko ste dugo letjeli? Ի-նչ-ան-ժամանա--ե- --ե-: Ի______ ժ______ ե_ թ____ Ի-ն-ք-ն ժ-մ-ն-կ ե- թ-ե-: ------------------------ Ի՞նչքան ժամանակ եք թռել: 0
In-----՞s-ye-- k’nnut--un- st-t-’yel I________ y___ k__________ s________ I-c-’-e-s y-k- k-n-u-’-u-y s-a-s-y-l ------------------------------------ Inch’pe՞s yek’ k’nnut’yuny stats’yel
Koliko ste visoko skočili? Ի--- -ա-ձր---յամբ ----ռ-լ: Ի___ բ___________ ե_ թ____ Ի-ն- բ-ր-ր-ւ-յ-մ- ե- թ-ե-: -------------------------- Ի՞նչ բարձրությամբ եք թռել: 0
I-c--p----y--- chan--arhy ---l I________ y___ c_________ g___ I-c-’-e-s y-k- c-a-a-a-h- g-e- ------------------------------ Inch’pe՞s yek’ chanaparhy gtel

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Video nije pronađen!

Afrički jezici

U Africi se govori mnoštvo različitih jezika. Ni na jednom kontinentu ne postoji toliko mnogo različitih jezika. Raznovrsnost afričkih jezika je impresivna. Procjenjuje se da postoji oko 2.000 afričkih jezika. Međutim, svi ti jezici ne sliče jedan drugom. Upravo suprotno – često su čak potpuno različiti! Jezici Afrike spadaju u četiri različite jezičke porodica. Neki afrički jezici posjeduju jedinstvena obilježja. Na primjer, postoje glasovi koje stranci ne mogu imitirati. Državne granice u Africi ne predstavljaju nužno i jezične granice. U nekim regijama postoji jako puno različitih jezika. U Tanzaniji se govore jezici iz sve četiri porodice. Afrikaans je izuzetak među afričkim jezicima. Taj jezik je nastao za vrijeme kolonijalizma. Tada su se susreli ljudi s različitih kontinenata. Dolazili su iz Afrike, Europe i Azije. Kroz kontaktne situacije se razvio novi jezik. Afrikaans pokazuje utjecaje mnogih jezika. Međutim, najviše je srodan nizozemskom jeziku. Danas se Afrikaans prije svega govori u Južnoj Africi i Namibiji. Najneobičniji jezik u Africi je jezik bubnjeva. Pomoću bubnjeva se teoretski može poslati svaka poruka. Jezici koji se prenose bubnjevima nazivaju se tonalnim jezicima. Značenje riječi ili slogova ovisi o visini tona. To znači da bubnjevi moraju imitirati tonove. Jezik bubnjeva u Africi razumiju čak i djeca. I veoma je učinkovit... Jezik bubnjeva se može čuti i do 12 kilometara udaljenosti.