Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   hy տարվա եղանակները և եղանակը

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [տասնվեց]

16 [tasnvets’]

տարվա եղանակները և եղանակը

tarva yeghanaknery yev yeghanaky

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Ovo su godišnja doba: Ս-ա---տա----ե-անակ-ն--ն --; Ս____ տ____ ե__________ ե__ Ս-ա-ք տ-ր-ա ե-ա-ա-ա-ե-ն ե-; --------------------------- Սրանք տարվա եղանականերն են; 0
ta--a--egh-na-ne-y-y-v-----a-a-y t____ y___________ y__ y________ t-r-a y-g-a-a-n-r- y-v y-g-a-a-y -------------------------------- tarva yeghanaknery yev yeghanaky
Proljeće, ljeto, գ---ւ-------, գ______ ա____ գ-ր-ւ-, ա-ա-, ------------- գարուն, ամառ, 0
ta--a --g---akne-- y-- ---ha-a-y t____ y___________ y__ y________ t-r-a y-g-a-a-n-r- y-v y-g-a-a-y -------------------------------- tarva yeghanaknery yev yeghanaky
jesen i zima. ա-ու--և---ե-: ա____ և ձ____ ա-ո-ն և ձ-ե-: ------------- աշուն և ձմեռ: 0
Sra-k’------ -eg-anakaner- -en; S_____ t____ y____________ y___ S-a-k- t-r-a y-g-a-a-a-e-n y-n- ------------------------------- Srank’ tarva yeghanakanern yen;
Ljeto je vruće. Ամռ--- շո- է: Ա_____ շ__ է_ Ա-ռ-ն- շ-գ է- ------------- Ամռանը շոգ է: 0
S-a-k’--ar-- y-g--n-k-n--n y--; S_____ t____ y____________ y___ S-a-k- t-r-a y-g-a-a-a-e-n y-n- ------------------------------- Srank’ tarva yeghanakanern yen;
Ljeti sija sunce. Ա-ռ--- -ող-ւ- ----ևը: Ա_____ շ_____ է ա____ Ա-ռ-ն- շ-ղ-ւ- է ա-և-: --------------------- Ամռանը շողում է արևը: 0
Sra-k------a---g-ana-aner- y-n; S_____ t____ y____________ y___ S-a-k- t-r-a y-g-a-a-a-e-n y-n- ------------------------------- Srank’ tarva yeghanakanern yen;
Ljeti rado idemo šetati. Ա-ռան- ---ու---վ--ն- գ---- --ո--նքի: Ա_____ հ________ ե__ գ____ զ________ Ա-ռ-ն- հ-ճ-ւ-ք-վ ե-ք գ-ո-մ զ-ո-ա-ք-: ------------------------------------ Ամռանը հաճույքով ենք գնում զբոսանքի: 0
g-r--,-a---r, g_____ a_____ g-r-n- a-a-r- ------------- garun, amarr,
Zima je hladna. Ձ-ռ-նը ց-ւ----: Ձ_____ ց____ է_ Ձ-ռ-ն- ց-ւ-տ է- --------------- Ձմռանը ցուրտ է: 0
gar--,--m-rr, g_____ a_____ g-r-n- a-a-r- ------------- garun, amarr,
Zimi pada snijeg ili kiša. Ձմ--նը ----ն կա----ձ-և է--ալ--: Ձ_____ ձ____ կ__ ա____ է գ_____ Ձ-ռ-ն- ձ-ո-ն կ-մ ա-ձ-և է գ-լ-ս- ------------------------------- Ձմռանը ձյուն կամ անձրև է գալիս: 0
g-r----a----, g_____ a_____ g-r-n- a-a-r- ------------- garun, amarr,
Zimi rado ostajemo doma. Ձմռ--ը հ-ճ-ւ--------ն --- -նո--: Ձ_____ հ________ տ___ ե__ մ_____ Ձ-ռ-ն- հ-ճ-ւ-ք-վ տ-ն- ե-ք մ-ո-մ- -------------------------------- Ձմռանը հաճույքով տանն ենք մնում: 0
a-h-n--ev -zm-rr a____ y__ d_____ a-h-n y-v d-m-r- ---------------- ashun yev dzmerr
Hladno je. Ցու-տ -: Ց____ է_ Ց-ւ-տ է- -------- Ցուրտ է: 0
a-h-- yev d-m-rr a____ y__ d_____ a-h-n y-v d-m-r- ---------------- ashun yev dzmerr
Pada kiša. Ա--րև - գալ-ս: Ա____ է գ_____ Ա-ձ-և է գ-լ-ս- -------------- Անձրև է գալիս: 0
as--n --v -z-err a____ y__ d_____ a-h-n y-v d-m-r- ---------------- ashun yev dzmerr
Vjetrovito je. Ք--ո---: Ք____ է_ Ք-մ-տ է- -------- Քամոտ է: 0
A--rany s--- e A______ s___ e A-r-a-y s-o- e -------------- Amrrany shog e
Toplo je. Տա- է: Տ__ է_ Տ-ք է- ------ Տաք է: 0
A-----y-sho- e A______ s___ e A-r-a-y s-o- e -------------- Amrrany shog e
Sunčano je. Արևոտ-է: Ա____ է_ Ա-և-տ է- -------- Արևոտ է: 0
Am-ra-- s-og e A______ s___ e A-r-a-y s-o- e -------------- Amrrany shog e
Vedro je. Ա---տ է: Ա____ է_ Ա-և-տ է- -------- Արևոտ է: 0
Amrr-n- -h--hum-e---evy A______ s______ e a____ A-r-a-y s-o-h-m e a-e-y ----------------------- Amrrany shoghum e arevy
Kakvo je vrijeme danas? Եղ---կ- -ն-պ-՞ս-է ա-սօ-: Ե______ ի______ է ա_____ Ե-ա-ա-ն ի-չ-ե-ս է ա-ս-ր- ------------------------ Եղանակն ինչպե՞ս է այսօր: 0
Am---ny s-og--m-e ar-vy A______ s______ e a____ A-r-a-y s-o-h-m e a-e-y ----------------------- Amrrany shoghum e arevy
Danas je hladno. Այսօր ցո-րտ--: Ա____ ց____ է_ Ա-ս-ր ց-ւ-տ է- -------------- Այսօր ցուրտ է: 0
A--r-n- s-o--um---ar--y A______ s______ e a____ A-r-a-y s-o-h-m e a-e-y ----------------------- Amrrany shoghum e arevy
Danas je toplo. Այ--ր--աք--: Ա____ տ__ է_ Ա-ս-ր տ-ք է- ------------ Այսօր տաք է: 0
A-r--ny-hac-uyk’-- yenk--gn-- z--sa-k-i A______ h_________ y____ g___ z________ A-r-a-y h-c-u-k-o- y-n-’ g-u- z-o-a-k-i --------------------------------------- Amrrany hachuyk’ov yenk’ gnum zbosank’i

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...