Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   ar ‫فصول السنة والطقس‬

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

‫16 [ستة عشر]‬

16 [stat eashr]

‫فصول السنة والطقس‬

almawasim wa alttaqs

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
Ovo su godišnja doba: ‫-ذه -ي--صول ----ة: ‫___ ه_ ف___ ا_____ ‫-ذ- ه- ف-و- ا-س-ة- ------------------- ‫هذه هي فصول السنة: 0
h-d-ih----ya-fu-u---l------: h______ h___ f____ a________ h-d-i-i h-y- f-s-l a-s-a-a-: ---------------------------- hadhihi hiya fusul alssanah:
Proljeće, ljeto, ‫-لر--ع،---ص--، ‫_______ ا_____ ‫-ل-ب-ع- ا-ص-ف- --------------- ‫الربيع، الصيف، 0
a--rabi, -l-s--f, a_______ a_______ a-r-a-i- a-s-a-f- ----------------- alrrabi, alssayf,
jesen i zima. ‫-لخر-- -ال-تا-. ‫______ و_______ ‫-ل-ر-ف و-ل-ت-ء- ---------------- ‫الخريف والشتاء. 0
a--h---f wa--ls-it-. a_______ w_ a_______ a-k-a-i- w- a-s-i-a- -------------------- alkharif wa alshita.
Ljeto je vruće. ‫-لص-ف -ا-. ‫_____ ح___ ‫-ل-ي- ح-ر- ----------- ‫الصيف حار. 0
a-s---f-har. a______ h___ a-s-a-f h-r- ------------ alssayf har.
Ljeti sija sunce. في-ا-صي- تش----ل-مس. ف_ ا____ ت___ ا_____ ف- ا-ص-ف ت-ر- ا-ش-س- -------------------- في الصيف تشرق الشمس. 0
f- al--ay- ta-h-uq -l-ham-. f_ a______ t______ a_______ f- a-s-a-f t-s-r-q a-s-a-s- --------------------------- fi alssayf tashruq alshams.
Ljeti rado idemo šetati. ‫-ي -لصيف نحب--ن-ن--زه. ‫__ ا____ ن__ أ_ ن_____ ‫-ي ا-ص-ف ن-ب أ- ن-ن-ه- ----------------------- ‫في الصيف نحب أن نتنزه. 0
f- al-s--f ---ibb an---t--a---h. f_ a______ n_____ a_ n__________ f- a-s-a-f n-h-b- a- n-t-n-z-a-. -------------------------------- fi alssayf nuhibb an natanazzah.
Zima je hladna. ‫-ل--اء----د. ‫______ ب____ ‫-ل-ت-ء ب-ر-. ------------- ‫الشتاء بارد. 0
a-s-i---bar-d. a______ b_____ a-s-i-a b-r-d- -------------- alshita barid.
Zimi pada snijeg ili kiša. في-فص--ا-شت-ء ت-سا------ل-- أ----أم-ا-. ف_ ف__ ا_____ ت_____ ا_____ أ_ ا_______ ف- ف-ل ا-ش-ا- ت-س-ق- ا-ث-و- أ- ا-أ-ط-ر- --------------------------------------- في فصل الشتاء تتساقط الثلوج أو الأمطار. 0
fi -asl-a--hit--tas-a- ---ha--- aw-al-m---. f_ f___ a______ t_____ a_______ a_ a_______ f- f-s- a-s-i-a t-s-a- a-t-a-u- a- a-a-t-r- ------------------------------------------- fi fasl alshita tasqat althaluj aw alamtar.
Zimi rado ostajemo doma. ف- -ص---لشت-ء --ب البق-- ف----منز-. ف_ ف__ ا_____ ن__ ا_____ ف_ ا______ ف- ف-ل ا-ش-ا- ن-ب ا-ب-ا- ف- ا-م-ز-. ----------------------------------- في فصل الشتاء نحب البقاء في المنزل. 0
f- -a-l alshi-a---h-b- -lbaqa fi -l-a-z-l. f_ f___ a______ n_____ a_____ f_ a________ f- f-s- a-s-i-a n-h-b- a-b-q- f- a-m-n-i-. ------------------------------------------ fi fasl alshita nuhibb albaqa fi almanzil.
Hladno je. ‫ال---بار-. ‫____ ب____ ‫-ل-و ب-ر-. ----------- ‫الجو بارد. 0
a--aw---ar--. a_____ b_____ a-j-w- b-r-d- ------------- aljawu barid.
Pada kiša. ‫إن-ا--مط-. ‫____ ت____ ‫-ن-ا ت-ط-. ----------- ‫إنها تمطر. 0
i-na-----m-u-. i_____ t______ i-n-h- t-m-u-. -------------- innaha tamtur.
Vjetrovito je. ‫ا----عا-ف. ‫____ ع____ ‫-ل-و ع-ص-. ----------- ‫الجو عاصف. 0
al-a-u-a--f. a_____ a____ a-j-w- a-i-. ------------ aljawu asif.
Toplo je. ‫-لجو-د-ف-. ‫____ د____ ‫-ل-و د-ف-. ----------- ‫الجو دافئ. 0
alj-w- --f-. a_____ d____ a-j-w- d-f-. ------------ aljawu dafi.
Sunčano je. ‫ال--------. ‫____ مُ____ ‫-ل-و م-ش-س- ------------ ‫الجو مُشمس. 0
aljaw- mu--mis. a_____ m_______ a-j-w- m-s-m-s- --------------- aljawu mushmis.
Vedro je. ‫ا--- صا--. ‫____ ص___ ‫-ل-و ص-ف-. ----------- ‫الجو صافٍ. 0
al--w- s--in. a_____ s_____ a-j-w- s-f-n- ------------- aljawu safin.
Kakvo je vrijeme danas? ك-ف--ا- -ل-ق- ا--و-؟ ك__ ح__ ا____ ا_____ ك-ف ح-ل ا-ط-س ا-ي-م- -------------------- كيف حال الطقس اليوم؟ 0
ka--- --l-a-tt--s -l-a--? k____ h__ a______ a______ k-y-a h-l a-t-a-s a-y-w-? ------------------------- kayfa hal alttaqs alyawm?
Danas je hladno. ‫ال--- ا--و---ر-. ‫_____ ا___ ب____ ‫-ل-و- ا-ج- ب-ر-. ----------------- ‫اليوم الجو بارد. 0
a---w-----a----arid. a_____ a_____ b_____ a-y-w- a-j-w- b-r-d- -------------------- alyawm aljawu barid.
Danas je toplo. ‫---و- ال-و -ا--. ‫_____ ا___ د____ ‫-ل-و- ا-ج- د-ف-. ----------------- ‫اليوم الجو دافئ. 0
a---w---lja-u -afi. a_____ a_____ d____ a-y-w- a-j-w- d-f-. ------------------- alyawm aljawu dafi.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + arapski (1-100) MP3 arapski (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...