Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   mr ऋतू आणि हवामान

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

१६ [सोळा]

16 [Sōḷā]

ऋतू आणि हवामान

r̥tū āṇi havāmāna

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski marati igra Više
Ovo su godišnja doba: ह---तू -हेत. हे ऋ_ आ___ ह- ऋ-ू आ-े-. ------------ हे ऋतू आहेत. 0
r̥t- ā-i havāmā-a r̥__ ā__ h_______ r-t- ā-i h-v-m-n- ----------------- r̥tū āṇi havāmāna
Proljeće, ljeto, व--त, --्ह---, व___ उ____ व-ं-, उ-्-ा-ा- -------------- वसंत, उन्हाळा, 0
r----āṇi hav-m-na r̥__ ā__ h_______ r-t- ā-i h-v-m-n- ----------------- r̥tū āṇi havāmāna
jesen i zima. शरद -ण- ---ा--. श__ आ_ हि___ श-द आ-ि ह-व-ळ-. --------------- शरद आणि हिवाळा. 0
h- ---- ā-ē-a. h_ r̥__ ā_____ h- r-t- ā-ē-a- -------------- hē r̥tū āhēta.
Ljeto je vruće. उन-ह-ळ्-ा--हव- ऊब-ा----ते. उ_____ ह_ ऊ___ अ___ उ-्-ा-्-ा- ह-ा ऊ-द-र अ-त-. -------------------------- उन्हाळ्यात हवा ऊबदार असते. 0
hē-r̥tū-ā---a. h_ r̥__ ā_____ h- r-t- ā-ē-a- -------------- hē r̥tū āhēta.
Ljeti sija sunce. उ-्--ळ-----सूर्य -ळ-तो. उ_____ सू__ त____ उ-्-ा-्-ा- स-र-य त-प-ो- ----------------------- उन्हाळ्यात सूर्य तळपतो. 0
hē r̥tū --ēt-. h_ r̥__ ā_____ h- r-t- ā-ē-a- -------------- hē r̥tū āhēta.
Ljeti rado idemo šetati. आ--ह-ल- -बदा--हव-त-फि--य----ा-ला -व---. आ___ ऊ___ ह__ फि___ जा__ आ____ आ-्-ा-ा ऊ-द-र ह-े- फ-र-य-ा ज-य-ा आ-ड-े- --------------------------------------- आम्हाला ऊबदार हवेत फिरायला जायला आवडते. 0
V-s---a- -n-ā--, V_______ u______ V-s-n-a- u-h-ḷ-, ---------------- Vasanta, unhāḷā,
Zima je hladna. हिव--्य-त -व--थं---र----े. हि____ ह_ थं___ अ___ ह-व-ळ-य-त ह-ा थ-ड-ा- अ-त-. -------------------------- हिवाळ्यात हवा थंडगार असते. 0
Va--nt---un--ḷā, V_______ u______ V-s-n-a- u-h-ḷ-, ---------------- Vasanta, unhāḷā,
Zimi pada snijeg ili kiša. हि-ाळ---त---्फ क--वा प-ऊस प-त-. हि____ ब__ किं_ पा__ प___ ह-व-ळ-य-त ब-्- क-ं-ा प-ऊ- प-त-. ------------------------------- हिवाळ्यात बर्फ किंवा पाऊस पडतो. 0
V-s-n-a- un-āḷ-, V_______ u______ V-s-n-a- u-h-ḷ-, ---------------- Vasanta, unhāḷā,
Zimi rado ostajemo doma. आम्-----हि-ाळ-य-----------णे-आ-ड-े. आ___ हि____ घ__ रा__ आ____ आ-्-ा-ा ह-व-ळ-य-त घ-ा- र-ह-े आ-ड-े- ----------------------------------- आम्हाला हिवाळ्यात घरात राहणे आवडते. 0
ś--a-- āṇ----v--ā. ś_____ ā__ h______ ś-r-d- ā-i h-v-ḷ-. ------------------ śarada āṇi hivāḷā.
Hladno je. थ-ड--हे. थं_ आ__ थ-ड आ-े- -------- थंड आहे. 0
ś--a-a -----i-āḷā. ś_____ ā__ h______ ś-r-d- ā-i h-v-ḷ-. ------------------ śarada āṇi hivāḷā.
Pada kiša. पा-स पडत-आह-. पा__ प__ आ__ प-ऊ- प-त आ-े- ------------- पाऊस पडत आहे. 0
śarada āṇ--h-----. ś_____ ā__ h______ ś-r-d- ā-i h-v-ḷ-. ------------------ śarada āṇi hivāḷā.
Vjetrovito je. वार--स---- ---. वा_ सु__ आ__ व-र- स-ट-ा आ-े- --------------- वारा सुटला आहे. 0
Un--ḷyā-a h--- ūba--ra--sat-. U________ h___ ū______ a_____ U-h-ḷ-ā-a h-v- ū-a-ā-a a-a-ē- ----------------------------- Unhāḷyāta havā ūbadāra asatē.
Toplo je. हवेत उष्म- ---. ह__ उ__ आ__ ह-े- उ-्-ा आ-े- --------------- हवेत उष्मा आहे. 0
Un-āḷyāt- -a----b-dāra a---ē. U________ h___ ū______ a_____ U-h-ḷ-ā-a h-v- ū-a-ā-a a-a-ē- ----------------------------- Unhāḷyāta havā ūbadāra asatē.
Sunčano je. उन-आ-े. उ_ आ__ उ- आ-े- ------- उन आहे. 0
U--ā-y--a---v- --ad--- a---ē. U________ h___ ū______ a_____ U-h-ḷ-ā-a h-v- ū-a-ā-a a-a-ē- ----------------------------- Unhāḷyāta havā ūbadāra asatē.
Vedro je. आ-------य- -वा -ह-. आ______ ह_ आ__ आ-्-ा-द-य- ह-ा आ-े- ------------------- आल्हाददायक हवा आहे. 0
U---ḷy-ta-sū-ya ta---a-ō. U________ s____ t________ U-h-ḷ-ā-a s-r-a t-ḷ-p-t-. ------------------------- Unhāḷyāta sūrya taḷapatō.
Kakvo je vrijeme danas? आ- --ा--न--स- --े? आ_ ह___ क_ आ__ आ- ह-ा-ा- क-े आ-े- ------------------ आज हवामान कसे आहे? 0
U-h--yāt- sūry--ta---at-. U________ s____ t________ U-h-ḷ-ā-a s-r-a t-ḷ-p-t-. ------------------------- Unhāḷyāta sūrya taḷapatō.
Danas je hladno. आज-थ----आहे. आ_ थं_ आ__ आ- थ-ड- आ-े- ------------ आज थंडी आहे. 0
Un---yā-- s-rya taḷ-p--ō. U________ s____ t________ U-h-ḷ-ā-a s-r-a t-ḷ-p-t-. ------------------------- Unhāḷyāta sūrya taḷapatō.
Danas je toplo. आ--गरम--आ--. आ_ ग__ आ__ आ- ग-म- आ-े- ------------ आज गरमी आहे. 0
Ām-ālā ---dār---avēta--h---y----jāyalā--v-ḍ--ē. Ā_____ ū______ h_____ p________ j_____ ā_______ Ā-h-l- ū-a-ā-a h-v-t- p-i-ā-a-ā j-y-l- ā-a-a-ē- ----------------------------------------------- Āmhālā ūbadāra havēta phirāyalā jāyalā āvaḍatē.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + marati (1-100) MP3 marati (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...