Рјечник

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.