Zbirka izraza

hr Posvojne zamjenice 2   »   mk Присвојни заменки 2

67 [šezdeset i sedam]

Posvojne zamjenice 2

Posvojne zamjenice 2

67 [шеесет и седум]

67 [shyeyesyet i syedoom]

Присвојни заменки 2

Prisvoјni zamyenki 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
naočale оч-ла о____ о-и-а ----- очила 0
Pr------i z--ye--- 2 P________ z_______ 2 P-i-v-ј-i z-m-e-k- 2 -------------------- Prisvoјni zamyenki 2
On je zaboravio svoje naočale. Тој-г- --бо---и-с-о-те---ил-. Т__ г_ з_______ с_____ о_____ Т-ј г- з-б-р-в- с-о-т- о-и-а- ----------------------------- Тој ги заборави своите очила. 0
P-is----i -a---nki-2 P________ z_______ 2 P-i-v-ј-i z-m-e-k- 2 -------------------- Prisvoјni zamyenki 2
Ma gdje su mu naočale? К-де -е-нег-в-т----и--? К___ с_ н_______ о_____ К-д- с- н-г-в-т- о-и-а- ----------------------- Каде се неговите очила? 0
o--i-a o_____ o-h-l- ------ ochila
sat ча-овн-к ч_______ ч-с-в-и- -------- часовник 0
oc-i-a o_____ o-h-l- ------ ochila
Njegov sat je pokvaren. Н-говио- ч-со-ник-е-р--ипан. Н_______ ч_______ е р_______ Н-г-в-о- ч-с-в-и- е р-с-п-н- ---------------------------- Неговиот часовник е расипан. 0
o-hila o_____ o-h-l- ------ ochila
Sat visi na zidu. Часовн-ко- е-з--ач-н-н- ----т. Ч_________ е з______ н_ ѕ_____ Ч-с-в-и-о- е з-к-ч-н н- ѕ-д-т- ------------------------------ Часовникот е закачен на ѕидот. 0
To- gu- --b--a-- svo--y----h--a. T__ g__ z_______ s______ o______ T-ј g-i z-b-r-v- s-o-t-e o-h-l-. -------------------------------- Toј gui zaboravi svoitye ochila.
putovnica па--ш п____ п-с-ш ----- пасош 0
T-ј-gui-z--orav- s-oit-- -c-i-a. T__ g__ z_______ s______ o______ T-ј g-i z-b-r-v- s-o-t-e o-h-l-. -------------------------------- Toј gui zaboravi svoitye ochila.
Izgubio je svoju putovnicu. Т-ј го-з---би с-ој-т -а-о-. Т__ г_ з_____ с_____ п_____ Т-ј г- з-г-б- с-о-о- п-с-ш- --------------------------- Тој го загуби својот пасош. 0
To- -----abo----------y---ch--a. T__ g__ z_______ s______ o______ T-ј g-i z-b-r-v- s-o-t-e o-h-l-. -------------------------------- Toј gui zaboravi svoitye ochila.
Gdje je onda njegova putovnica? Ка-е е---г-виот-па-о-? К___ е н_______ п_____ К-д- е н-г-в-о- п-с-ш- ---------------------- Каде е неговиот пасош? 0
K-d-- s-- nye-----ty- oc----? K____ s__ n__________ o______ K-d-e s-e n-e-u-v-t-e o-h-l-? ----------------------------- Kadye sye nyeguovitye ochila?
oni – njihov / njihova / njihovo тие – ни-ен т__ – н____ т-е – н-в-н ----------- тие – нивен 0
Ka----s-e-n-e--o---y- ------? K____ s__ n__________ o______ K-d-e s-e n-e-u-v-t-e o-h-l-? ----------------------------- Kadye sye nyeguovitye ochila?
Djeca ne mogu naći njihove roditelje. Д--ат- -е-м-ж-т-д---- ---дат---ои-- -о-ит-ли. Д_____ н_ м____ д_ г_ н_____ с_____ р________ Д-ц-т- н- м-ж-т д- г- н-ј-а- с-о-т- р-д-т-л-. --------------------------------------------- Децата не можат да ги најдат своите родители. 0
Ka-y---y- ny--u-v-ty------la? K____ s__ n__________ o______ K-d-e s-e n-e-u-v-t-e o-h-l-? ----------------------------- Kadye sye nyeguovitye ochila?
Ali evo njihovi roditelji dolaze! А-а---- -и доаѓаат-н---ит- -о-ите--! А__ е__ г_ д______ н______ р________ А-а е-е г- д-а-а-т н-в-и-е р-д-т-л-! ------------------------------------ Ама еве ги доаѓаат нивните родители! 0
c-----n-k c________ c-a-o-n-k --------- chasovnik
Vi – Vaš / Vaša / Vaše В-е - --ш В__ – В__ В-е – В-ш --------- Вие – Ваш 0
ch---vnik c________ c-a-o-n-k --------- chasovnik
Kako je bilo Vaše putovanje, gospodine Miler? Ка-в--беш- --ше-- па-ув-ње----сп-ди-е-М-ле-? К____ б___ В_____ п________ г________ М_____ К-к-о б-ш- В-ш-т- п-т-в-њ-, г-с-о-и-е М-л-р- -------------------------------------------- Какво беше Вашето патување, господине Милер? 0
chaso---k c________ c-a-o-n-k --------- chasovnik
Gdje je Vaša žena, gospodine Miler? Каде-е -аш--а -о---га--г-с--ди-- -и---? К___ е В_____ с_______ г________ М_____ К-д- е В-ш-т- с-п-у-а- г-с-о-и-е М-л-р- --------------------------------------- Каде е Вашата сопруга, господине Милер? 0
Nyegu-viot-cha-ovni- ye ra-i-a-. N_________ c________ y_ r_______ N-e-u-v-o- c-a-o-n-k y- r-s-p-n- -------------------------------- Nyeguoviot chasovnik ye rasipan.
Vi – Vaš / Vaša / Vaše Вие---В-ш В__ – В__ В-е – В-ш --------- Вие – Ваш 0
Ny-g-o-io--c-a---n-k ---ras----. N_________ c________ y_ r_______ N-e-u-v-o- c-a-o-n-k y- r-s-p-n- -------------------------------- Nyeguoviot chasovnik ye rasipan.
Kako je bilo Vaše putovanje, gospođo Schmidt? Ка-во б--- --шет--п-т-вање- --сп--- -мит? К____ б___ В_____ п________ г______ Ш____ К-к-о б-ш- В-ш-т- п-т-в-њ-, г-с-о-о Ш-и-? ----------------------------------------- Какво беше Вашето патување, госпоѓо Шмит? 0
Ny---o-iot-c--so---k -----s----. N_________ c________ y_ r_______ N-e-u-v-o- c-a-o-n-k y- r-s-p-n- -------------------------------- Nyeguoviot chasovnik ye rasipan.
Gdje je Vaš muž, gospođo Schmidt? Каде - ---ио--соп-у-- --с-о---Шмит? К___ е В_____ с______ г______ Ш____ К-д- е В-ш-о- с-п-у-, г-с-о-о Ш-и-? ----------------------------------- Каде е Вашиот сопруг, госпоѓо Шмит? 0
C-asov-i-ot--e--a-ac---n-na---idot. C__________ y_ z________ n_ d______ C-a-o-n-k-t y- z-k-c-y-n n- d-i-o-. ----------------------------------- Chasovnikot ye zakachyen na dzidot.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + makedonski (1-100) MP3 makedonski (1-100)
Video nije pronađen!

Genetska mutacija omogućava govor

Od svih živih bića na svijetu jedino čovjek može govoriti. Po tome se razlikuje od životinja i biljaka. Naravno da i životinje i biljke međusobno komuniciraju. Međutim, oni ne govore složeni jezik u slogovima. Zašto onda čovjek može govoriti? Za govor su potrebna određena organska obilježja. Ta tjelesna obilježja ima samo čovjek. Međutim, to ne znači nužno da ih je on razvio. U povijesti evolucije se ništa ne dešava bez razloga. Čovjek je jednom samo počeo govoriti. Ne zna se kad se to točno desilo. Međutim, nešto se moralo dogoditi što je čovjeku dalo sposobnost govora. Istraživači smatraju da je za to zaslužna genetska mutacija. Antropolozi su usporedili nasljedne osobine različitih živih bića. Poznato je da jedan određeni gen utječe na jezik. Ljudi kod kojih je on oštećen imaju probleme s jezikom. Ne mogu se dobro izraziti te slabije razumiju riječi. Taj gen se ispitivao kod ljudi, majmuna i miševa. Kod ljudi i čimpanza je jako sličan. Mogu se primijetiti samo dvije male razlike. Te razlike su uočljive u mozgu. Zajedno s ostalim genima one utječu na određene moždane aktivnosti. Na taj način čovjek može govoriti, dok majmun ne može. Međutim, zagonetka ljudskog jezika time još nije riješena. Budući da genetska mutacija nije dovoljna da bi se moglo govoriti. Istraživači su miševima usadili genetsku varijantu. To im nije dalo sposobnost govora... No njihovo cičenje je imalo drugačiji zvuk!