Разговорник

bg Четене и писане   »   sr Читати и писати

6 [шест]

Четене и писане

Четене и писане

6 [шест]

6 [šest]

Читати и писати

Čitati i pisati

Изберете как искате да видите превода:   
български сръбски Играйте Повече
Аз чета. Ja --т-м. J_ ч_____ J- ч-т-м- --------- Ja читам. 0
Ja -itam. J_ č_____ J- č-t-m- --------- Ja čitam.
Аз чета една буква. Ј- -ита----д-о-с--в-. Ј_ ч____ ј____ с_____ Ј- ч-т-м ј-д-о с-о-о- --------------------- Ја читам једно слово. 0
J- č-t---j-d-o-slo--. J_ č____ j____ s_____ J- č-t-m j-d-o s-o-o- --------------------- Ja čitam jedno slovo.
Аз чета една дума. Ј- -итам је--у р-ч. Ј_ ч____ ј____ р___ Ј- ч-т-м ј-д-у р-ч- ------------------- Ја читам једну реч. 0
J--č-t-m je--u ---. J_ č____ j____ r___ J- č-t-m j-d-u r-č- ------------------- Ja čitam jednu reč.
Аз чета едно изречение. Ј--ч-----је--у -е-е-и--. Ј_ ч____ ј____ р________ Ј- ч-т-м ј-д-у р-ч-н-ц-. ------------------------ Ја читам једну реченицу. 0
J---i--- j---- --č--icu. J_ č____ j____ r________ J- č-t-m j-d-u r-č-n-c-. ------------------------ Ja čitam jednu rečenicu.
Аз чета едно писмо. Ја-чи-------но-пис-о. Ј_ ч____ ј____ п_____ Ј- ч-т-м ј-д-о п-с-о- --------------------- Ја читам једно писмо. 0
Ja-č--a--j-dn--p---o. J_ č____ j____ p_____ J- č-t-m j-d-o p-s-o- --------------------- Ja čitam jedno pismo.
Аз чета една книга. Ј- -и--м -ед---к----. Ј_ ч____ ј____ к_____ Ј- ч-т-м ј-д-у к-и-у- --------------------- Ја читам једну књигу. 0
Ja -i--- -e----k--i-u. J_ č____ j____ k______ J- č-t-m j-d-u k-j-g-. ---------------------- Ja čitam jednu knjigu.
Аз чета. Ј- -и---. Ј_ ч_____ Ј- ч-т-м- --------- Ја читам. 0
Ja-č-ta-. J_ č_____ J- č-t-m- --------- Ja čitam.
Ти четеш. Т- --таш. Т_ ч_____ Т- ч-т-ш- --------- Ти читаш. 0
T- č--a-. T_ č_____ T- č-t-š- --------- Ti čitaš.
Той чете. О---ита. О_ ч____ О- ч-т-. -------- Он чита. 0
O- č-t-. O_ č____ O- č-t-. -------- On čita.
Аз пиша. Ја п--е-. Ј_ п_____ Ј- п-ш-м- --------- Ја пишем. 0
J--p-š-m. J_ p_____ J- p-š-m- --------- Ja pišem.
Аз пиша една буква. Ја--ише- једно-с--в-. Ј_ п____ ј____ с_____ Ј- п-ш-м ј-д-о с-о-о- --------------------- Ја пишем једно слово. 0
Ja p-še--j-d---s-ovo. J_ p____ j____ s_____ J- p-š-m j-d-o s-o-o- --------------------- Ja pišem jedno slovo.
Аз пиша една дума. Ја п-ш-м --д-- ---. Ј_ п____ ј____ р___ Ј- п-ш-м ј-д-у р-ч- ------------------- Ја пишем једну реч. 0
J---i--m-jedn- r--. J_ p____ j____ r___ J- p-š-m j-d-u r-č- ------------------- Ja pišem jednu reč.
Аз пиша едно изречение. Ј- -иш-- -е-н----чени--. Ј_ п____ ј____ р________ Ј- п-ш-м ј-д-у р-ч-н-ц-. ------------------------ Ја пишем једну реченицу. 0
J- ----m je-nu -eč---c-. J_ p____ j____ r________ J- p-š-m j-d-u r-č-n-c-. ------------------------ Ja pišem jednu rečenicu.
Аз пиша едно писмо. Ј- пи--- ---н- --с-о. Ј_ п____ ј____ п_____ Ј- п-ш-м ј-д-о п-с-о- --------------------- Ја пишем једно писмо. 0
Ja -i-em --dn- -i-mo. J_ p____ j____ p_____ J- p-š-m j-d-o p-s-o- --------------------- Ja pišem jedno pismo.
Аз пиша една книга. Ја----ем ---ну-књигу. Ј_ п____ ј____ к_____ Ј- п-ш-м ј-д-у к-и-у- --------------------- Ја пишем једну књигу. 0
J- ---em---dnu-k-j--u. J_ p____ j____ k______ J- p-š-m j-d-u k-j-g-. ---------------------- Ja pišem jednu knjigu.
Аз пиша. Ј- пише-. Ј_ п_____ Ј- п-ш-м- --------- Ја пишем. 0
Ja p--e-. J_ p_____ J- p-š-m- --------- Ja pišem.
Ти пишеш. Т- ---еш. Т_ п_____ Т- п-ш-ш- --------- Ти пишеш. 0
T--pišeš. T_ p_____ T- p-š-š- --------- Ti pišeš.
Той пише. Он пи--. О_ п____ О- п-ш-. -------- Он пише. 0
O--piš-. O_ p____ O- p-š-. -------- On piše.

Интернационализми

Глобализацията не спира с езиците. Това се вижда от нарастващия брой на "интернационализмите" Интернационализмите са думи, които съществуват в множество езици. В тях тези думи могат да имат еднакви или близки значения. Тяхното произношение често е едно и също. Начинът на изписване на тези думи също е много близък. Разпространението на интернационализмите е интересно явление. Те не признават никакви граници. В това число географски граници. И особено - езикови граници. Съществуват думи, които хората от всички континенти разбират. Думата "хотел" е един добър пример за това. Тя съществува почти в целия свят. Много интернационализми произлизат от науката. Техническите термини също се разпространяват бързо и глобално. Старите интернационализми произлизат от общи корени. Те са се развили от едни и същи думи. Но въпреки това, повечето интернационализми обикновено са заемки. Т.е. тези думи просто се инкорпорират в други езици. Културните кръгове играят важна роля в този процес на заемане. Всяка цивилизация има свои собствени традиции. Именно поради това не всички нови концепции могат да бъдат възприети от всички. Културните норми определят кои идеи ще пуснат корени. Някои явления се откриват само в определени части на света. Други много бързо се разпространяват по целия свят. Но чак когато се разпространят, стават познати и техните наименования. Именно това прави интернационализмите толкова вълнуващи! С откриването на нови езици, ние винаги откриваме и нови култури.
Знаете ли, че?
Китайският език се говори от най-много хора в света. Не съществува един единствен китайски език, по-скоро те са няколко. Всички те принадлежат към семейството на сино-тибетските езици. Общо около 1,3 милиарда души говорят китайски. По-голямата част от тях живеят в Китайската народна република и в Тайван. Най-големият китайски език е книжовният китайски, наричан също мандарин. Като официален език на Китайската народна република той е майчин език на 850 милиона души. Другите китайски езици често се разглеждат като диалекти. Почти всички хора, говорещи китайски, разбират мандарин. Всички китайци имат обща писменост, която датира отпреди 4000 до 5000 години. С това китайците имат най-дълга литературна традиция. Китайските йероглифи са по-трудни отколкото азбучните системи. Граматиката обаче се учи сравнително лесно, така че за кратко време може да се постигне напредък. Все повече хора искат да научат китайски ... Проявете смелост, китайският ще бъде езикът на бъдещето!