Knjiga fraza

bs Ćaskanje 3   »   be Гутарка 3

22 [dvadeset i dva]

Ćaskanje 3

Ćaskanje 3

22 [дваццаць два]

22 [dvatstsats’ dva]

Гутарка 3

Gutarka 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bjeloruski Igra Više
Pušite li? Вы ---ыце? В_ к______ В- к-р-ц-? ---------- Вы курыце? 0
Gutarka-3 G______ 3 G-t-r-a 3 --------- Gutarka 3
Prije da. Ран-й – так. Р____ – т___ Р-н-й – т-к- ------------ Раней – так. 0
Gu-ar-- 3 G______ 3 G-t-r-a 3 --------- Gutarka 3
Ali sada više ne pušim. Ал---я--р я-боль--не --ру. А__ ц____ я б____ н_ к____ А-е ц-п-р я б-л-ш н- к-р-. -------------------------- Але цяпер я больш не куру. 0
Vy--u-----? V_ k_______ V- k-r-t-e- ----------- Vy kurytse?
Smeta li Vam ако ja pušim? Вам не --д-е зам-на--- ---і я зак-р-? В__ н_ б____ з________ к___ я з______ В-м н- б-д-е з-м-н-ц-, к-л- я з-к-р-? ------------------------------------- Вам не будзе замінаць, калі я закуру? 0
V-----ytse? V_ k_______ V- k-r-t-e- ----------- Vy kurytse?
Ne, apsolutno ne. Не, з-с-м --. Н__ з____ н__ Н-, з-с-м н-. ------------- Не, зусім не. 0
V- -u--ts-? V_ k_______ V- k-r-t-e- ----------- Vy kurytse?
Ne smeta mi. М-е гэт- ---замін-е. М__ г___ н_ з_______ М-е г-т- н- з-м-н-е- -------------------- Мне гэта не замінае. 0
Ran-y - -a-. R____ – t___ R-n-y – t-k- ------------ Raney – tak.
Hoćete li popiti nešto? В---ец- ш-о--еб-д--? В______ ш___________ В-п-е-е ш-о-н-б-д-ь- -------------------- Вып’еце што-небудзь? 0
R---y-–----. R____ – t___ R-n-y – t-k- ------------ Raney – tak.
Jedan konjak? Ка-ь-к-? К_______ К-н-я-у- -------- Каньяку? 0
Ran---–-t-k. R____ – t___ R-n-y – t-k- ------------ Raney – tak.
Ne, radije pivo. Н---------іва. Н__ л___ п____ Н-, л-п- п-в-. -------------- Не, лепш піва. 0
Al--ts---e- ya-bo--s---- kur-. A__ t______ y_ b_____ n_ k____ A-e t-y-p-r y- b-l-s- n- k-r-. ------------------------------ Ale tsyaper ya bol’sh ne kuru.
Putujete li mnogo? Вы --ат пад--ож-іча---? В_ ш___ п______________ В- ш-а- п-д-р-ж-і-а-ц-? ----------------------- Вы шмат падарожнічаеце? 0
Al--t-y--er -- -ol’sh ne-k-ru. A__ t______ y_ b_____ n_ k____ A-e t-y-p-r y- b-l-s- n- k-r-. ------------------------------ Ale tsyaper ya bol’sh ne kuru.
Da, većinom su to poslovna putovanja. Так, --сц-- -а-ў-ё -э-- кама-д-іроў-і. Т___ ч_____ з_ ў__ г___ к_____________ Т-к- ч-с-е- з- ў-ё г-т- к-м-н-з-р-ў-і- -------------------------------------- Так, часцей за ўсё гэта камандзіроўкі. 0
Ale t--ap-r -a -o-----n- ---u. A__ t______ y_ b_____ n_ k____ A-e t-y-p-r y- b-l-s- n- k-r-. ------------------------------ Ale tsyaper ya bol’sh ne kuru.
Ali sada smo ovdje na godišnjem odmoru. Але-ц---р--- -р-----і----ы-------ачы--к. А__ ц____ м_ п_______ с___ н_ а_________ А-е ц-п-р м- п-ы-х-л- с-д- н- а-п-ч-н-к- ---------------------------------------- Але цяпер мы прыехалі сюды на адпачынак. 0
V---ne b--ze z---nat--,---l- y- z-ku--? V__ n_ b____ z_________ k___ y_ z______ V-m n- b-d-e z-m-n-t-’- k-l- y- z-k-r-? --------------------------------------- Vam ne budze zamіnats’, kalі ya zakuru?
Kakva vrućina! Н- і спяко--! Н_ і с_______ Н- і с-я-о-а- ------------- Ну і спякота! 0
Vam -e ---z-----і-a-----k-l--y--za-uru? V__ n_ b____ z_________ k___ y_ z______ V-m n- b-d-e z-m-n-t-’- k-l- y- z-k-r-? --------------------------------------- Vam ne budze zamіnats’, kalі ya zakuru?
Da, danas je stvarno vruće. Та-,-сён-я-са-ра-д- го-а-а. Т___ с____ с_______ г______ Т-к- с-н-я с-п-а-д- г-р-ч-. --------------------------- Так, сёння сапраўды горача. 0
V-m -e -u-z- -am-nat-’, ---і-y---a-ur-? V__ n_ b____ z_________ k___ y_ z______ V-m n- b-d-e z-m-n-t-’- k-l- y- z-k-r-? --------------------------------------- Vam ne budze zamіnats’, kalі ya zakuru?
Hajdemo na balkon. Да---це в--дз------б--к-н. Д______ в______ н_ б______ Д-в-й-е в-й-з-м н- б-л-о-. -------------------------- Давайце выйдзем на балкон. 0
Ne--z---- n-. N__ z____ n__ N-, z-s-m n-. ------------- Ne, zusіm ne.
Sutra će ovdje biti zabava. З--тр- ту- -уд-- ------н-. З_____ т__ б____ в________ З-ў-р- т-т б-д-е в-ч-р-н-. -------------------------- Заўтра тут будзе вечарына. 0
Ne- zus-m --. N__ z____ n__ N-, z-s-m n-. ------------- Ne, zusіm ne.
Hoćete li i Vi doći? В- -ак---а п--йд-ец-? В_ т______ п_________ В- т-к-а-а п-ы-д-е-е- --------------------- Вы таксама прыйдзеце? 0
Ne, --sіm-n-. N__ z____ n__ N-, z-s-m n-. ------------- Ne, zusіm ne.
Da, mi smo također pozvani. Так--нас--а--а-а --п--сі--. Т___ н__ т______ з_________ Т-к- н-с т-к-а-а з-п-а-і-і- --------------------------- Так, нас таксама запрасілі. 0
M-e-g--- n--z----a-. M__ g___ n_ z_______ M-e g-t- n- z-m-n-e- -------------------- Mne geta ne zamіnae.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + bjeloruski (1-100) MP3 bjeloruski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik i pismo

Svaki jezik služi za sporazumijevanje ljudi. Dok govorimo izražavamo svoje misli i osjećaje. Pritom se ne pridržavamo uvijek pravila svog jezika. Koristimo se vlastitim govornim jezikom. U pisanom jeziku je situacija drugačija. Tu se vide sva pravila našeg jezika. Tek pismo dozvoljava jeziku da postane pravi jezik. Ono čini jezik vidljivim. Pismom se znanje predaje hiljadama godina. Stoga je pismo osnova svake visokorazvijene kulture. Prvo pismo je nastalo prije više od 5.000 godina. To je bilo klinasto pismo Sumerana. Ono je bilo urezano u glinene ploče. Takvo klinasto pismo koristilo se tri tisuće godina. Otprilike isto toliko su postojali i hijeroglifi starih Egipćana. Njima su se bavili brojni naučnici. Hijeroglifi predstavljaju relativno kompliciran sistem pisanja. Ali su izmišljeni su iz sasvim jednostavnog razloga. Tadašnji Egipat je bio ogromno carstvo s mnogo stanovnika. Svakodnevica, a prije svega privreda, morali su biti organizirani. Bilo je potrebno učinkovito upravljati porezima i obračunima. Stoga su stari Egipćani razvili svoje pisane znakove. Abecedni pismeni sisetem s druge strane potječe od Sumeraca. Svako pismo otkriva mnogo o ljudima koji ga koriste. Osim toga, svaka zemlja ima vlastita obilježja svog pisma. Na žalost, rukopis sve više nestaje. Zbog modernih tehnologija postaje gotovo suvišnim. Dakle: Nemojte samo govoriti, već nastavite i pisati!
Da li ste to znali?
Kannada jezik spada u porodicu dravidskih jezika. Oni se uglavnom govore u južnoj Indiji. Kannada nije u srodstvu s indoarijskim jezicima sjeverne Indije. Oko 40 miliona ljudi govori kannada kao maternji jezik. Priznat je kao jedan od 22 nacionalnih jezika Indije. Kannada je aglutinirajući jezik. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju afiksima. Jezik se dijeli u četiri regionalne dijalektne grupe. Prilikom govora govornici ne odaju samo odakle su. U njihovom jeziku se takođe može prepoznati kojem društvenom sloju pripadaju. Govorni i pisani kannada se jako međusobno razlikuju. I kao i mnogi drugi indijski jezici kannada ima vlastito pismo. Ono se sastoji od mješavine abecede i slogovnog pisma. Sastoji se od puno okruglih znakova što je tipično za južnoindijska pisma. A učenje ovih lijepih slova je zaista zabavno…