Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   hy տարվա եղանակները և եղանակը

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [տասնվեց]

16 [tasnvets’]

տարվա եղանակները և եղանակը

tarva yeghanaknery yev yeghanaky

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Ovo su godišnja doba: Սրա----ա-------նակա-երն -ն; Ս____ տ____ ե__________ ե__ Ս-ա-ք տ-ր-ա ե-ա-ա-ա-ե-ն ե-; --------------------------- Սրանք տարվա եղանականերն են; 0
ta----yeg-a--k-----y-- -e-hanaky t____ y___________ y__ y________ t-r-a y-g-a-a-n-r- y-v y-g-a-a-y -------------------------------- tarva yeghanaknery yev yeghanaky
Proljeće, ljeto, գար-ւն- ամառ, գ______ ա____ գ-ր-ւ-, ա-ա-, ------------- գարուն, ամառ, 0
tarva--e--a--k--ry--ev-y-g-ana-y t____ y___________ y__ y________ t-r-a y-g-a-a-n-r- y-v y-g-a-a-y -------------------------------- tarva yeghanaknery yev yeghanaky
jesen i zima. ա-ու--և--մե-: ա____ և ձ____ ա-ո-ն և ձ-ե-: ------------- աշուն և ձմեռ: 0
Sra-k- -arva ye--a-aka-ern-ye-; S_____ t____ y____________ y___ S-a-k- t-r-a y-g-a-a-a-e-n y-n- ------------------------------- Srank’ tarva yeghanakanern yen;
Ljeto je vruće. Ա--ա------ է: Ա_____ շ__ է_ Ա-ռ-ն- շ-գ է- ------------- Ամռանը շոգ է: 0
Sra--’ ta-va --g-a--k-ner----n; S_____ t____ y____________ y___ S-a-k- t-r-a y-g-a-a-a-e-n y-n- ------------------------------- Srank’ tarva yeghanakanern yen;
Ljeti sija sunce. Ա---նը -------- արևը: Ա_____ շ_____ է ա____ Ա-ռ-ն- շ-ղ-ւ- է ա-և-: --------------------- Ամռանը շողում է արևը: 0
Sr-----tar-a-ye-h-------rn-ye-; S_____ t____ y____________ y___ S-a-k- t-r-a y-g-a-a-a-e-n y-n- ------------------------------- Srank’ tarva yeghanakanern yen;
Ljeti rado idemo šetati. Ամ-ա-ը ---ո-յ-ով -ն- գ-ո-մ զբ-սա---: Ա_____ հ________ ե__ գ____ զ________ Ա-ռ-ն- հ-ճ-ւ-ք-վ ե-ք գ-ո-մ զ-ո-ա-ք-: ------------------------------------ Ամռանը հաճույքով ենք գնում զբոսանքի: 0
g-ru-,--m---, g_____ a_____ g-r-n- a-a-r- ------------- garun, amarr,
Zima je hladna. Ձ----ը ց-ւ-տ է: Ձ_____ ց____ է_ Ձ-ռ-ն- ց-ւ-տ է- --------------- Ձմռանը ցուրտ է: 0
ga-un---m--r, g_____ a_____ g-r-n- a-a-r- ------------- garun, amarr,
Zimi pada snijeg ili kiša. Ձմ-ան----ո-- --- անձր- - գալ--: Ձ_____ ձ____ կ__ ա____ է գ_____ Ձ-ռ-ն- ձ-ո-ն կ-մ ա-ձ-և է գ-լ-ս- ------------------------------- Ձմռանը ձյուն կամ անձրև է գալիս: 0
g-run--a--rr, g_____ a_____ g-r-n- a-a-r- ------------- garun, amarr,
Zimi rado ostajemo kod kuće. Ձ--ա-ը հ---ւ-քով --նն-են--մն-ւմ: Ձ_____ հ________ տ___ ե__ մ_____ Ձ-ռ-ն- հ-ճ-ւ-ք-վ տ-ն- ե-ք մ-ո-մ- -------------------------------- Ձմռանը հաճույքով տանն ենք մնում: 0
a--un--e---zm-rr a____ y__ d_____ a-h-n y-v d-m-r- ---------------- ashun yev dzmerr
Hladno je. Ց--ր- -: Ց____ է_ Ց-ւ-տ է- -------- Ցուրտ է: 0
a-hun---v d-m--r a____ y__ d_____ a-h-n y-v d-m-r- ---------------- ashun yev dzmerr
Pada kiša. Ան--- --գ-լիս: Ա____ է գ_____ Ա-ձ-և է գ-լ-ս- -------------- Անձրև է գալիս: 0
as-un y-v dzmerr a____ y__ d_____ a-h-n y-v d-m-r- ---------------- ashun yev dzmerr
Vjetrovito je. Քա--տ--: Ք____ է_ Ք-մ-տ է- -------- Քամոտ է: 0
A-rrany s-og e A______ s___ e A-r-a-y s-o- e -------------- Amrrany shog e
Toplo je. Տ-- -: Տ__ է_ Տ-ք է- ------ Տաք է: 0
A---an- s-og e A______ s___ e A-r-a-y s-o- e -------------- Amrrany shog e
Sunčano je. Արև-տ է: Ա____ է_ Ա-և-տ է- -------- Արևոտ է: 0
Amr---y -hog e A______ s___ e A-r-a-y s-o- e -------------- Amrrany shog e
Vedro je. Ար-ո---: Ա____ է_ Ա-և-տ է- -------- Արևոտ է: 0
A-rrany ----h---e --evy A______ s______ e a____ A-r-a-y s-o-h-m e a-e-y ----------------------- Amrrany shoghum e arevy
Kakvo je vrijeme danas? Եղ-ն-կ--ի-չպ-՞ս----յ-օ-: Ե______ ի______ է ա_____ Ե-ա-ա-ն ի-չ-ե-ս է ա-ս-ր- ------------------------ Եղանակն ինչպե՞ս է այսօր: 0
Am---ny----g-u--- -revy A______ s______ e a____ A-r-a-y s-o-h-m e a-e-y ----------------------- Amrrany shoghum e arevy
Danas je hladno. Այսօ- ---ր- -: Ա____ ց____ է_ Ա-ս-ր ց-ւ-տ է- -------------- Այսօր ցուրտ է: 0
Amr-a-----o---m ---revy A______ s______ e a____ A-r-a-y s-o-h-m e a-e-y ----------------------- Amrrany shoghum e arevy
Danas je toplo. Այս-- տաք-է: Ա____ տ__ է_ Ա-ս-ր տ-ք է- ------------ Այսօր տաք է: 0
A-rrany----hu-k--- yen-- gnum-z-os--k-i A______ h_________ y____ g___ z________ A-r-a-y h-c-u-k-o- y-n-’ g-u- z-o-a-k-i --------------------------------------- Amrrany hachuyk’ov yenk’ gnum zbosank’i

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...