Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   th ฤดูและอากาศ

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [สิบหก]

sìp-hòk

ฤดูและอากาศ

rí-doo-lǽ-a-gàt

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski tajlandski Igra Više
Ovo su godišnja doba: น---ือ-ดู นี้____ น-้-ื-ฤ-ู --------- นี้คือฤดู 0
r---d-o-lǽ----àt r______________ r-́-d-o-l-́-a-g-̀- ------------------ rí-doo-lǽ-a-gàt
Proljeće, ljeto, ฤ---บไ------ ฤ---้อน ฤ________ ฤ____ ฤ-ู-บ-ม-ผ-ิ- ฤ-ู-้-น -------------------- ฤดูใบไม้ผลิ, ฤดูร้อน 0
rí--o--læ----gàt r______________ r-́-d-o-l-́-a-g-̀- ------------------ rí-doo-lǽ-a-gàt
jesen i zima. ฤ--ใบไม-ร--ง และ -ดู---ว ฤ________ แ__ ฤ_____ ฤ-ู-บ-ม-ร-ว- แ-ะ ฤ-ู-น-ว ------------------------ ฤดูใบไม้ร่วง และ ฤดูหนาว 0
ne-e-ke------d-o n_____________ n-́---e---i---o- ---------------- née-keu-rí-doo
Ljeto je vruće. ฤด-ร้--อ-กา----น ฤ____________ ฤ-ู-้-น-า-า-ร-อ- ---------------- ฤดูร้อนอากาศร้อน 0
ne----eu--i----o n_____________ n-́---e---i---o- ---------------- née-keu-rí-doo
Ljeti sija sunce. แ--ออ-ใ-ฤ-ู---น แ____________ แ-ด-อ-ใ-ฤ-ู-้-น --------------- แดดออกในฤดูร้อน 0
n-́e-keu---́-d-o n_____________ n-́---e---i---o- ---------------- née-keu-rí-doo
Ljeti rado idemo šetati. ใ--ด-ร้-น-รา-อบ--เด----่น ใ____________________ ใ-ฤ-ู-้-น-ร-ช-บ-ป-ด-น-ล-น ------------------------- ในฤดูร้อนเราชอบไปเดินเล่น 0
r---d---bai-ma-----ì-r----o--ráwn r_____________________________ r-́-d-o-b-i-m-́---l-̀-r-́-d-o-r-́-n ----------------------------------- rí-doo-bai-mái-plì-rí-doo-ráwn
Zima je hladna. ฤ-ู-น--อ-กา-ห-าว ฤ______________ ฤ-ู-น-ว-า-า-ห-า- ---------------- ฤดูหนาวอากาศหนาว 0
rí---------m------ì--i--doo--a-wn r_____________________________ r-́-d-o-b-i-m-́---l-̀-r-́-d-o-r-́-n ----------------------------------- rí-doo-bai-mái-plì-rí-doo-ráwn
Zimi pada snijeg ili kiša. ในฤดูห---หิม-ตก-ร--ไม่----ตก ใ______________________ ใ-ฤ-ู-น-ว-ิ-ะ-ก-ร-อ-ม-ก-ฝ-ต- ---------------------------- ในฤดูหนาวหิมะตกหรือไม่ก็ฝนตก 0
rí-d----a--m----p-----í-d---r--wn r_____________________________ r-́-d-o-b-i-m-́---l-̀-r-́-d-o-r-́-n ----------------------------------- rí-doo-bai-mái-plì-rí-doo-ráwn
Zimi rado ostajemo kod kuće. ใน---ห--ว------อ---บ้าน ใ__________________ ใ-ฤ-ู-น-ว-ร-ช-บ-ย-่-้-น ----------------------- ในฤดูหนาวเราชอบอยู่บ้าน 0
r---doo-b---m-́i--ûang--æ--ri-------ǎo r_________________________________ r-́-d-o-b-i-m-́---u-a-g-l-́-r-́-d-o-n-̌- ---------------------------------------- rí-doo-bai-mái-rûang-lǽ-rí-doo-nǎo
Hladno je. หน-ว ห___ ห-า- ---- หนาว 0
ri----o--ai-m-́i--u-a-g-----r---doo-nǎo r_________________________________ r-́-d-o-b-i-m-́---u-a-g-l-́-r-́-d-o-n-̌- ---------------------------------------- rí-doo-bai-mái-rûang-lǽ-rí-doo-nǎo
Pada kiša. ฝน-ำ--งตก ฝ______ ฝ-ก-ล-ง-ก --------- ฝนกำลังตก 0
r-́-d---ba--mái-r-̂a---l---r-́--o---a-o r_________________________________ r-́-d-o-b-i-m-́---u-a-g-l-́-r-́-d-o-n-̌- ---------------------------------------- rí-doo-bai-mái-rûang-lǽ-rí-doo-nǎo
Vjetrovito je. ม--ม--ง มี_____ ม-ล-แ-ง ------- มีลมแรง 0
r---do---a------ga-t-rá-n r_____________________ r-́-d-o-r-́-n-a-g-̀---a-w- -------------------------- rí-doo-ráwn-a-gàt-ráwn
Toplo je. อบ--่น อ___ อ-อ-่- ------ อบอุ่น 0
r-́-d----á-------̀------n r_____________________ r-́-d-o-r-́-n-a-g-̀---a-w- -------------------------- rí-doo-ráwn-a-gàt-ráwn
Sunčano je. แดด--ก แ_____ แ-ด-อ- ------ แดดออก 0
ri--d---r-́wn-a--a----á-n r_____________________ r-́-d-o-r-́-n-a-g-̀---a-w- -------------------------- rí-doo-ráwn-a-gàt-ráwn
Vedro je. ท้-งฟ้-โ---ง ท้________ ท-อ-ฟ-า-ป-่- ------------ ท้องฟ้าโปร่ง 0
dæ-t-àwk-nai-rí-d-o--á-n d______________________ d-̀---̀-k-n-i-r-́-d-o-r-́-n --------------------------- dæ̀t-àwk-nai-rí-doo-ráwn
Kakvo je vrijeme danas? ว--นี-อาก-ศเ--นอ--า-ไร? วั_________________ ว-น-ี-อ-ก-ศ-ป-น-ย-า-ไ-? ----------------------- วันนี้อากาศเป็นอย่างไร? 0
d----à---nai---́-d-o-r---n d______________________ d-̀---̀-k-n-i-r-́-d-o-r-́-n --------------------------- dæ̀t-àwk-nai-rí-doo-ráwn
Danas je hladno. ว---ี้อ-ก-ศห-าว วั___________ ว-น-ี-อ-ก-ศ-น-ว --------------- วันนี้อากาศหนาว 0
d----a-w--n---ri---oo-ra-wn d______________________ d-̀---̀-k-n-i-r-́-d-o-r-́-n --------------------------- dæ̀t-àwk-nai-rí-doo-ráwn
Danas je toplo. วั-----าก-ศอบอุ-น วั___________ ว-น-ี-อ-ก-ศ-บ-ุ-น ----------------- วันนี้อากาศอบอุ่น 0
n-i-rí-d---r-́wn-r-o-cha-wp-b--i---r̶n----n n______________________________________ n-i-r-́-d-o-r-́-n-r-o-c-a-w---h-i-d-r-n-l-̂- -------------------------------------------- nai-rí-doo-ráwn-rao-châwp-bhai-der̶n-lên

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + tajlandski (1-100) MP3 tajlandski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...