Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   mr ऋतू आणि हवामान

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

१६ [सोळा]

16 [Sōḷā]

ऋतू आणि हवामान

r̥tū āṇi havāmāna

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski marati Igra Više
Ovo su godišnja doba: ह- ऋत- आ---. हे ऋ_ आ___ ह- ऋ-ू आ-े-. ------------ हे ऋतू आहेत. 0
r̥-- āṇ- h----ā-a r̥__ ā__ h_______ r-t- ā-i h-v-m-n- ----------------- r̥tū āṇi havāmāna
Proljeće, ljeto, वस-त,-उन-हाळ-, व___ उ____ व-ं-, उ-्-ा-ा- -------------- वसंत, उन्हाळा, 0
r̥t- āṇi-havāmāna r̥__ ā__ h_______ r-t- ā-i h-v-m-n- ----------------- r̥tū āṇi havāmāna
jesen i zima. श-द -णि ह-वा-ा. श__ आ_ हि___ श-द आ-ि ह-व-ळ-. --------------- शरद आणि हिवाळा. 0
h- r̥-- āhēta. h_ r̥__ ā_____ h- r-t- ā-ē-a- -------------- hē r̥tū āhēta.
Ljeto je vruće. उन--ा-----------ब--- असते. उ_____ ह_ ऊ___ अ___ उ-्-ा-्-ा- ह-ा ऊ-द-र अ-त-. -------------------------- उन्हाळ्यात हवा ऊबदार असते. 0
h- r̥t-----ta. h_ r̥__ ā_____ h- r-t- ā-ē-a- -------------- hē r̥tū āhēta.
Ljeti sija sunce. उन---------सू-्य-त-पतो. उ_____ सू__ त____ उ-्-ा-्-ा- स-र-य त-प-ो- ----------------------- उन्हाळ्यात सूर्य तळपतो. 0
h--r-t- āhēt-. h_ r̥__ ā_____ h- r-t- ā-ē-a- -------------- hē r̥tū āhēta.
Ljeti rado idemo šetati. आ---ा-- ---ार--व-- -िर-यला-ज------वडते. आ___ ऊ___ ह__ फि___ जा__ आ____ आ-्-ा-ा ऊ-द-र ह-े- फ-र-य-ा ज-य-ा आ-ड-े- --------------------------------------- आम्हाला ऊबदार हवेत फिरायला जायला आवडते. 0
Va--nta---nhāḷ-, V_______ u______ V-s-n-a- u-h-ḷ-, ---------------- Vasanta, unhāḷā,
Zima je hladna. ह-वा-्य------ थ--ग-र--सत-. हि____ ह_ थं___ अ___ ह-व-ळ-य-त ह-ा थ-ड-ा- अ-त-. -------------------------- हिवाळ्यात हवा थंडगार असते. 0
Vasant-, u--āḷā, V_______ u______ V-s-n-a- u-h-ḷ-, ---------------- Vasanta, unhāḷā,
Zimi pada snijeg ili kiša. ह--ा-्--त-बर्- कि--- ---- --तो. हि____ ब__ किं_ पा__ प___ ह-व-ळ-य-त ब-्- क-ं-ा प-ऊ- प-त-. ------------------------------- हिवाळ्यात बर्फ किंवा पाऊस पडतो. 0
Vasa-t----nh--ā, V_______ u______ V-s-n-a- u-h-ḷ-, ---------------- Vasanta, unhāḷā,
Zimi rado ostajemo kod kuće. आम-ह-ला -ि--ळ्या- -रा--राहणे -व-ते. आ___ हि____ घ__ रा__ आ____ आ-्-ा-ा ह-व-ळ-य-त घ-ा- र-ह-े आ-ड-े- ----------------------------------- आम्हाला हिवाळ्यात घरात राहणे आवडते. 0
ś----a--ṇi-hi---ā. ś_____ ā__ h______ ś-r-d- ā-i h-v-ḷ-. ------------------ śarada āṇi hivāḷā.
Hladno je. थ-- आ--. थं_ आ__ थ-ड आ-े- -------- थंड आहे. 0
śa--da---i hiv--ā. ś_____ ā__ h______ ś-r-d- ā-i h-v-ḷ-. ------------------ śarada āṇi hivāḷā.
Pada kiša. पाऊ- --त -हे. पा__ प__ आ__ प-ऊ- प-त आ-े- ------------- पाऊस पडत आहे. 0
śar-da-ā-i -ivāḷ-. ś_____ ā__ h______ ś-r-d- ā-i h-v-ḷ-. ------------------ śarada āṇi hivāḷā.
Vjetrovito je. वा---सु-ला---े. वा_ सु__ आ__ व-र- स-ट-ा आ-े- --------------- वारा सुटला आहे. 0
U----yā-a ---ā ūba---- -s-t-. U________ h___ ū______ a_____ U-h-ḷ-ā-a h-v- ū-a-ā-a a-a-ē- ----------------------------- Unhāḷyāta havā ūbadāra asatē.
Toplo je. हवे--उष्म---ह-. ह__ उ__ आ__ ह-े- उ-्-ा आ-े- --------------- हवेत उष्मा आहे. 0
Un-ā----a--avā-ū-a-ā--------. U________ h___ ū______ a_____ U-h-ḷ-ā-a h-v- ū-a-ā-a a-a-ē- ----------------------------- Unhāḷyāta havā ūbadāra asatē.
Sunčano je. उन आ-े. उ_ आ__ उ- आ-े- ------- उन आहे. 0
Un-āḷ---- -a----b----------ē. U________ h___ ū______ a_____ U-h-ḷ-ā-a h-v- ū-a-ā-a a-a-ē- ----------------------------- Unhāḷyāta havā ūbadāra asatē.
Vedro je. आल-ह--दा-----ा-आह-. आ______ ह_ आ__ आ-्-ा-द-य- ह-ा आ-े- ------------------- आल्हाददायक हवा आहे. 0
Unh--yā-a-sūry---aḷ-p---. U________ s____ t________ U-h-ḷ-ā-a s-r-a t-ḷ-p-t-. ------------------------- Unhāḷyāta sūrya taḷapatō.
Kakvo je vrijeme danas? आज हवाम-न--से--ह-? आ_ ह___ क_ आ__ आ- ह-ा-ा- क-े आ-े- ------------------ आज हवामान कसे आहे? 0
Un--ḷ-ā-a sū-y- -aḷ--a--. U________ s____ t________ U-h-ḷ-ā-a s-r-a t-ḷ-p-t-. ------------------------- Unhāḷyāta sūrya taḷapatō.
Danas je hladno. आ- थ--- ---. आ_ थं_ आ__ आ- थ-ड- आ-े- ------------ आज थंडी आहे. 0
Un-ā-yā----ūry- taḷ-pa-ō. U________ s____ t________ U-h-ḷ-ā-a s-r-a t-ḷ-p-t-. ------------------------- Unhāḷyāta sūrya taḷapatō.
Danas je toplo. आ--गर---आ-े. आ_ ग__ आ__ आ- ग-म- आ-े- ------------ आज गरमी आहे. 0
Ām---- ------- h--ē-- -h-rāy-l-----al-----ḍa--. Ā_____ ū______ h_____ p________ j_____ ā_______ Ā-h-l- ū-a-ā-a h-v-t- p-i-ā-a-ā j-y-l- ā-a-a-ē- ----------------------------------------------- Āmhālā ūbadāra havēta phirāyalā jāyalā āvaḍatē.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + marati (1-100) MP3 marati (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...