Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   pa ਰੁੱਤਾਂ ਅਤੇ ਮੌਸਮ

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [ਸੋਲਾਂ]

16 [Sōlāṁ]

ਰੁੱਤਾਂ ਅਤੇ ਮੌਸਮ

rutāṁ atē mausama

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski pendžabi Igra Više
Ovo su godišnja doba: ਰ-ੱਤ---ਇਸ -੍--ਾਰ ਹ-ੰ-ੀ-- ਹ-: ਰੁੱ_ ਇ_ ਪ੍___ ਹੁੰ__ ਹ__ ਰ-ੱ-ਾ- ਇ- ਪ-ਰ-ਾ- ਹ-ੰ-ੀ-ਂ ਹ-: ---------------------------- ਰੁੱਤਾਂ ਇਸ ਪ੍ਰਕਾਰ ਹੁੰਦੀਆਂ ਹਨ: 0
r-tā- -t--mausama r____ a__ m______ r-t-ṁ a-ē m-u-a-a ----------------- rutāṁ atē mausama
Proljeće, ljeto, ਬ-ੰ-,-ਰ-ੀ ਬ______ ਬ-ੰ-,-ਰ-ੀ --------- ਬਸੰਤ,ਗਰਮੀ 0
r---- -tē--ausama r____ a__ m______ r-t-ṁ a-ē m-u-a-a ----------------- rutāṁ atē mausama
jesen i zima. ਪ--ੜ---- ਸ-ਦੀ ਪ___ ਅ_ ਸ__ ਪ-ਝ- ਅ-ੇ ਸ-ਦ- ------------- ਪਤਝੜ ਅਤੇ ਸਰਦੀ 0
rut-ṁ-i-- pr-kā-a--ud---ṁ ----: r____ i__ p______ h______ h____ r-t-ṁ i-a p-a-ā-a h-d-'-ṁ h-n-: ------------------------------- rutāṁ isa prakāra hudī'āṁ hana:
Ljeto je vruće. ਗ-----ਰਮ-ਹੁੰ-ੀ -ੈ। ਗ__ ਗ__ ਹੁੰ_ ਹੈ_ ਗ-ਮ- ਗ-ਮ ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------ ਗਰਮੀ ਗਰਮ ਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
Ba-a---g-ra-ī B____________ B-s-t-,-a-a-ī ------------- Basata,garamī
Ljeti sija sunce. ਗਰਮ- ਵਿ-- ਸ--- ਚ---- --। ਗ__ ਵਿੱ_ ਸੂ__ ਚ___ ਹੈ_ ਗ-ਮ- ਵ-ੱ- ਸ-ਰ- ਚ-ਕ-ਾ ਹ-। ------------------------ ਗਰਮੀ ਵਿੱਚ ਸੂਰਜ ਚਮਕਦਾ ਹੈ। 0
B----a,g--amī B____________ B-s-t-,-a-a-ī ------------- Basata,garamī
Ljeti rado idemo šetati. ਸ-ਨੂ- -ਰ-ੀ -ਿ-ਚ ਟ----ਾ-ਚ-ਗਾ ਲ--ਦਾ---। ਸਾ_ ਗ__ ਵਿੱ_ ਟ___ ਚੰ_ ਲੱ__ ਹੈ_ ਸ-ਨ-ੰ ਗ-ਮ- ਵ-ੱ- ਟ-ਿ-ਣ- ਚ-ਗ- ਲ-ਗ-ਾ ਹ-। ------------------------------------- ਸਾਨੂੰ ਗਰਮੀ ਵਿੱਚ ਟਹਿਲਣਾ ਚੰਗਾ ਲੱਗਦਾ ਹੈ। 0
B-s-t----r-mī B____________ B-s-t-,-a-a-ī ------------- Basata,garamī
Zima je hladna. ਸਰ-ੀ--ੰਡੀ-ਹ-ੰਦੀ --। ਸ__ ਠੰ_ ਹੁੰ_ ਹੈ_ ਸ-ਦ- ਠ-ਡ- ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------- ਸਰਦੀ ਠੰਡੀ ਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
p---jhaṛ--atē-sa---ī p________ a__ s_____ p-t-j-a-a a-ē s-r-d- -------------------- patajhaṛa atē saradī
Zimi pada snijeg ili kiša. ਸ-ਦ---ਿੱ- -ਰਫ--ੈਂਦੀ ਹ- ਜ-ਂ-ਬ-ਰ-ਸ਼ -ੁੰਦ--ਹ-। ਸ__ ਵਿੱ_ ਬ__ ਪੈਂ_ ਹੈ ਜਾਂ ਬਾ__ ਹੁੰ_ ਹੈ_ ਸ-ਦ- ਵ-ੱ- ਬ-ਫ ਪ-ਂ-ੀ ਹ- ਜ-ਂ ਬ-ਰ-ਸ਼ ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------------------------------ ਸਰਦੀ ਵਿੱਚ ਬਰਫ ਪੈਂਦੀ ਹੈ ਜਾਂ ਬਾਰਿਸ਼ ਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
pa--jha-a at--s----ī p________ a__ s_____ p-t-j-a-a a-ē s-r-d- -------------------- patajhaṛa atē saradī
Zimi rado ostajemo kod kuće. ਸ-ਨੂ- ਗ--ੀ-ਵ--ਚ -----ੱਚ--ਹਿ-ਾ--ੰਗ---ੱਗ-ਾ --। ਸਾ_ ਗ__ ਵਿੱ_ ਘ_ ਵਿੱ_ ਰ__ ਚੰ_ ਲੱ__ ਹੈ_ ਸ-ਨ-ੰ ਗ-ਮ- ਵ-ੱ- ਘ- ਵ-ੱ- ਰ-ਿ-ਾ ਚ-ਗ- ਲ-ਗ-ਾ ਹ-। -------------------------------------------- ਸਾਨੂੰ ਗਰਮੀ ਵਿੱਚ ਘਰ ਵਿੱਚ ਰਹਿਣਾ ਚੰਗਾ ਲੱਗਦਾ ਹੈ। 0
p----ha---a-ē-saradī p________ a__ s_____ p-t-j-a-a a-ē s-r-d- -------------------- patajhaṛa atē saradī
Hladno je. ਠੰ- ਹੈ। ਠੰ_ ਹੈ_ ਠ-ਡ ਹ-। ------- ਠੰਡ ਹੈ। 0
g-r-m- -ar--- ---ī h-i. g_____ g_____ h___ h___ g-r-m- g-r-m- h-d- h-i- ----------------------- garamī garama hudī hai.
Pada kiša. ਬ-ਰ-ਸ਼ ---ਰ-- -ੈ। ਬਾ__ ਹੋ ਰ_ ਹੈ_ ਬ-ਰ-ਸ਼ ਹ- ਰ-ੀ ਹ-। ---------------- ਬਾਰਿਸ਼ ਹੋ ਰਹੀ ਹੈ। 0
ga-am- gara-- hu----a-. g_____ g_____ h___ h___ g-r-m- g-r-m- h-d- h-i- ----------------------- garamī garama hudī hai.
Vjetrovito je. ਤ-ਫਾਨ- -ੈ। ਤੂ__ ਹੈ_ ਤ-ਫ-ਨ- ਹ-। ---------- ਤੂਫਾਨੀ ਹੈ। 0
ga---- --ra-a---dī h--. g_____ g_____ h___ h___ g-r-m- g-r-m- h-d- h-i- ----------------------- garamī garama hudī hai.
Toplo je. ਗ-ਮ- -ੈ। ਗ__ ਹੈ_ ਗ-ਮ- ਹ-। -------- ਗਰਮੀ ਹੈ। 0
Ga-a-ī v-c- -ū-----c---ka-- ---. G_____ v___ s_____ c_______ h___ G-r-m- v-c- s-r-j- c-m-k-d- h-i- -------------------------------- Garamī vica sūraja camakadā hai.
Sunčano je. ਧ-ੱਪ --। ਧੁੱ_ ਹੈ_ ਧ-ੱ- ਹ-। -------- ਧੁੱਪ ਹੈ। 0
G---mī vic--s--a-a-cama--dā -ai. G_____ v___ s_____ c_______ h___ G-r-m- v-c- s-r-j- c-m-k-d- h-i- -------------------------------- Garamī vica sūraja camakadā hai.
Vedro je. ਤ-ੱਖੀ --ੱਪ --। ਤਿੱ_ ਧੁੱ_ ਹੈ_ ਤ-ੱ-ੀ ਧ-ੱ- ਹ-। -------------- ਤਿੱਖੀ ਧੁੱਪ ਹੈ। 0
G--a-ī---ca------a ---a--dā---i. G_____ v___ s_____ c_______ h___ G-r-m- v-c- s-r-j- c-m-k-d- h-i- -------------------------------- Garamī vica sūraja camakadā hai.
Kakvo je vrijeme danas? ਅੱਜ -ੌਸਮ ਕਿ---ਜ--- --? ਅੱ_ ਮੌ__ ਕਿ_ ਜਿ_ ਹੈ_ ਅ-ਜ ਮ-ਸ- ਕ-ਹ- ਜ-ਹ- ਹ-? ---------------------- ਅੱਜ ਮੌਸਮ ਕਿਹੋ ਜਿਹਾ ਹੈ? 0
Sān- g---m- vic----hil--- --g- l---d--h--. S___ g_____ v___ ṭ_______ c___ l_____ h___ S-n- g-r-m- v-c- ṭ-h-l-ṇ- c-g- l-g-d- h-i- ------------------------------------------ Sānū garamī vica ṭahilaṇā cagā lagadā hai.
Danas je hladno. ਅ-ਜ --ਡ ਹ-। ਅੱ_ ਠੰ_ ਹੈ_ ਅ-ਜ ਠ-ਡ ਹ-। ----------- ਅੱਜ ਠੰਡ ਹੈ। 0
Sā-ū-g--am--v--a ṭahi--ṇā---gā l---dā--a-. S___ g_____ v___ ṭ_______ c___ l_____ h___ S-n- g-r-m- v-c- ṭ-h-l-ṇ- c-g- l-g-d- h-i- ------------------------------------------ Sānū garamī vica ṭahilaṇā cagā lagadā hai.
Danas je toplo. ਅ-ਜ ਗਰਮ- ਹੈ। ਅੱ_ ਗ__ ਹੈ_ ਅ-ਜ ਗ-ਮ- ਹ-। ------------ ਅੱਜ ਗਰਮੀ ਹੈ। 0
S-n- ga---ī-v----ṭ-----ṇ- ---- lagadā--a-. S___ g_____ v___ ṭ_______ c___ l_____ h___ S-n- g-r-m- v-c- ṭ-h-l-ṇ- c-g- l-g-d- h-i- ------------------------------------------ Sānū garamī vica ṭahilaṇā cagā lagadā hai.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + pendžabi (1-100) MP3 pendžabi (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...