Knjiga fraza

bs Porodica   »   pa ਪਰਿਵਾਰ

2 [dva]

Porodica

Porodica

2 [ਦੋ]

2 [Dō]

ਪਰਿਵਾਰ

parivāra

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski pendžabi Igra Više
djed ਦ----/ -ਾਨਾ ਦਾ_ / ਨਾ_ ਦ-ਦ- / ਨ-ਨ- ----------- ਦਾਦਾ / ਨਾਨਾ 0
d--ā/----ā d____ n___ d-d-/ n-n- ---------- dādā/ nānā
nana / nena ਦ-ਦ--- ---ੀ ਦਾ_ / ਨਾ_ ਦ-ਦ- / ਨ-ਨ- ----------- ਦਾਦੀ / ਨਾਨੀ 0
dā-ī--n--ī d____ n___ d-d-/ n-n- ---------- dādī/ nānī
on i ona ਉਹ-ਅਤ---ਹ ਉ_ ਅ_ ਉ_ ਉ- ਅ-ੇ ਉ- --------- ਉਹ ਅਤੇ ਉਹ 0
u-a atē-u-a u__ a__ u__ u-a a-ē u-a ----------- uha atē uha
otac ਪਿ-ਾ ਪਿ_ ਪ-ਤ- ---- ਪਿਤਾ 0
p-tā p___ p-t- ---- pitā
majka ਮ----/ ਮ-ਂ ਮਾ_ / ਮਾਂ ਮ-ਤ- / ਮ-ਂ ---------- ਮਾਤਾ / ਮਾਂ 0
māt-- --ṁ m____ m__ m-t-/ m-ṁ --------- mātā/ māṁ
on i ona ਉਹ -----ਹ ਉ_ ਅ_ ਉ_ ਉ- ਅ-ੇ ਉ- --------- ਉਹ ਅਤੇ ਉਹ 0
uha ------a u__ a__ u__ u-a a-ē u-a ----------- uha atē uha
sin ਪੁ--ਰ ਪੁੱ__ ਪ-ੱ-ਰ ----- ਪੁੱਤਰ 0
pu---a p_____ p-t-r- ------ putara
kćerka -ੀ ਧੀ ਧ- -- ਧੀ 0
d-ī d__ d-ī --- dhī
on i ona ਉ--ਅਤ- ਉਹ ਉ_ ਅ_ ਉ_ ਉ- ਅ-ੇ ਉ- --------- ਉਹ ਅਤੇ ਉਹ 0
uh- -tē --a u__ a__ u__ u-a a-ē u-a ----------- uha atē uha
brat ਭ-ਾ ਭ_ ਭ-ਾ --- ਭਰਾ 0
b--rā b____ b-a-ā ----- bharā
sestra ਭ-ਣ ਭੈ_ ਭ-ਣ --- ਭੈਣ 0
bh-i-a b_____ b-a-ṇ- ------ bhaiṇa
on i ona ਉ---ਤ--ਉਹ ਉ_ ਅ_ ਉ_ ਉ- ਅ-ੇ ਉ- --------- ਉਹ ਅਤੇ ਉਹ 0
u---a----ha u__ a__ u__ u-a a-ē u-a ----------- uha atē uha
dajdža, amidža ਚ-ਚ--/---ਮਾ ਚਾ_ / ਮਾ_ ਚ-ਚ- / ਮ-ਮ- ----------- ਚਾਚਾ / ਮਾਮਾ 0
c-cā/-m--ā c____ m___ c-c-/ m-m- ---------- cācā/ māmā
tetka ਚ----- ਮਾਮੀ ਚਾ_ / ਮਾ_ ਚ-ਚ- / ਮ-ਮ- ----------- ਚਾਚੀ / ਮਾਮੀ 0
c-cī/-mā-ī c____ m___ c-c-/ m-m- ---------- cācī/ māmī
on i ona ਉ---ਤ--ਉਹ ਉ_ ਅ_ ਉ_ ਉ- ਅ-ੇ ਉ- --------- ਉਹ ਅਤੇ ਉਹ 0
u---a-ē--ha u__ a__ u__ u-a a-ē u-a ----------- uha atē uha
Mi smo porodica. ਅ--ਂ ਇ-ਕ--ਰ-ਵ-ਰ-ਹ-ਂ। ਅ_ ਇੱ_ ਪ___ ਹਾਂ_ ਅ-ੀ- ਇ-ਕ ਪ-ਿ-ਾ- ਹ-ਂ- -------------------- ਅਸੀਂ ਇੱਕ ਪਰਿਵਾਰ ਹਾਂ। 0
a-ī- --a --riv--a h-ṁ. a___ i__ p_______ h___ a-ī- i-a p-r-v-r- h-ṁ- ---------------------- asīṁ ika parivāra hāṁ.
Porodica nije mala. ਪਰਿਵ-ਰ-ਛੋਟਾ --ੀ---ੈ। ਪ___ ਛੋ_ ਨ_ ਹੈ_ ਪ-ਿ-ਾ- ਛ-ਟ- ਨ-ੀ- ਹ-। -------------------- ਪਰਿਵਾਰ ਛੋਟਾ ਨਹੀਂ ਹੈ। 0
P-rivā-- --ōṭ--nah-- h--. P_______ c____ n____ h___ P-r-v-r- c-ō-ā n-h-ṁ h-i- ------------------------- Parivāra chōṭā nahīṁ hai.
Porodica je velika. ਪਰਿ--ਰ --ਡ- ਹ-। ਪ___ ਵੱ_ ਹੈ_ ਪ-ਿ-ਾ- ਵ-ਡ- ਹ-। --------------- ਪਰਿਵਾਰ ਵੱਡਾ ਹੈ। 0
P-ri---- v--- h--. P_______ v___ h___ P-r-v-r- v-ḍ- h-i- ------------------ Parivāra vaḍā hai.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + pendžabi (1-100) MP3 pendžabi (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su uporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A tačno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se takođe smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Naučnici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Da li ste to znali?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 miliona ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više hiljada godina. Prvo se govorio na Arapskom poluostrvu, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Takođe ima puno različitih arapskih dijalekata. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopšte ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Ko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Ko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.