Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   hi ऋतु और मौसम

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

१६ [सोलह]

16 [solah]

ऋतु और मौसम

rtu aur mausam

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hindski Igra Više
Ovo su godišnja doba: ऋतु-ं--े ह------ं ऋ__ ये हो_ हैं ऋ-ु-ं य- ह-त- ह-ं ----------------- ऋतुऐं ये होती हैं 0
rt- a-r ---sam r__ a__ m_____ r-u a-r m-u-a- -------------- rtu aur mausam
Proljeće, ljeto, व-ंत--गर्मी व___ ग__ व-ं-, ग-्-ी ----------- वसंत, गर्मी 0
r-- a-r---usam r__ a__ m_____ r-u a-r m-u-a- -------------- rtu aur mausam
jesen i zima. शर--और---्दी श__ औ_ स__ श-त औ- स-्-ी ------------ शरत और सर्दी 0
r--ai- -e--o-ee --in r_____ y_ h____ h___ r-u-i- y- h-t-e h-i- -------------------- rtuain ye hotee hain
Ljeto je vruće. गर-मी---म ------ै ग__ ग__ हो_ है ग-्-ी ग-म ह-त- ह- ----------------- गर्मी गरम होती है 0
rtua-- -- h-tee-h-in r_____ y_ h____ h___ r-u-i- y- h-t-e h-i- -------------------- rtuain ye hotee hain
Ljeti sija sunce. ग-्-ी म-- सूर- --क---है ग__ में सू__ च___ है ग-्-ी म-ं स-र- च-क-ा ह- ----------------------- गर्मी में सूरज चमकता है 0
rt--i--ye-h-t-e--ain r_____ y_ h____ h___ r-u-i- y- h-t-e h-i- -------------------- rtuain ye hotee hain
Ljeti rado idemo šetati. हमें-गर्-- में--हल-ा -च्---ल--- है ह_ ग__ में ट___ अ__ ल__ है ह-े- ग-्-ी म-ं ट-ल-ा अ-्-ा ल-त- ह- ---------------------------------- हमें गर्मी में टहलना अच्छा लगता है 0
v-s--t, --r--e v______ g_____ v-s-n-, g-r-e- -------------- vasant, garmee
Zima je hladna. स---ी --्डी---त- -ै स__ ठ__ हो_ है स-्-ी ठ-्-ी ह-त- ह- ------------------- सर्दी ठण्डी होती है 0
v-s--t,--a--ee v______ g_____ v-s-n-, g-r-e- -------------- vasant, garmee
Zimi pada snijeg ili kiša. सर्द--म-- -र्फ़ -ि-त- है -ा-----श--ोती-है स__ में ब__ गि__ है या बा__ हो_ है स-्-ी म-ं ब-्- ग-र-ी ह- य- ब-र-श ह-त- ह- ---------------------------------------- सर्दी में बर्फ़ गिरती है या बारिश होती है 0
v---n-- -a-mee v______ g_____ v-s-n-, g-r-e- -------------- vasant, garmee
Zimi rado ostajemo kod kuće. ह-ें-स---- मे---र -र----ा--च्---ल--ा है ह_ स__ में घ_ प_ र__ अ__ ल__ है ह-े- स-्-ी म-ं घ- प- र-न- अ-्-ा ल-त- ह- --------------------------------------- हमें सर्दी में घर पर रहना अच्छा लगता है 0
shara- -ur s-rdee s_____ a__ s_____ s-a-a- a-r s-r-e- ----------------- sharat aur sardee
Hladno je. ठ-्- है ठ__ है ठ-्- ह- ------- ठण्ड है 0
s-ara--a-r-s-rd-e s_____ a__ s_____ s-a-a- a-r s-r-e- ----------------- sharat aur sardee
Pada kiša. ब---श ह--रह- -ै बा__ हो र_ है ब-र-श ह- र-ी ह- --------------- बारिश हो रही है 0
s--r---------r--e s_____ a__ s_____ s-a-a- a-r s-r-e- ----------------- sharat aur sardee
Vjetrovito je. तूफ़ा-- -ै तू__ है त-फ-ा-ी ह- ---------- तूफ़ानी है 0
ga---e---ram --t-e --i g_____ g____ h____ h__ g-r-e- g-r-m h-t-e h-i ---------------------- garmee garam hotee hai
Toplo je. गर्-ी -ै ग__ है ग-्-ी ह- -------- गर्मी है 0
ga---e-ga-a---o-e- -ai g_____ g____ h____ h__ g-r-e- g-r-m h-t-e h-i ---------------------- garmee garam hotee hai
Sunčano je. धू- -ै धू_ है ध-प ह- ------ धूप है 0
ga--ee--a-a- ho-ee-hai g_____ g____ h____ h__ g-r-e- g-r-m h-t-e h-i ---------------------- garmee garam hotee hai
Vedro je. क----धूप--ै क_ धू_ है क-़- ध-प ह- ----------- कड़ी धूप है 0
ga---e---i----oraj ch----a-a---i g_____ m___ s_____ c________ h__ g-r-e- m-i- s-o-a- c-a-a-a-a h-i -------------------------------- garmee mein sooraj chamakata hai
Kakvo je vrijeme danas? आज-मौ-- ---ा-है? आ_ मौ__ कै_ है_ आ- म-स- क-स- ह-? ---------------- आज मौसम कैसा है? 0
g--m-e-mein -o-r-j cham-k--a hai g_____ m___ s_____ c________ h__ g-r-e- m-i- s-o-a- c-a-a-a-a h-i -------------------------------- garmee mein sooraj chamakata hai
Danas je hladno. आज ठण-- है आ_ ठ__ है आ- ठ-्- ह- ---------- आज ठण्ड है 0
g----e-me----o-r-j c-----at--h-i g_____ m___ s_____ c________ h__ g-r-e- m-i- s-o-a- c-a-a-a-a h-i -------------------------------- garmee mein sooraj chamakata hai
Danas je toplo. आज ग---ी -ै आ_ ग__ है आ- ग-्-ी ह- ----------- आज गर्मी है 0
ha-en-g-r--- m-i- t---l----a-hch-- --gat- hai h____ g_____ m___ t_______ a______ l_____ h__ h-m-n g-r-e- m-i- t-h-l-n- a-h-h-a l-g-t- h-i --------------------------------------------- hamen garmee mein tahalana achchha lagata hai

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + hindski (1-100) MP3 hindski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...