Knjiga fraza

bs U robnoj kući   »   hy հանրախանութում

52 [pedeset i dva]

U robnoj kući

U robnoj kući

52 [հիսուներկու]

52 [hisunerku]

հանրախանութում

hanrakhanut’um

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Hoćemo li ići u jednu robnu kuću? Գնա՞նք-հան--------: Գ_____ հ___________ Գ-ա-ն- հ-ն-ա-ա-ո-թ- ------------------- Գնա՞նք հանրախանութ: 0
h--ra-----t-um h_____________ h-n-a-h-n-t-u- -------------- hanrakhanut’um
Ja moram obaviti kupovinu. Ես-պետք-է--ն-ւմ--------: Ե_ պ___ է գ_______ ա____ Ե- պ-տ- է գ-ո-մ-ե- ա-ե-: ------------------------ Ես պետք է գնումներ անեմ: 0
h-n-----n--’-m h_____________ h-n-a-h-n-t-u- -------------- hanrakhanut’um
Hoću puno toga da kupim. Ես շ-տ -ն-ւմ-եր--ւ-ե---նե---: Ե_ շ__ գ_______ ո____ ա______ Ե- շ-տ գ-ո-մ-ե- ո-ն-մ ա-ե-ո-: ----------------------------- Ես շատ գնումներ ունեմ անելու: 0
Gn----- ha------nu-’ G______ h___________ G-a-n-’ h-n-a-h-n-t- -------------------- Gna՞nk’ hanrakhanut’
Gdje su uredski artikli? Որտ-՞ղ--ն գրեն-կան -----յ-ներ-: Ո_____ ե_ գ_______ պ___________ Ո-տ-՞- ե- գ-ե-ա-ա- պ-տ-ւ-ք-ե-ը- ------------------------------- Որտե՞ղ են գրենական պիտույքները: 0
G---n-’ ha-rakha--t’ G______ h___________ G-a-n-’ h-n-a-h-n-t- -------------------- Gna՞nk’ hanrakhanut’
Trebam koverte i papir za pisma. Ի-ձ -ր--ն----- -ղթեր -ն -նհ-ա--շտ: Ի__ ծ______ ե_ թ____ ե_ ա_________ Ի-ձ ծ-ա-ն-ր ե- թ-թ-ր ե- ա-հ-ա-ե-տ- ---------------------------------- Ինձ ծրարներ եվ թղթեր են անհրաժեշտ: 0
Gna-n-- -a------nut’ G______ h___________ G-a-n-’ h-n-a-h-n-t- -------------------- Gna՞nk’ hanrakhanut’
Trebam hemijske olovke i flomastere. Ինձ --իչ--- --ֆլոմ-ս-ե-ներ ե--անհր-ժե-տ: Ի__ գ______ և ֆ___________ ե_ ա_________ Ի-ձ գ-ի-ն-ր և ֆ-ո-ա-տ-ր-ե- ե- ա-հ-ա-ե-տ- ---------------------------------------- Ինձ գրիչներ և ֆլոմաստերներ են անհրաժեշտ: 0
Yes p-tk- e g-----r a--m Y__ p____ e g______ a___ Y-s p-t-’ e g-u-n-r a-e- ------------------------ Yes petk’ e gnumner anem
Gdje je namještaj? Ո-տ--- ----հ--յք-: Ո_____ է կ________ Ո-տ-՞- է կ-հ-ւ-ք-: ------------------ Որտե՞ղ է կահույքը: 0
Ye---e--’ e -numner--nem Y__ p____ e g______ a___ Y-s p-t-’ e g-u-n-r a-e- ------------------------ Yes petk’ e gnumner anem
Trebam ormar i komodu. Ին---ահարան և զ-ր-----ա--- անհրա-ե-տ: Ի__ պ______ և զ_________ է ա_________ Ի-ձ պ-հ-ր-ն և զ-ր-ա-ե-ա- է ա-հ-ա-ե-տ- ------------------------------------- Ինձ պահարան և զարդասեղան է անհրաժեշտ: 0
Y-- -e-k’-e -n--ne- --em Y__ p____ e g______ a___ Y-s p-t-’ e g-u-n-r a-e- ------------------------ Yes petk’ e gnumner anem
Trebam jedan pisaći sto i regal. Ի---գր--եղ-ն-- դ-ր-կն-- է ա-հ-ա-ե--: Ի__ գ_______ և դ_______ է ա_________ Ի-ձ գ-ա-ե-ա- և դ-ր-կ-ե- է ա-հ-ա-ե-տ- ------------------------------------ Ինձ գրասեղան և դարակներ է անհրաժեշտ: 0
Yes s--t gn----r-unem anelu Y__ s___ g______ u___ a____ Y-s s-a- g-u-n-r u-e- a-e-u --------------------------- Yes shat gnumner unem anelu
Gdje su igračke? Ո-տ-----ն -աղա-իք-եր-: Ո_____ ե_ խ___________ Ո-տ-՞- ե- խ-ղ-լ-ք-ե-ը- ---------------------- Որտե՞ղ են խաղալիքները: 0
Ye---h-t -n--n-r un-- a-e-u Y__ s___ g______ u___ a____ Y-s s-a- g-u-n-r u-e- a-e-u --------------------------- Yes shat gnumner unem anelu
Trebam jednu lutku i medvjedića. Ի-ձ -ն--աժե-տ է-տ---իկ-----ջ--կ: Ի__ ա________ է տ_____ և ա______ Ի-ձ ա-հ-ա-ե-տ է տ-կ-ի- և ա-ջ-ւ-: -------------------------------- Ինձ անհրաժեշտ է տիկնիկ և արջուկ: 0
Y---sh-t--num-er u--- an-lu Y__ s___ g______ u___ a____ Y-s s-a- g-u-n-r u-e- a-e-u --------------------------- Yes shat gnumner unem anelu
Trebam fudbalsku loptu i šah. Ի-ձ անհ--ժ-շտ -----տբ-----ն--կ-և շախմա-: Ի__ ա________ է ֆ_______ գ____ և շ______ Ի-ձ ա-հ-ա-ե-տ է ֆ-ւ-բ-լ- գ-դ-կ և շ-խ-ա-: ---------------------------------------- Ինձ անհրաժեշտ է ֆուտբոլի գնդակ և շախմատ: 0
V--t-՞-h -e--g-e--k-n pi-u----ery V_______ y__ g_______ p__________ V-r-e-g- y-n g-e-a-a- p-t-y-’-e-y --------------------------------- Vorte՞gh yen grenakan pituyk’nery
Gdje je alat? Որտ----են--ործի-նե-ը: Ո_____ ե_ գ__________ Ո-տ-՞- ե- գ-ր-ի-ն-ր-: --------------------- Որտե՞ղ են գործիքները: 0
Vo-t---h -e- -ren-ka----tu-k---ry V_______ y__ g_______ p__________ V-r-e-g- y-n g-e-a-a- p-t-y-’-e-y --------------------------------- Vorte՞gh yen grenakan pituyk’nery
Trebam čekić i kliješta. Ինձ----կ-վո- է մ-ւ-------ց-ն: Ի__ հ_______ է մ____ և ա_____ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- է մ-ւ-ճ և ա-ց-ն- ----------------------------- Ինձ հարկավոր է մուրճ և աքցան: 0
V--t-՞g- yen-gren-kan p-t-------y V_______ y__ g_______ p__________ V-r-e-g- y-n g-e-a-a- p-t-y-’-e-y --------------------------------- Vorte՞gh yen grenakan pituyk’nery
Trebam bušilicu i odvijač. Ի-- հարկ-վ-----և պտո-տ--ահա-: Ի__ հ_______ է և պ___________ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- է և պ-ո-տ-կ-հ-ն- ----------------------------- Ինձ հարկավոր է և պտուտակահան: 0
In-z---rarn----ev -’gh-’-e- -e- a-hra--e-ht I___ t_______ y__ t________ y__ a__________ I-d- t-r-r-e- y-v t-g-t-y-r y-n a-h-a-h-s-t ------------------------------------------- Indz tsrarner yev t’ght’yer yen anhrazhesht
Gdje je nakit? Որ--՞ղ-են-զա-դ-րը: Ո_____ ե_ զ_______ Ո-տ-՞- ե- զ-ր-ե-ը- ------------------ Որտե՞ղ են զարդերը: 0
In-- t--ar--- ye- t-------r--e- ------h-sht I___ t_______ y__ t________ y__ a__________ I-d- t-r-r-e- y-v t-g-t-y-r y-n a-h-a-h-s-t ------------------------------------------- Indz tsrarner yev t’ght’yer yen anhrazhesht
Trebam ogrlicu i narukvicu. Ի---հարկ-վ-- ե- ---ա-- ապա---ջ--: Ի__ հ_______ ե_ շ___ և ա_________ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- ե- շ-թ- և ա-ա-ա-ջ-ն- --------------------------------- Ինձ հարկավոր են շղթա և ապարանջան: 0
Indz-t-ra---r y-- t’ght---r ye- -nh-----s-t I___ t_______ y__ t________ y__ a__________ I-d- t-r-r-e- y-v t-g-t-y-r y-n a-h-a-h-s-t ------------------------------------------- Indz tsrarner yev t’ght’yer yen anhrazhesht
Trebam prsten i naušnice. Ի-------ա-ո---- մատ-ն--և-ակ----ղ-ր: Ի__ հ_______ ե_ մ_____ և ա_________ Ի-ձ հ-ր-ա-ո- ե- մ-տ-ն- և ա-ա-ջ-ղ-ր- ----------------------------------- Ինձ հարկավոր են մատանի և ականջողեր: 0
I-dz --ich’ne- -ev--l-mastern-----n a-hraz-esht I___ g________ y__ f___________ y__ a__________ I-d- g-i-h-n-r y-v f-o-a-t-r-e- y-n a-h-a-h-s-t ----------------------------------------------- Indz grich’ner yev flomasterner yen anhrazhesht

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Žene su nadarenije za jezike od muškaraca!

Žene su jednako inteligentne kao muškarci. U prosjeku i jedni i drugi imaju isti koeficijent inteligencije. Međutim, sposobnosti spolova se razlikuju. Muškarci, na primjer, bolje trodimenzionalno razmišljaju. Takođe bolje rješavaju matematičke zadatke. Žene, s druge strane, imaju bolje pamćenje. Pa bolje usvajaju jezike. Žene prave manje grešaka u pravopisu i gramatici. Takođe imaju veći vokabular i čitaju tečnije. Stoga u jezičkim testovima većinom postižu bolje rezultate. Razlog isticanja žena u jezicima leži u mozgu. Muški i ženski mozak su drugačije organizirani. Za jezike je odgovorna lijeva polovina mozga. To područje kontrolira jezičke procese. Usto žene koriste obje polovine pri obradi jezika. Njihove dvije polovine mozga takođe bolje razmjenjuju informacije. Dakle, ženski mozak je kod jezičke obrade aktivniji. Na taj su način žene u mogućnosti da učinkovitije obrađuju jezik. Još nije poznato zašto se ta dva mozga razlikuju. Neki istaživači smatraju da je biologija uzrok tome. Ženski i muški geni utječu na razvoj mozga. Priroda muškaraca i žena zavisi i od hormona. Drugi opet kažu da odgoj utječe na naš razvoj. Jer se sa ženskom djecom više priča te im se više čita. Dječaci, s druge strane, dobijaju više tehničkih igračaka. Dakle, moguće je da naša okolina oblikuje naš mozak. S druge strane, određene razlike postoje širom svijeta. U svakoj kulturi djeca se drugačije odgajaju...
Da li ste to znali?
Vijetnamski spada u mon-kmerske jezike. To je maternji jezik više od 80 miliona ljudi. Nije u srodstvu s kineskim. Veliki dio jezičkog fonda je, međutim, kineskog porijekla. Razlog tome je što je Vijetnam bio 1000 godina pod dominacijom Kine. U doba kolonijalizma francuski je imao veliki utjecaj na razvoj vijetnamskog. Vijetnamski je tonski jezik. To znači da visina tona slogova odlučuje o njihovom značenju. Pogrešan izgovor može izgovoreno potpuno promijeniti ili čak obesmisliti. U vijetnamskom se ukupno razlikuje šest visina tonova. Jezik danas koristi latinična slova. Prije su se koristili kineski pisani znakovi. Pošto je vijetnamski izolirajući jezik, riječi se ne dekliniraju. Jezik je još uvijek nedovoljno istražen… Otkrijte ga, zaista se isplati!