Knjiga fraza

bs Djelatnosti   »   hy գործունեություն

13 [trinaest]

Djelatnosti

Djelatnosti

13 [տասներեք]

13 [tasnerek’]

գործունեություն

gortsuneut’yun

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Šta radi Marta? Մ---ա- ի՞-չ --անո--: Մ_____ ի___ է ա_____ Մ-ր-ա- ի-ն- է ա-ո-մ- -------------------- Մարթան ի՞նչ է անում: 0
g-r-s-n-u-’y-n g_____________ g-r-s-n-u-’-u- -------------- gortsuneut’yun
Ona radi u birou. Մա--ա--ա--ատո-մ է--ր----յակո--: Մ_____ ա_______ է գ____________ Մ-ր-ա- ա-խ-տ-ւ- է գ-ա-ե-յ-կ-ւ-: ------------------------------- Մարթան աշխատում է գրասենյակում: 0
gor---n-u-’y-n g_____________ g-r-s-n-u-’-u- -------------- gortsuneut’yun
Ona radi na kompjuteru. Մա--ա- --խ-տ---------ակար--չ-վ: Մ_____ ա_______ է հ____________ Մ-ր-ա- ա-խ-տ-ւ- է հ-մ-կ-ր-ի-ո-: ------------------------------- Մարթան աշխատում է համակարգիչով: 0
Mar---- i----’ - ---m M______ i_____ e a___ M-r-’-n i-n-h- e a-u- --------------------- Mart’an i՞nch’ e anum
Gdje je Marta? ՈՒ---է-------: Ո___ է Մ______ Ո-՞- է Մ-ր-ա-: -------------- ՈՒ՞ր է Մարթան: 0
Mar--an -՞--h- e -n-m M______ i_____ e a___ M-r-’-n i-n-h- e a-u- --------------------- Mart’an i՞nch’ e anum
U kinu. Կին--ո-մ: Կ________ Կ-ն-յ-ւ-: --------- Կինոյում: 0
Mart--n-i-nc-- e ---m M______ i_____ e a___ M-r-’-n i-n-h- e a-u- --------------------- Mart’an i՞nch’ e anum
Ona gleda film. Ն---իլմ - -ի--ւմ: Ն_ ֆ___ է դ______ Ն- ֆ-լ- է դ-տ-ւ-: ----------------- Նա ֆիլմ է դիտում: 0
M-r--a--as---a-um ---r-s-n---um M______ a________ e g__________ M-r-’-n a-h-h-t-m e g-a-e-y-k-m ------------------------------- Mart’an ashkhatum e grasenyakum
Šta radi Petar? Ի--չ է-ա--ւմ--ե-ե--: Ի___ է ա____ Պ______ Ի-ն- է ա-ո-մ Պ-տ-ր-: -------------------- Ի՞նչ է անում Պետերը: 0
M--t-an--s------- ---r--e-y--um M______ a________ e g__________ M-r-’-n a-h-h-t-m e g-a-e-y-k-m ------------------------------- Mart’an ashkhatum e grasenyakum
On studira na univerzitetu. Ն- ս-վո--ւ- է--ա-ա-ս-րա--ւ-: Ն_ ս_______ է հ_____________ Ն- ս-վ-ր-ւ- է հ-մ-լ-ա-ա-ո-մ- ---------------------------- Նա սովորում է համալսարանում: 0
M-r-’-- -sh----um-- g-a-en---um M______ a________ e g__________ M-r-’-n a-h-h-t-m e g-a-e-y-k-m ------------------------------- Mart’an ashkhatum e grasenyakum
On studira jezike. Ն- --վոր-ւ- է--ե--ւնե-: Ն_ ս_______ է լ________ Ն- ս-վ-ր-ւ- է լ-զ-ւ-ե-: ----------------------- Նա սովորում է լեզուներ: 0
Mart’-- ash-h-tum-e ha--ka--i-h’-v M______ a________ e h_____________ M-r-’-n a-h-h-t-m e h-m-k-r-i-h-o- ---------------------------------- Mart’an ashkhatum e hamakargich’ov
Gdje je Petar? Ո---եղ-է---տ--ը: Ո_____ է Պ______ Ո-ր-ե- է Պ-տ-ր-: ---------------- Ո՞րտեղ է Պետերը: 0
Ma-t-----shk-atum-e--am--arg---’ov M______ a________ e h_____________ M-r-’-n a-h-h-t-m e h-m-k-r-i-h-o- ---------------------------------- Mart’an ashkhatum e hamakargich’ov
U kafiću. Սր-արանո--: Ս__________ Ս-ճ-ր-ն-ւ-: ----------- Սրճարանում: 0
M---’----shk----- - h-m--arg---’ov M______ a________ e h_____________ M-r-’-n a-h-h-t-m e h-m-k-r-i-h-o- ---------------------------------- Mart’an ashkhatum e hamakargich’ov
On pije kafu. Նա-սո--ճ-է խ----: Ն_ ս____ է խ_____ Ն- ս-ւ-ճ է խ-ո-մ- ----------------- Նա սուրճ է խմում: 0
U՞r----a-t’an U__ e M______ U-r e M-r-’-n ------------- U՞r e Mart’an
Kuda idu rado? ՈՒ՞-----գ-ո-մ -ո-- հա--ւ----: Ո___ ե_ գ____ դ___ հ_________ Ո-՞- ե- գ-ո-մ դ-ւ- հ-ճ-ւ-ք-վ- ----------------------------- ՈՒ՞ր եք գնում դուք հաճույքով: 0
U-----Mar-’an U__ e M______ U-r e M-r-’-n ------------- U՞r e Mart’an
Na koncert. Հա----: Հ______ Հ-մ-ր-: ------- Համերգ: 0
U՞--e---r-’-n U__ e M______ U-r e M-r-’-n ------------- U՞r e Mart’an
Oni rado slušaju muziku. Նր--ք --ճ-ւյք-վ--ր--շ--ւ-յ--ն -- --ո-մ: Ն____ հ________ ե____________ ե_ լ_____ Ն-ա-ք հ-ճ-ւ-ք-վ ե-ա-շ-ո-թ-ո-ն ե- լ-ո-մ- --------------------------------------- Նրանք հաճույքով երաժշտություն են լսում: 0
K-n-y-m K______ K-n-y-m ------- Kinoyum
Kuda oni ne idu rado? ՈՒ-ր -------մ-ոչ -աճո-յքո-: Ո___ ե_ գ____ ո_ հ_________ Ո-՞- ե- գ-ո-մ ո- հ-ճ-ւ-ք-վ- --------------------------- ՈՒ՞ր եք գնում ոչ հաճույքով: 0
Kino-um K______ K-n-y-m ------- Kinoyum
U disko. Դի--ո---: Դ________ Դ-ս-ո-ե-: --------- Դիսկոտեկ: 0
Kin-y-m K______ K-n-y-m ------- Kinoyum
Oni ne plešu rado. Նրանք-չ-- պարու- -աճ-ւ-ք-վ: Ն____ չ__ պ_____ հ_________ Ն-ա-ք չ-ն պ-ր-ւ- հ-ճ-ւ-ք-վ- --------------------------- Նրանք չեն պարում հաճույքով: 0
Na----m e-di--m N_ f___ e d____ N- f-l- e d-t-m --------------- Na film e ditum

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Kreolski jezici

Jeste li znali da se njemački jezik govori i na Južnom Pacifiku? Zaista je tako! U predjelima Papue Nove Gvineje i Australije govori se Unserdeutsch . To je kreolski jezik. Kreolski jezici nastaju u govornim situacijama. To se događa pri susretu više različitih jezika. Mnogi kreolski jezici su u međuvremenu skoro izumrli. Doduše, još uvijek 15 milijuna ljudi širom svijeta govori jedan kreolski jezik. Kreolski jezici su uvijek maternji jezici. Kod pidžinskih jezika je situacija drugačija. Pidžinski jezici imaju jako pojednostavljene jezičke oblike. Oni služe samo skroz jednostavnom sporazumijevanju. Većina kreolskih jezika nastala je za vrijeme kolonijalizma. Stoga se kreolski jezici često baziraju na evropskim jezicima. Jedna značajka kreolskih jezika je ograničen vokabular. Kreolski jezici takođe imaju vlastitu fonologiju. Gramatika kreolskih jezika je veoma pojednostavljena. Govornici jednostavno ignoriraju komplicirana pravila. Svaki kreolski jezik je važan dio nacionalnog identiteta. Stoga postoji jako puno književnosti na kreolskim jezicima. Kreolski jezici su posebno zanimljivi jezikoslovcima. To je zato što su kreolski jezici pokazatelji nastanka i ponovnog izumiranja jezika. Tako se na temelju kreolskih jezika može proučavati razvoj jezika. Takođe dokazuju da se jezik može mijenjati i prilagođavati. Disciplina koja proučava kreolske jezike zove se kreolistika. Jedna od najpoznatijih rečenica na kreolskom jeziku potječe iz Jamajke. Proslavio ju je Bob Marley -- znate li je? Ona glasi: No woman, no cry! (=No, woman, don't cry!)
Da li ste to znali?
Finski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u ugro-finske jezike. U uskom je srodstvu s estonskim, dok je s mađarskim u dalekom srodstvu. Kao uralski jezik puno se razlikuje od indogermanskih jezika. Primjer za to je aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju slogovima koji se dodaju na osnovni oblik. Tako nastaju duge riječi koje su tako tipične za finski jezik. Još jedno obilježje finskog jezika su mnogi vokali. U finskoj gramatici postoji 15 različitih padeža. Kod naglaska je važno da se razlikuje između dugih i kratkih vokala. Pisani i govorni finski značajno se međusobno razlikuju. U drugim evropskim jezicima ovaj fenomen je manje izražen. Sve to čini finski ne baš jednostavnim jezikom… Svih pravila se, međutim, dosljedno pridržava. A ono što je lijepo u finskom je da je to apsolutno logičan jezik!