Knjiga fraza

bs Prošlost 3   »   ru Прошедшая форма 3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83 [восемьдесят три]

83 [vosemʹdesyat tri]

Прошедшая форма 3

Proshedshaya forma 3

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ruski Igra Više
telefonirati Го----т- ----ел-ф--у Г_______ п_ т_______ Г-в-р-т- п- т-л-ф-н- -------------------- Говорить по телефону 0
Pr--he-----a-f-r-a 3 P___________ f____ 3 P-o-h-d-h-y- f-r-a 3 -------------------- Proshedshaya forma 3
Ja sam telefonirao / telefonirala. Я---вор-л-/--о-ор--а п- т---фон-. Я г______ / г_______ п_ т________ Я г-в-р-л / г-в-р-л- п- т-л-ф-н-. --------------------------------- Я говорил / говорила по телефону. 0
P-os--d-h----for-a-3 P___________ f____ 3 P-o-h-d-h-y- f-r-a 3 -------------------- Proshedshaya forma 3
Ja sam cijelo vrijeme telefonirao / telefonirala. Я---- в-е-----ворил /-гово-ила--- те----ну. Я в__ в____ г______ / г_______ п_ т________ Я в-е в-е-я г-в-р-л / г-в-р-л- п- т-л-ф-н-. ------------------------------------------- Я все время говорил / говорила по телефону. 0
Go-o-itʹ--o--e---onu G_______ p_ t_______ G-v-r-t- p- t-l-f-n- -------------------- Govoritʹ po telefonu
pitati С------а-ь С_________ С-р-ш-в-т- ---------- Спрашивать 0
Go-oritʹ -o tel-fo-u G_______ p_ t_______ G-v-r-t- p- t-l-f-n- -------------------- Govoritʹ po telefonu
Ja sam pitao / pitala. Я спро-и- /-с--о---а. Я с______ / с________ Я с-р-с-л / с-р-с-л-. --------------------- Я спросил / спросила. 0
Go-------po-te-e-o-u G_______ p_ t_______ G-v-r-t- p- t-l-f-n- -------------------- Govoritʹ po telefonu
Ja sam uvijek pitao / pitala. Я в-егда с-ра-и-а- - -пр-шивала. Я в_____ с________ / с__________ Я в-е-д- с-р-ш-в-л / с-р-ш-в-л-. -------------------------------- Я всегда спрашивал / спрашивала. 0
Ya----ori--- g-vori-a-po te--f--u. Y_ g______ / g_______ p_ t________ Y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. ---------------------------------- Ya govoril / govorila po telefonu.
ispričati Рас----ыв-ть Р___________ Р-с-к-з-в-т- ------------ Рассказывать 0
Y--gov-ri- /-----ri---p---el-----. Y_ g______ / g_______ p_ t________ Y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. ---------------------------------- Ya govoril / govorila po telefonu.
Ja sam ispričao / ispričala. Я--а-----а----р-сска--л-. Я р________ / р__________ Я р-с-к-з-л / р-с-к-з-л-. ------------------------- Я рассказал / рассказала. 0
Y- -ovor-l - --v--i-- -o tele-on-. Y_ g______ / g_______ p_ t________ Y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. ---------------------------------- Ya govoril / govorila po telefonu.
Ja sam ispričao / ispričala cijelu priču. Я-рас-к--ал-/ расска---- всю---т-р-ю. Я р________ / р_________ в__ и_______ Я р-с-к-з-л / р-с-к-з-л- в-ю и-т-р-ю- ------------------------------------- Я рассказал / рассказала всю историю. 0
Y- --e ----y------r-- ----vo---a-p--te---onu. Y_ v__ v_____ g______ / g_______ p_ t________ Y- v-e v-e-y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. --------------------------------------------- Ya vse vremya govoril / govorila po telefonu.
učiti Уч-ть У____ У-и-ь ----- Учить 0
Y----- ---m-- go-o-i--- g--or-l- ---t-----n-. Y_ v__ v_____ g______ / g_______ p_ t________ Y- v-e v-e-y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. --------------------------------------------- Ya vse vremya govoril / govorila po telefonu.
Ja sam učio / učila. Я -чи- --уч-л-. Я у___ / у_____ Я у-и- / у-и-а- --------------- Я учил / учила. 0
Y- -s--vre--a--o-o-il-/----oril- -o---lefon-. Y_ v__ v_____ g______ / g_______ p_ t________ Y- v-e v-e-y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. --------------------------------------------- Ya vse vremya govoril / govorila po telefonu.
Ja sam učio / učila cijelo veče. Я-ве-ь---чер-у-ил /-у-и-а. Я в___ в____ у___ / у_____ Я в-с- в-ч-р у-и- / у-и-а- -------------------------- Я весь вечер учил / учила. 0
Sp--shi-atʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
raditi Раб-т--ь Р_______ Р-б-т-т- -------- Работать 0
S-ra-hiv-tʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
Ja sam radio / radila. Я--а-о--л / -----а-а. Я р______ / р________ Я р-б-т-л / р-б-т-л-. --------------------- Я работал / работала. 0
S-r-s--vatʹ S__________ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
Ja sam radio / radila cijeli dan. Я -ес- -е-- -а-отал - ра--тала. Я в___ д___ р______ / р________ Я в-с- д-н- р-б-т-л / р-б-т-л-. ------------------------------- Я весь день работал / работала. 0
Ya--pros-- --s-r-s--a. Y_ s______ / s________ Y- s-r-s-l / s-r-s-l-. ---------------------- Ya sprosil / sprosila.
jesti Е-ть Е___ Е-т- ---- Есть 0
Y- -p-o--l---sp-osil-. Y_ s______ / s________ Y- s-r-s-l / s-r-s-l-. ---------------------- Ya sprosil / sprosila.
Ja sam jeo / jela. Я по---/-пое--. Я п___ / п_____ Я п-е- / п-е-а- --------------- Я поел / поела. 0
Y- s-rosil-- s--os-l-. Y_ s______ / s________ Y- s-r-s-l / s-r-s-l-. ---------------------- Ya sprosil / sprosila.
Ja sam pojeo / pojela svu hranu. Я -ъ-- /--ъе-а--сю -орц-ю. Я с___ / с____ в__ п______ Я с-е- / с-е-а в-ю п-р-и-. -------------------------- Я съел / съела всю порцию. 0
Y--vse-da--p--s---al --s-rashival-. Y_ v_____ s_________ / s___________ Y- v-e-d- s-r-s-i-a- / s-r-s-i-a-a- ----------------------------------- Ya vsegda sprashival / sprashivala.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ruski (1-100) MP3 ruski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Istorija lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Istorija lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sistematsko proučavanje jezika. Ljudi već hiljadama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su takođe u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju tačan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera da se istraži porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala istorija jezika. U 18. vijeku se započelo s upoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sistem. Najvažnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale nauke. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Istorija lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!