Knjiga fraza

bs Pripreme za put   »   he ‫הכנות לנסיעה‬

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Pripreme za put

‫47 [ארבעים ושבע]‬

47 [arba'im w'sheva]

‫הכנות לנסיעה‬

hakhanot lan'si'ah

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hebrejski Igra Više
Moraš spakovati naš kofer! ‫ע-יך--אר-ז א--ה--ו--ות של-ו-‬ ‫____ ל____ א_ ה_______ ש_____ ‫-ל-ך ל-ר-ז א- ה-ז-ו-ו- ש-נ-.- ------------------------------ ‫עליך לארוז את המזוודות שלנו.‬ 0
a---kh-h-a-ai-h -'er-z e----m-z-ado- ----a-u. a______________ l_____ e_ h_________ s_______ a-e-k-a-/-l-i-h l-e-o- e- h-m-z-a-o- s-e-a-u- --------------------------------------------- aleykhah/alaikh l'eroz et hamizwadot shelanu.
Ne smiješ ništa zaboraviti! ‫אל תש-- / - ----.‬ ‫__ ת___ / י כ_____ ‫-ל ת-כ- / י כ-ו-.- ------------------- ‫אל תשכח / י כלום.‬ 0
al-ti--k-x--i-h------l--. a_ t_______________ k____ a- t-s-k-x-t-s-k-x- k-u-. ------------------------- al tishkax/tishkexi klum.
Treba ti veliki kofer! ‫-ת-/-ה-צר-ך-- ה---וודה -דול--יו-ר.‬ ‫__ / ה צ___ / ה מ_____ ג____ י_____ ‫-ת / ה צ-י- / ה מ-ו-ד- ג-ו-ה י-ת-.- ------------------------------------ ‫את / ה צריך / ה מזוודה גדולה יותר.‬ 0
a---i----x/-ishkexi --u-. a_ t_______________ k____ a- t-s-k-x-t-s-k-x- k-u-. ------------------------- al tishkax/tishkexi klum.
Ne zaboravi pasoš! ‫א--תש-ח-/ י א- הדר-ו--‬ ‫__ ת___ / י א_ ה_______ ‫-ל ת-כ- / י א- ה-ר-ו-.- ------------------------ ‫אל תשכח / י את הדרכון.‬ 0
a- ti-hka-/tis--ex--k-u-. a_ t_______________ k____ a- t-s-k-x-t-s-k-x- k-u-. ------------------------- al tishkax/tishkexi klum.
Ne zaboravi avionsku kartu! ‫אל -ש-ח / - א--כ--יס-ה-יס-.‬ ‫__ ת___ / י א_ כ____ ה______ ‫-ל ת-כ- / י א- כ-ט-ס ה-י-ה-‬ ----------------------------- ‫אל תשכח / י את כרטיס הטיסה.‬ 0
at-h-at-ts--i--/t--i--ah -i---ah gd-lah-y--e-. a______ t_______________ m______ g_____ y_____ a-a-/-t t-a-i-h-t-r-k-a- m-z-d-h g-o-a- y-t-r- ---------------------------------------------- atah/at tsarikh/tsrikhah mizwdah gdolah yoter.
Ne zaboravi putne čekove! ‫א- ---ח-/ - -- -מחאות-הנו-ע-ם-‬ ‫__ ת___ / י א_ ה_____ ה________ ‫-ל ת-כ- / י א- ה-ח-ו- ה-ו-ע-ם-‬ -------------------------------- ‫אל תשכח / י את המחאות הנוסעים.‬ 0
ata-/at t-ar--h--srik-ah -iz-d-- --o-----o---. a______ t_______________ m______ g_____ y_____ a-a-/-t t-a-i-h-t-r-k-a- m-z-d-h g-o-a- y-t-r- ---------------------------------------------- atah/at tsarikh/tsrikhah mizwdah gdolah yoter.
Ponesi kremu za sunčanje. ‫קח-- --ק-- -י-וף-‬ ‫__ / י ק__ ש______ ‫-ח / י ק-ם ש-ז-ף-‬ ------------------- ‫קח / י קרם שיזוף.‬ 0
at-h-at -sar-kh--srik-----izw-ah-g-ola--yot--. a______ t_______________ m______ g_____ y_____ a-a-/-t t-a-i-h-t-r-k-a- m-z-d-h g-o-a- y-t-r- ---------------------------------------------- atah/at tsarikh/tsrikhah mizwdah gdolah yoter.
Ponesi sunčane naočale. ‫ק--/-י-מש--י---ש-‬ ‫__ / י מ____ ש____ ‫-ח / י מ-ק-י ש-ש-‬ ------------------- ‫קח / י משקפי שמש.‬ 0
a--t-s----/ti--kexi e---adr-o-. a_ t_______________ e_ h_______ a- t-s-k-x-t-s-k-x- e- h-d-k-n- ------------------------------- al tishkax/tishkexi et hadrkon.
Ponesi šešir za sunce. ‫ק- --י--ו-ע.‬ ‫__ / י כ_____ ‫-ח / י כ-ב-.- -------------- ‫קח / י כובע.‬ 0
al-tis-ka--ti---e-- et h-d--o-. a_ t_______________ e_ h_______ a- t-s-k-x-t-s-k-x- e- h-d-k-n- ------------------------------- al tishkax/tishkexi et hadrkon.
Hoćeš li ponijeti autokartu? ‫ה---את / ה-ר-צ--לקח- מפת--בישי-?‬ ‫___ א_ / ה ר___ ל___ מ__ כ_______ ‫-א- א- / ה ר-צ- ל-ח- מ-ת כ-י-י-?- ---------------------------------- ‫האם את / ה רוצה לקחת מפת כבישים?‬ 0
a--t--------ish-e-- -- -a-r-on. a_ t_______________ e_ h_______ a- t-s-k-x-t-s-k-x- e- h-d-k-n- ------------------------------- al tishkax/tishkexi et hadrkon.
Hoćeš li ponijeti vodič za putovanja? ‫א- --ה-ר-------ו- מ---ך-‬ ‫__ / ה ר___ ל____ מ______ ‫-ת / ה ר-צ- ל-כ-ר מ-ר-ך-‬ -------------------------- ‫את / ה רוצה לשכור מדריך?‬ 0
a- tish--x-t---k-x- e- k-r-i- -a--s-h. a_ t_______________ e_ k_____ h_______ a- t-s-k-x-t-s-k-x- e- k-r-i- h-t-s-h- -------------------------------------- al tishkax/tishkexi et kartis hatisah.
Hoćeš li ponijeti kišobran? ‫-ת---ה --צה-ל-ח- --ריה?‬ ‫__ / ה ר___ ל___ מ______ ‫-ת / ה ר-צ- ל-ח- מ-ר-ה-‬ ------------------------- ‫את / ה רוצה לקחת מטריה?‬ 0
a- -------/-is-ke-i-e- kar--- h---sa-. a_ t_______________ e_ k_____ h_______ a- t-s-k-x-t-s-k-x- e- k-r-i- h-t-s-h- -------------------------------------- al tishkax/tishkexi et kartis hatisah.
Misli na hlače, košulje, čarape. ‫-כו--- ז-----ת--מ-נסיי---הח-ל-ו---ה-----ם.‬ ‫____ / ז___ א_ ה________ ה_______ ה________ ‫-כ-ר / ז-ר- א- ה-כ-ס-י-, ה-ו-צ-ת- ה-ר-י-ם-‬ -------------------------------------------- ‫זכור / זכרי את המכנסיים, החולצות, הגרביים.‬ 0
al ---hkax-ti-h-exi -t kartis -a-isah. a_ t_______________ e_ k_____ h_______ a- t-s-k-x-t-s-k-x- e- k-r-i- h-t-s-h- -------------------------------------- al tishkax/tishkexi et kartis hatisah.
Misli na kravate, kaiševe, sakoe. ‫זכו- / -כ----------ב--,-ה--ו-ו-----ק-י--‬ ‫____ / ז___ א_ ה_______ ה_______ ה_______ ‫-כ-ר / ז-ר- א- ה-נ-ב-ת- ה-ג-ר-ת- ה-ק-י-.- ------------------------------------------ ‫זכור / זכרי את העניבות, החגורות, הזקטים.‬ 0
al-ti-hka-/ti-hk-xi et---m-a'---------i-. a_ t_______________ e_ h_______ h________ a- t-s-k-x-t-s-k-x- e- h-m-a-o- h-n-s-i-. ----------------------------------------- al tishkax/tishkexi et hamxa'ot hanos'im.
Misli na pidžame, spavaćice i majice. ‫---ר /-זכר- -----י--מ--- כ-תנות -ל-לה, ---ול---.‬ ‫____ / ז___ א_ ה________ כ_____ ה_____ ו_________ ‫-כ-ר / ז-ר- א- ה-י-’-ו-, כ-ת-ו- ה-י-ה- ו-ח-ל-ו-.- -------------------------------------------------- ‫זכור / זכרי את הפיג’מות, כותנות הלילה, והחולצות.‬ 0
qa-/-x- qre- -hi--f. q______ q___ s______ q-x-q-i q-e- s-i-u-. -------------------- qax/qxi qrem shizuf.
Trebaš cipele, sandale i čizme. ‫א- / - -ר-- / -- -קח- נעלי-ם--ס--לים ו--פ-ים.‬ ‫__ / ה צ___ / כ_ ל___ נ______ ס_____ ו________ ‫-ת / ה צ-י- / כ- ל-ח- נ-ל-י-, ס-ד-י- ו-ג-י-ם-‬ ----------------------------------------------- ‫את / ה צריך / כה לקחת נעליים, סנדלים ומגפיים.‬ 0
q-x-q---q--m s----f. q______ q___ s______ q-x-q-i q-e- s-i-u-. -------------------- qax/qxi qrem shizuf.
Trebaš maramice, sapun i makaze za nokte. ‫א--- ה --י- /-כ- לקח--ממח--ת, --ון ומספ---ם לצ-פ-ר-י---‬ ‫__ / ה צ___ / כ_ ל___ מ______ ס___ ו_______ ל___________ ‫-ת / ה צ-י- / כ- ל-ח- מ-ח-ו-, ס-ו- ו-ס-ר-י- ל-י-ו-נ-י-.- --------------------------------------------------------- ‫את / ה צריך / כה לקחת ממחטות, סבון ומספריים לציפורניים.‬ 0
qax-q-- -rem--hiz-f. q______ q___ s______ q-x-q-i q-e- s-i-u-. -------------------- qax/qxi qrem shizuf.
Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. ‫---/ ה-צ--- - כה לקחת מ---- מ--------י-ם-ומשח- ------.‬ ‫__ / ה צ___ / כ_ ל___ מ____ מ____ ש_____ ו____ ש_______ ‫-ת / ה צ-י- / כ- ל-ח- מ-ר-, מ-ר-ת ש-נ-י- ו-ש-ת ש-נ-י-.- -------------------------------------------------------- ‫את / ה צריך / כה לקחת מסרק, מברשת שיניים ומשחת שיניים.‬ 0
qa---xi ----qef-- she-e-h. q______ m________ s_______ q-x-q-i m-s-q-f-y s-e-e-h- -------------------------- qax/qxi mishqefey shemesh.

Budućnost jezika

Više od 1,3 milijarde ljudi govori kineski jezik. Tako kineski govori najviše ljudi na svijetu. I tako će ostati još dugi niz godina. Budućnost drugih jezika nije toliko perspektivna. Jer će mnogi lokalni jezici izumrijeti. Trenutno se u svijetu govori oko 6.000 različitih jezika. Stručnjaci pak kažu da je većina njih ugrožena. To znači da će oko 90% svih jezika nestati. Većina njih će izumrijeti još u ovom stoljeću. To znači da svaki dan nestane jedan jezik. Značenje pojedinih jezika će se takođe mijenjati u budućnosti. Engleski je još uvijek na drugom mjestu. Međutim, broj native speakera (izvornih govornika jezika) nije stalan. Uzrok tome je demografski razvoj. Za nekoliko desetljeća drugi jezici će početi prevladavati. Na 2. i 3. mjestu će se uskoro naći hindi/urdu i arapski jezik. Engleski jezik će zauzeti 4. mjesto. Njemački će jezik potpuno nestati iz skupine ‘prvih deset’. Malajski jezik će spadati među najvažnije jezike. Dok će neki jezici izumirati, nastajat će novi jezici. To će biti hibridni jezici. Takvi će se jezički hibridi uglavnom govoriti u gradovima. U budućnosti će se razviti i sasvim nove varijante jezika. U budućnosti će, dakle, postojati različiti oblici engleskog jezika. Broj dvojezičnih ljudi će se znatno povećati u cijelom svijetu. Nije sasvim jasno kako ćemo govoriti u budućnosti. Ali za 100 godina će još uvijek postojati različiti jezici. Dakle, učenje se neće tako brzo završiti...
Da li ste to znali?
Češki je maternji jezik oko 12 miliona ljudi. Spada u zapadnoslavenske jezike. Češki i slovački su veoma slični. Razlog tome je zajednička historija oba naroda. Ipak se jezici razlikuju u nekim tačkama. Mlađi Česi i Slovaci imaju ponekad teškoća da se razumiju. Međutim, ima govornika koji koriste miješani jezik. Govorni češki dosta se razlikuje od pisanog jezika. Moglo bi se reći da književni češki postoji uglavnom u pisanom obliku. Usmeno se koristi samo u službenim prilikama ili u medijima. Ovo strogo razdvajanje je najvažnija karakteristika češkog jezika. Gramatika češkog jezika nije baš jednostavna. Ima sedam padeža i četiri roda. Učenje je ipak veoma zabavno. Pri tome se otkriva puno novih stvari.