Рјечник

sr нешто желети   »   ml എന്തെങ്കിലും ഇഷ്ടപ്പെടാൻ

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [എഴുപത്]

70 [ezhupathu]

എന്തെങ്കിലും ഇഷ്ടപ്പെടാൻ

enthengilum ishtappedaan

Изаберите како желите да видите превод:   
српски малајалам Игра Више
Желите ли пушити? നി-----്---പ-ക-ലിക--ാൻ --ൽ--പര-യമുണ--ോ? നി_____ പു______ താ_________ ന-ങ-ങ-ക-ക- പ-ക-ല-ക-ക-ൻ ത-ൽ-്-ര-യ-ു-്-ോ- --------------------------------------- നിങ്ങൾക്ക് പുകവലിക്കാൻ താൽപ്പര്യമുണ്ടോ? 0
en-h-n-i--m -sht---edaan e__________ i___________ e-t-e-g-l-m i-h-a-p-d-a- ------------------------ enthengilum ishtappedaan
Желите ли играти? ന- നൃത--ം--െയ്യ---ഇ-----പെടുമോ? നീ നൃ__ ചെ___ ഇ_______ ന- ന-ത-ത- ച-യ-യ-ൻ ഇ-്-പ-പ-ട-മ-ാ- -------------------------------- നീ നൃത്തം ചെയ്യാൻ ഇഷ്ടപ്പെടുമോ? 0
ent--n----m--s-ta-pe-a-n e__________ i___________ e-t-e-g-l-m i-h-a-p-d-a- ------------------------ enthengilum ishtappedaan
Желите ли шетати? നടക--ാ- പ-ാ--ൻ നി-്--ക്-്-താ--പര്----്--ാ? ന____ പോ__ നി_____ താ________ ന-ക-ക-ൻ പ-ാ-ാ- ന-ങ-ങ-ക-ക- ത-ല-പ-്-മ-ണ-ട-ാ- ------------------------------------------ നടക്കാൻ പോകാൻ നിങ്ങൾക്ക് താല്പര്യമുണ്ടോ? 0
ni-ga--ku p-k-v---k-a- -h----p---a--nd-? n________ p___________ t________________ n-n-a-k-u p-k-v-l-k-a- t-a-l-p-r-a-u-d-? ---------------------------------------- ningalkku pukavalikkan thaalpparyamundo?
Ја желим пушити. എ-ിക--- -----ി-്ക-ം. എ___ പു_______ എ-ി-്-് പ-ക-ല-ക-ക-ം- -------------------- എനിക്ക് പുകവലിക്കണം. 0
n--g----u -ukav-l-kk----haalp-a----un--? n________ p___________ t________________ n-n-a-k-u p-k-v-l-k-a- t-a-l-p-r-a-u-d-? ---------------------------------------- ningalkku pukavalikkan thaalpparyamundo?
Желиш ли цигарету? നി-്ങ---ക്--ിഗ---റ--------ണ--? നി_____ സി____ ഇ_____ ന-ങ-ങ-ക-ക- സ-ഗ-റ-റ- ഇ-്-മ-ണ-ാ- ------------------------------ നിങ്ങൾക്ക് സിഗററ്റ് ഇഷ്ടമാണോ? 0
ni-g-lk--------a-ikka- -haa--p-r-a--ndo? n________ p___________ t________________ n-n-a-k-u p-k-v-l-k-a- t-a-l-p-r-a-u-d-? ---------------------------------------- ningalkku pukavalikkan thaalpparyamundo?
Он жели ватру. അവ-് ത---േണം. അ__ തീ വേ__ അ-ന- ത- വ-ണ-. ------------- അവന് തീ വേണം. 0
n---n-ith-m ch---aan --ht--ped--ehaa? n__ n______ c_______ i_______________ n-e n-i-h-m c-e-y-a- i-h-a-p-d-m-h-a- ------------------------------------- nee nritham cheyyaan ishtappedumehaa?
Ја желим нешто пити. എ-ിക്ക്---ട-ക്----ആ-്-------്. എ___ കു____ ആ_______ എ-ി-്-് ക-ട-ക-ക-ൻ ആ-്-ഹ-ു-്-്- ------------------------------ എനിക്ക് കുടിക്കാൻ ആഗ്രഹമുണ്ട്. 0
ne- n---h-- c-ey--an --h-appe------a? n__ n______ c_______ i_______________ n-e n-i-h-m c-e-y-a- i-h-a-p-d-m-h-a- ------------------------------------- nee nritham cheyyaan ishtappedumehaa?
Ја желим нешто јести. എ-ിക്ക് -ന്-െങ-ക-ല-ം-------ണ-. എ___ എ_____ ക_____ എ-ി-്-് എ-്-െ-്-ി-ു- ക-ി-്-ണ-. ------------------------------ എനിക്ക് എന്തെങ്കിലും കഴിക്കണം. 0
nee-nr--ha- -h-y-aan i-h---pe--m-h-a? n__ n______ c_______ i_______________ n-e n-i-h-m c-e-y-a- i-h-a-p-d-m-h-a- ------------------------------------- nee nritham cheyyaan ishtappedumehaa?
Ја се желим мало одморити. എ--ക്---ക--ച--് വിശ---ം വേ-ം. എ___ കു___ വി___ വേ__ എ-ി-്-് ക-റ-്-് വ-ശ-ര-ം വ-ണ-. ----------------------------- എനിക്ക് കുറച്ച് വിശ്രമം വേണം. 0
n----k-n-pa--k-n --n--l-ku thaal--ryam-n--a-? n_______ p______ n________ t_________________ n-d-k-a- p-a-k-n n-n-a-k-u t-a-l-a-y-m-n-a-a- --------------------------------------------- nadakkan paaakan ningalkku thaalparyamundaaa?
Ја Вас желим нешто питати. എന--്ക് നി-്ങ-ോ---ഒരു --ര-യ- ചോദ-ക്കാ-ുണ---. എ___ നി____ ഒ_ കാ__ ചോ_______ എ-ി-്-് ന-ങ-ങ-ോ-് ഒ-ു ക-ര-യ- ച-ദ-ക-ക-ന-ണ-ട-. -------------------------------------------- എനിക്ക് നിങ്ങളോട് ഒരു കാര്യം ചോദിക്കാനുണ്ട്. 0
n-dakk-n-paaaka---in--l-ku--haal-aryam--d-aa? n_______ p______ n________ t_________________ n-d-k-a- p-a-k-n n-n-a-k-u t-a-l-a-y-m-n-a-a- --------------------------------------------- nadakkan paaakan ningalkku thaalparyamundaaa?
Ја Вас желим за нешто замолити. എ--ക--്-നിങ്-ളോ----ര- -ാ-്-ം ചോദിക്-ാനുണ്--. എ___ നി____ ഒ_ കാ__ ചോ_______ എ-ി-്-് ന-ങ-ങ-ോ-് ഒ-ു ക-ര-യ- ച-ദ-ക-ക-ന-ണ-ട-. -------------------------------------------- എനിക്ക് നിങ്ങളോട് ഒരു കാര്യം ചോദിക്കാനുണ്ട്. 0
n-d---an -a----- --n----ku t--a-p--ya-un-aaa? n_______ p______ n________ t_________________ n-d-k-a- p-a-k-n n-n-a-k-u t-a-l-a-y-m-n-a-a- --------------------------------------------- nadakkan paaakan ningalkku thaalparyamundaaa?
Ја Вас желим на нешто позвати. ഞ-ൻ-ന-ങ്ങളെ---ു---ര--ത്തി--ക--്------ക്--- ആ-്-----ക-ന---. ഞാ_ നി___ ഒ_ കാ_______ ക്_____ ആ________ ഞ-ൻ ന-ങ-ങ-െ ഒ-ു ക-ര-യ-്-ി-േ-്-് ക-ഷ-ി-്-ാ- ആ-്-ഹ-ക-ക-ന-ന-. ---------------------------------------------------------- ഞാൻ നിങ്ങളെ ഒരു കാര്യത്തിലേക്ക് ക്ഷണിക്കാൻ ആഗ്രഹിക്കുന്നു. 0
en---- p-kav--ik-a--m. e_____ p______________ e-i-k- p-k-v-l-k-a-a-. ---------------------- enikku pukavalikkanam.
Шта желите, молим? ദ--ായ--നി--ങൾക--് എന-ത-ണ- വ-ണ-ടത് ദ___ നി_____ എ___ വേ___ ദ-വ-യ- ന-ങ-ങ-ക-ക- എ-്-ാ-് വ-ണ-ട-് --------------------------------- ദയവായി നിങ്ങൾക്ക് എന്താണ് വേണ്ടത് 0
en--k----k--al---ana-. e_____ p______________ e-i-k- p-k-v-l-k-a-a-. ---------------------- enikku pukavalikkanam.
Желите ли кафу? നിങ്-ൾക-ക- ഒ-ു ---്പ--കു--ക-കാ----ൽ-്പ-്-മ--്ട-? നി_____ ഒ_ കാ__ കു____ താ_________ ന-ങ-ങ-ക-ക- ഒ-ു ക-പ-പ- ക-ട-ക-ക-ൻ ത-ൽ-്-ര-യ-ു-്-ോ- ------------------------------------------------ നിങ്ങൾക്ക് ഒരു കാപ്പി കുടിക്കാൻ താൽപ്പര്യമുണ്ടോ? 0
e--k-----kava--k--n-m. e_____ p______________ e-i-k- p-k-v-l-k-a-a-. ---------------------- enikku pukavalikkanam.
Или радије желите чај? അതോ--ര- ---പ്--ാ- -ുടി---ാൻ-ന-ങ്-ൾ---്---ക്------ണ്--? അ_ ഒ_ ക__ ചാ_ കു____ നി___ ആ__________ അ-ോ ഒ-ു ക-്-് ച-യ ക-ട-ക-ക-ൻ ന-ങ-ങ- ആ-്-ഹ-ക-ക-ന-ന-ണ-ട-? ------------------------------------------------------ അതോ ഒരു കപ്പ് ചായ കുടിക്കാൻ നിങ്ങൾ ആഗ്രഹിക്കുന്നുണ്ടോ? 0
ning-lk-u--i-a--- i---amaane-a? n________ s______ i____________ n-n-a-k-u s-g-r-u i-h-a-a-n-a-? ------------------------------- ningalkku sigartu ishtamaaneaa?
Ми се желимо возити кући. ഞ-്-ൾക്-- -ീ-്--ലേക്ക് പോ-ണ-. ഞ_____ വീ_____ പോ___ ഞ-്-ൾ-്-് വ-ട-ട-ല-ക-ക- പ-ക-ം- ----------------------------- ഞങ്ങൾക്ക് വീട്ടിലേക്ക് പോകണം. 0
n-ngal-ku--i-ar---i-htamaa-eaa? n________ s______ i____________ n-n-a-k-u s-g-r-u i-h-a-a-n-a-? ------------------------------- ningalkku sigartu ishtamaaneaa?
Желите ли ви такси? ന--ക----ടാ-്സി-വ-ണോ നി___ ടാ__ വേ_ ന-ന-്-് ട-ക-സ- വ-ണ- ------------------- നിനക്ക് ടാക്സി വേണോ 0
n-n----ku---g--t- i-----aa---a? n________ s______ i____________ n-n-a-k-u s-g-r-u i-h-a-a-n-a-? ------------------------------- ningalkku sigartu ishtamaaneaa?
Они желе телефонирати. നിങ--ൾ -രു--ോൾ-ച--്യ-- ----ഹ-ക്കുന-ന-. നി___ ഒ_ കോ_ ചെ___ ആ________ ന-ങ-ങ- ഒ-ു ക-ൾ ച-യ-യ-ൻ ആ-്-ഹ-ക-ക-ന-ന-. -------------------------------------- നിങ്ങൾ ഒരു കോൾ ചെയ്യാൻ ആഗ്രഹിക്കുന്നു. 0
ava-- t-ee-v--a-. a____ t___ v_____ a-a-u t-e- v-n-m- ----------------- avanu thee venam.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 малајалам (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.