Рјечник

sr Прошлост 3   »   ml കഴിഞ്ഞ 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [എൺപത്തിമൂന്ന്]

83 [enpathimoonnu]

കഴിഞ്ഞ 3

kazhinja 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски малајалам Игра Више
телефонирати ഒ-- -ോ----ൾ-----യ-ക ഒ_ ഫോ_ കോ_ ചെ___ ഒ-ു ഫ-ൺ ക-ൾ ച-യ-യ-ക ------------------- ഒരു ഫോൺ കോൾ ചെയ്യുക 0
ka-h---- 3 k_______ 3 k-z-i-j- 3 ---------- kazhinja 3
Ја сам телефонирао / телефонирала. ഞാ----------കോൾ--െ--ത-. ഞാ_ ഒ_ ഫോ_ കോ_ ചെ___ ഞ-ൻ ഒ-ു ഫ-ൺ ക-ൾ ച-യ-ത-. ----------------------- ഞാൻ ഒരു ഫോൺ കോൾ ചെയ്തു. 0
ka-hinj- 3 k_______ 3 k-z-i-j- 3 ---------- kazhinja 3
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ഞ-ൻ--ു-ു-ൻ-സ---ു- ---ി--ആയിര-ന്നു. ഞാ_ മു___ സ___ ഫോ__ ആ_____ ഞ-ൻ മ-ഴ-വ- സ-യ-ു- ഫ-ണ-ൽ ആ-ി-ു-്-ു- ---------------------------------- ഞാൻ മുഴുവൻ സമയവും ഫോണിൽ ആയിരുന്നു. 0
o-- fo- ----chey-uka o__ f__ k__ c_______ o-u f-n k-l c-e-y-k- -------------------- oru fon kol cheyyuka
питати ച--ി----ക ചോ____ ച-ദ-ക-ക-ക --------- ചോദിക്കുക 0
oru -o- kol--h---u-a o__ f__ k__ c_______ o-u f-n k-l c-e-y-k- -------------------- oru fon kol cheyyuka
Ја сам питао / питала. ഞാ--ച-ാ-ിച്--. ഞാ_ ചോ____ ഞ-ൻ ച-ാ-ി-്-ു- -------------- ഞാൻ ചോദിച്ചു. 0
or- fon kol ch-yyuka o__ f__ k__ c_______ o-u f-n k-l c-e-y-k- -------------------- oru fon kol cheyyuka
Ја сам увек питао / питала. ഞാ-----പ--ു- ച-ദി-്--. ഞാ_ എ___ ചോ____ ഞ-ൻ എ-്-ോ-ു- ച-ദ-ച-ച-. ---------------------- ഞാൻ എപ്പോഴും ചോദിച്ചു. 0
n---n o-u fon --l--h-yth-. n____ o__ f__ k__ c_______ n-a-n o-u f-n k-l c-e-t-u- -------------------------- njaan oru fon kol cheythu.
испричати പ--ൂ പ__ പ-യ- ---- പറയൂ 0
nja-- --- f----ol-ch-yt-u. n____ o__ f__ k__ c_______ n-a-n o-u f-n k-l c-e-t-u- -------------------------- njaan oru fon kol cheythu.
Ја сам испричао / испричала. ഞാൻ പറ-്--. ഞാ_ പ____ ഞ-ൻ പ-ഞ-ഞ-. ----------- ഞാൻ പറഞ്ഞു. 0
n---n or- -on k-l----ythu. n____ o__ f__ k__ c_______ n-a-n o-u f-n k-l c-e-t-u- -------------------------- njaan oru fon kol cheythu.
Ја сам испричао / испричала целу причу. ഞ-- -ഥ മു-ു-ൻ പ---ഞ-. ഞാ_ ക_ മു___ പ____ ഞ-ൻ ക- മ-ഴ-വ- പ-ഞ-ഞ-. --------------------- ഞാൻ കഥ മുഴുവൻ പറഞ്ഞു. 0
njaan -uzh---n--a-ayav-- f-nil -ayi-un-u. n____ m_______ s________ f____ a_________ n-a-n m-z-u-a- s-m-y-v-m f-n-l a-y-r-n-u- ----------------------------------------- njaan muzhuvan samayavum fonil aayirunnu.
учити പഠ--്-ാൻ പ____ പ-ി-്-ാ- -------- പഠിക്കാൻ 0
n-aan --zh------a--y--u--f---l -ayir-n-u. n____ m_______ s________ f____ a_________ n-a-n m-z-u-a- s-m-y-v-m f-n-l a-y-r-n-u- ----------------------------------------- njaan muzhuvan samayavum fonil aayirunnu.
Ја сам учио / учила. ഞാന--പ-ി---ു. ഞാ_ പ____ ഞ-ന- പ-ി-്-ു- ------------- ഞാന് പഠിച്ചു. 0
nj--n -----va------ya-u- f-n-l-aayi-u-nu. n____ m_______ s________ f____ a_________ n-a-n m-z-u-a- s-m-y-v-m f-n-l a-y-r-n-u- ----------------------------------------- njaan muzhuvan samayavum fonil aayirunnu.
Ја сам учио / учила цело вече. വൈകുന്നേരം -ുഴ-വൻ ഞാ--------ു. വൈ____ മു___ ഞാ_ പ____ വ-ക-ന-ന-ര- മ-ഴ-വ- ഞ-ൻ പ-ി-്-ു- ------------------------------ വൈകുന്നേരം മുഴുവൻ ഞാൻ പഠിച്ചു. 0
c--d-k--ka c_________ c-o-i-k-k- ---------- chodikkuka
радити ജോ-ി ജോ_ ജ-ല- ---- ജോലി 0
cho--kk-ka c_________ c-o-i-k-k- ---------- chodikkuka
Ја сам радио / радила. ഞ-- -ോ-ി-ച-യ്ത--്--ണ--്. ഞാ_ ജോ_ ചെ_______ ഞ-ൻ ജ-ല- ച-യ-ത-ട-ട-ണ-ട-. ------------------------ ഞാൻ ജോലി ചെയ്തിട്ടുണ്ട്. 0
c-od--k--a c_________ c-o-i-k-k- ---------- chodikkuka
Ја сам радио / радила цели дан. ഞാൻ-ദ-വസം-----വൻ ---- -െ-്--. ഞാ_ ദി__ മു___ ജോ_ ചെ___ ഞ-ൻ ദ-വ-ം മ-ഴ-വ- ജ-ല- ച-യ-ത-. ----------------------------- ഞാൻ ദിവസം മുഴുവൻ ജോലി ചെയ്തു. 0
nj-an--h-aa---hu. n____ c__________ n-a-n c-e-a-i-h-. ----------------- njaan cheaadichu.
јести ഭ----ം ഭ___ ഭ-്-ണ- ------ ഭക്ഷണം 0
nj-an-c-eaadi-hu. n____ c__________ n-a-n c-e-a-i-h-. ----------------- njaan cheaadichu.
Ја сам јео / јела. ഞാ---ഴിച്---്ടുണ-ട്. ഞാ_ ക________ ഞ-ൻ ക-ി-്-ി-്-ു-്-്- -------------------- ഞാൻ കഴിച്ചിട്ടുണ്ട്. 0
n-a------a-di-h-. n____ c__________ n-a-n c-e-a-i-h-. ----------------- njaan cheaadichu.
Ја сам појео / појела сву храну. ഭക്--മ-ല്-ാം ക-ിച-ചു. ഭ______ ക____ ഭ-്-ണ-െ-്-ാ- ക-ി-്-ു- --------------------- ഭക്ഷണമെല്ലാം കഴിച്ചു. 0
nja----ppoz-um-chodi--u. n____ a_______ c________ n-a-n a-p-z-u- c-o-i-h-. ------------------------ njaan appozhum chodichu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 малајалам (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.