Knjiga fraza

bs Aktivnosti na godišnjem odmoru   »   am የእረፍት እንቅስቃሴዎች

48 [četrdeset i osam]

Aktivnosti na godišnjem odmoru

Aktivnosti na godišnjem odmoru

48 [አርባ ስምንት]

48 [አርባ ስምንት]

የእረፍት እንቅስቃሴዎች

ye’irefiti gīzē tegidaroti（ kiniwunochi）

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski amharski Igra Više
Je li plaža čista? የባ-- --- --- --? የ___ ዳ__ ን__ ነ__ የ-ህ- ዳ-ቻ ን-ህ ነ-? ---------------- የባህሩ ዳርቻ ንፁህ ነው? 0
y-’--ef--- -īzē te-idar-ti（ --niw----hi） y_________ g___ t__________ k___________ y-’-r-f-t- g-z- t-g-d-r-t-（ k-n-w-n-c-i- ---------------------------------------- ye’irefiti gīzē tegidaroti（ kiniwunochi）
Može li se tamo kupati? መዋ-------? መ___ ይ____ መ-ኘ- ይ-ላ-? ---------- መዋኘት ይችላል? 0
ye’irefi-i --z--teg-da-------i--wun-c-i） y_________ g___ t__________ k___________ y-’-r-f-t- g-z- t-g-d-r-t-（ k-n-w-n-c-i- ---------------------------------------- ye’irefiti gīzē tegidaroti（ kiniwunochi）
Nije li opasno tamo se kupati? እ---ር-------ደ--የ---? እ_ ጋ_ መ___ አ__ የ____ እ- ጋ- መ-ኘ- አ-ጋ የ-ው-? -------------------- እዛ ጋር መዋኘት አደጋ የለውም? 0
y-b--ir- -ar-cha-n---s’-hi -e-i? y_______ d______ n_______ n____ y-b-h-r- d-r-c-a n-t-s-u-i n-w-? -------------------------------- yebahiru daricha nit͟s’uhi newi?
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? የ-ሐይ--ንጥላ -ከራየት---ላ-? የ___ ጃ___ መ____ ይ____ የ-ሐ- ጃ-ጥ- መ-ራ-ት ይ-ላ-? --------------------- የፀሐይ ጃንጥላ መከራየት ይቻላል? 0
y------- -ar-ch----t͟---hi-n---? y_______ d______ n_______ n____ y-b-h-r- d-r-c-a n-t-s-u-i n-w-? -------------------------------- yebahiru daricha nit͟s’uhi newi?
Može li se ovdje iznajmiti ležaljka? የባ-- --- -ን-ር-------ይቻላል? የ___ ዳ__ ወ___ መ____ ይ____ የ-ህ- ዳ-ቻ ወ-በ- መ-ራ-ት ይ-ላ-? ------------------------- የባህር ዳርቻ ወንበር መከራየት ይቻላል? 0
ye--hi-u d--ic-----t-----i----i? y_______ d______ n_______ n____ y-b-h-r- d-r-c-a n-t-s-u-i n-w-? -------------------------------- yebahiru daricha nit͟s’uhi newi?
Može li se ovdje iznajmiti čamac? ጀ-- መከራ-ት -ቻ-ል? ጀ__ መ____ ይ____ ጀ-ባ መ-ራ-ት ይ-ላ-? --------------- ጀልባ መከራየት ይቻላል? 0
me--n--t----ch----i? m________ y_________ m-w-n-e-i y-c-i-a-i- -------------------- mewanyeti yichilali?
Ja bih rado surfao / surfala. የው- ላ- -ደ-ት-መንሸ-ተ----ልጋለው። የ__ ላ_ በ___ መ_____ እ______ የ-ሃ ላ- በ-ረ- መ-ሸ-ተ- እ-ል-ለ-። -------------------------- የውሃ ላይ በደረት መንሸራተት እፈልጋለው። 0
mew-ny--i y----lal-? m________ y_________ m-w-n-e-i y-c-i-a-i- -------------------- mewanyeti yichilali?
Ja bih rado ronio / ronila. ከከፍታ ዘልዬ--ሃ---ጥ---ኘት -ፈ--ለ-። ከ___ ዘ__ ው_ ው__ መ___ እ______ ከ-ፍ- ዘ-ዬ ው- ው-ጥ መ-ኘ- እ-ል-ለ-። ---------------------------- ከከፍታ ዘልዬ ውሃ ውስጥ መዋኘት እፈልጋለው። 0
me------------ila-i? m________ y_________ m-w-n-e-i y-c-i-a-i- -------------------- mewanyeti yichilali?
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. በው- -ይ መ-ሸራ-ት--ፈልጋ--። በ__ ላ_ መ_____ እ______ በ-ሃ ላ- መ-ሸ-ተ- እ-ል-ለ-። --------------------- በውሃ ላይ መንሸራተት እፈልጋለው። 0
i-----ri--ew--ye-i ---g- --l----i? i__ g___ m________ ā____ y________ i-a g-r- m-w-n-e-i ā-e-a y-l-w-m-? ---------------------------------- iza gari mewanyeti ādega yelewimi?
Može li se iznajmiti daska za surfanje? የው---ይ በደ-ት-መንሸራተ- -ከ--- ይቻ-ል? የ__ ላ_ በ___ መ_____ መ____ ይ____ የ-ሃ ላ- በ-ረ- መ-ሸ-ተ- መ-ራ-ት ይ-ላ-? ------------------------------ የውሃ ላይ በደረት መንሸራተቻ መከራየት ይቻላል? 0
iza---ri-----nye-i ād--a-----w-m-? i__ g___ m________ ā____ y________ i-a g-r- m-w-n-e-i ā-e-a y-l-w-m-? ---------------------------------- iza gari mewanyeti ādega yelewimi?
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? የጠ-ቂ ዋና-ኛ--ቃዎች ---የት -ቻ-ል? የ___ ዋ___ እ___ መ____ ይ____ የ-ላ- ዋ-ተ- እ-ዎ- መ-ራ-ት ይ-ላ-? -------------------------- የጠላቂ ዋናተኛ እቃዎች መከራየት ይቻላል? 0
i-----ri -----y--- ād-ga y---wim-? i__ g___ m________ ā____ y________ i-a g-r- m-w-n-e-i ā-e-a y-l-w-m-? ---------------------------------- iza gari mewanyeti ādega yelewimi?
Mogu li se iznajmiti vodene skije? የ-- -ይ-ገ-ድ-ተይዞ መ-ሸ-ተቻ -ከ--- ---ል? የ__ ላ_ ገ__ ተ__ መ_____ መ____ ይ____ የ-ሃ ላ- ገ-ድ ተ-ዞ መ-ሸ-ተ- መ-ራ-ት ይ-ላ-? --------------------------------- የውሃ ላይ ገመድ ተይዞ መንሸራተቻ መከራየት ይቻላል? 0
yet͟--e-̣-yi-j---t’-la --ker-y-----ich--al-? y_________ j________ m_________ y_________ y-t-s-e-̣-y- j-n-t-i-a m-k-r-y-t- y-c-a-a-i- -------------------------------------------- yet͟s’eḥāyi janit’ila mekerayeti yichalali?
Ja sam tek početnik. እ---ማ- -ኝ። እ_ ጀ__ ነ__ እ- ጀ-ሪ ነ-። ---------- እኔ ጀማሪ ነኝ። 0
y-t͟s’-ḥ-----a-it’ila -e-e-a-eti yicha-al-? y_________ j________ m_________ y_________ y-t-s-e-̣-y- j-n-t-i-a m-k-r-y-t- y-c-a-a-i- -------------------------------------------- yet͟s’eḥāyi janit’ila mekerayeti yichalali?
Ja sam prosječno dobar / dobra. እ----ከለኛ-ነኝ። እ_ መ____ ነ__ እ- መ-ከ-ኛ ነ-። ------------ እኔ መካከለኛ ነኝ። 0
ye-͟----̣ā-i j-nit---a ----r-y--- yi-hala-i? y_________ j________ m_________ y_________ y-t-s-e-̣-y- j-n-t-i-a m-k-r-y-t- y-c-a-a-i- -------------------------------------------- yet͟s’eḥāyi janit’ila mekerayeti yichalali?
Snalazim se već s tim. እ- ----ነኝ። እ_ ጎ__ ነ__ እ- ጎ-ዝ ነ-። ---------- እኔ ጎበዝ ነኝ። 0
y-ba--r- -a----a wen--e-i------ayeti-y-ch---li? y_______ d______ w_______ m_________ y_________ y-b-h-r- d-r-c-a w-n-b-r- m-k-r-y-t- y-c-a-a-i- ----------------------------------------------- yebahiri daricha weniberi mekerayeti yichalali?
Gdje je ski lift? በ------- በ-ወጠ--ገ-ድ-የ-ሄ- ሊ-ት የ----？ በ____ ላ_ በ____ ገ__ የ___ ሊ__ የ_ ነ__ በ-ማ-ች ላ- በ-ወ-ረ ገ-ድ የ-ሄ- ሊ-ት የ- ነ-？ ---------------------------------- በማማዎች ላይ በተወጠረ ገመድ የሚሄድ ሊፍት የት ነው？ 0
y------i darich- we-ib-r- mek-ray--- yic--lal-? y_______ d______ w_______ m_________ y_________ y-b-h-r- d-r-c-a w-n-b-r- m-k-r-y-t- y-c-a-a-i- ----------------------------------------------- yebahiri daricha weniberi mekerayeti yichalali?
Imaš li sa sobom skije? የ--ዶ ላ---ን---ቻ-አ-ህ--? የ___ ላ_ መ_____ አ_____ የ-ረ- ላ- መ-ሸ-ተ- አ-ህ-ሽ- --------------------- የበረዶ ላይ መንሸራተቻ አለህ/ሽ? 0
y--ahiri da-ic-- --n-b--i-mekeray--i yi-ha-ali? y_______ d______ w_______ m_________ y_________ y-b-h-r- d-r-c-a w-n-b-r- m-k-r-y-t- y-c-a-a-i- ----------------------------------------------- yebahiri daricha weniberi mekerayeti yichalali?
Imaš li obuću za skijanje tu? በ-ረዶ -ይ መ---ተ- ጫ- -ለህ/ሽ? በ___ ላ_ መ_____ ጫ_ አ_____ በ-ረ- ላ- መ-ሸ-ተ- ጫ- አ-ህ-ሽ- ------------------------ በበረዶ ላይ መንሸራተቻ ጫማ አለህ/ሽ? 0
je---a-mekeray----y--ha-ali? j_____ m_________ y_________ j-l-b- m-k-r-y-t- y-c-a-a-i- ---------------------------- jeliba mekerayeti yichalali?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + amharski (1-100) MP3 amharski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od hiljadu riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kada se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizuelne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se takođe mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Pošto naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo zavisi od mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi ne vide cigaretu, već samo tamne linije.
Da li ste to znali?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azerbejdžanskim jezikom. To je maternji ili drugi jezik za više od 80 miliona ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Evropu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra osnovom današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je takođe aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je tačno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.