Knjiga fraza

bs Sati   »   uk Години доби

8 [osam]

Sati

Sati

8 [вісім]

8 [visim]

Години доби

Hodyny doby

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Izvinite! / Oprostite! В-б---е! В_______ В-б-ч-е- -------- Вибачте! 0
H--yn- -o-y H_____ d___ H-d-n- d-b- ----------- Hodyny doby
Molim Vas, koliko je sati? С---і-- б-д--ла-к---ко--а--один-? С______ б__________ к____ г______ С-а-і-ь б-д---а-к-, к-т-а г-д-н-? --------------------------------- Скажіть будь-ласка, котра година? 0
H-d--y -o-y H_____ d___ H-d-n- d-b- ----------- Hodyny doby
Mnogo hvala! Щ--о -як--. Щ___ д_____ Щ-р- д-к-ю- ----------- Щиро дякую. 0
Vy--ch-e! V________ V-b-c-t-! --------- Vybachte!
Jedan je sat. П-рш- ----н-. П____ г______ П-р-а г-д-н-. ------------- Перша година. 0
Vybac-te! V________ V-b-c-t-! --------- Vybachte!
Dva su sata. Др-га го-ин-. Д____ г______ Д-у-а г-д-н-. ------------- Друга година. 0
V-b---t-! V________ V-b-c-t-! --------- Vybachte!
Tri su sata. Т--т---од-н-. Т____ г______ Т-е-я г-д-н-. ------------- Третя година. 0
Sk-z--t- --d---as--,--o------d-n-? S_______ b__________ k____ h______ S-a-h-t- b-d---a-k-, k-t-a h-d-n-? ---------------------------------- Skazhitʹ budʹ-laska, kotra hodyna?
Četiri su sata. Ч-т-е--а-година. Ч_______ г______ Ч-т-е-т- г-д-н-. ---------------- Четверта година. 0
S--zh--ʹ budʹ-l---a, ko-r- ho--na? S_______ b__________ k____ h______ S-a-h-t- b-d---a-k-, k-t-a h-d-n-? ---------------------------------- Skazhitʹ budʹ-laska, kotra hodyna?
Pet je sati. П’ята-г-д--а. П____ г______ П-я-а г-д-н-. ------------- П’ята година. 0
S-a--i-- -ud--la-k-- --t-a-hod-na? S_______ b__________ k____ h______ S-a-h-t- b-d---a-k-, k-t-a h-d-n-? ---------------------------------- Skazhitʹ budʹ-laska, kotra hodyna?
Šest je sati. Ш---а-год-на. Ш____ г______ Ш-с-а г-д-н-. ------------- Шоста година. 0
S--hyr---yak-yu. S______ d_______ S-c-y-o d-a-u-u- ---------------- Shchyro dyakuyu.
Sedam je sati. С-о-а-го-ин-. С____ г______ С-о-а г-д-н-. ------------- Сьома година. 0
S-chyr--dya--yu. S______ d_______ S-c-y-o d-a-u-u- ---------------- Shchyro dyakuyu.
Osam je sati. Во-ьм- ----н-. В_____ г______ В-с-м- г-д-н-. -------------- Восьма година. 0
S----ro-d-aku-u. S______ d_______ S-c-y-o d-a-u-u- ---------------- Shchyro dyakuyu.
Devet je sati. Д-в’я-----ди-а. Д______ г______ Д-в-я-а г-д-н-. --------------- Дев’ята година. 0
Pers---h-d---. P_____ h______ P-r-h- h-d-n-. -------------- Persha hodyna.
Deset je sati. Д--я-- год---. Д_____ г______ Д-с-т- г-д-н-. -------------- Десята година. 0
P----a--odyna. P_____ h______ P-r-h- h-d-n-. -------------- Persha hodyna.
Jedanaest je sati. О-ина----а го-и-а. О_________ г______ О-и-а-ц-т- г-д-н-. ------------------ Одинадцята година. 0
Per--a --dyn-. P_____ h______ P-r-h- h-d-n-. -------------- Persha hodyna.
Dvanaest je sati. Д-ан-дця-- --ди-а. Д_________ г______ Д-а-а-ц-т- г-д-н-. ------------------ Дванадцята година. 0
D--ha h-d--a. D____ h______ D-u-a h-d-n-. ------------- Druha hodyna.
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. Хв--ин----є ш-стдес-т с-к---. Х______ м__ ш________ с______ Х-и-и-а м-є ш-с-д-с-т с-к-н-. ----------------------------- Хвилина має шістдесят секунд. 0
D-uha -od--a. D____ h______ D-u-a h-d-n-. ------------- Druha hodyna.
Jedan sat ima šezdeset minuta. Година---є ші-тде--т-хви-ин. Г_____ м__ ш________ х______ Г-д-н- м-є ш-с-д-с-т х-и-и-. ---------------------------- Година має шістдесят хвилин. 0
Dru-- --d---. D____ h______ D-u-a h-d-n-. ------------- Druha hodyna.
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. Де-- ма- дв-дця-- чо-и---го-ини. Д___ м__ д_______ ч_____ г______ Д-н- м-є д-а-ц-т- ч-т-р- г-д-н-. -------------------------------- День має двадцять чотири години. 0
Tr---- -o-y-a. T_____ h______ T-e-y- h-d-n-. -------------- Tretya hodyna.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezičke porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijardi ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici takođe mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Takođe postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Evropi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičku porodicu. Upoređivanjem se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičkih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoevropska jezička porodica. Ona obuhvataоко 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezička porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 miliona govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezička porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 miliona govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – porodična druženja su uvijek lijepa!
Da li ste to znali?
Njemački je maternji jezik za više od 90 miliona ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored maternjih govornika ima još 80 miliona ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i holandski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoge vijekove je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Evrope. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...