Zbirka izraza

hr Sređivanje potrepština   »   kk Зат сатып алу

51 [pedeset i jedan]

Sređivanje potrepština

Sređivanje potrepština

51 [елу бір]

51 [elw bir]

Зат сатып алу

Zat satıp alw

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kazaški igra Više
Hoću u knjižnicu. Кіта--а-а-- ба--ым кел-ді. К__________ б_____ к______ К-т-п-а-а-а б-р-ы- к-л-д-. -------------------------- Кітапханаға барғым келеді. 0
Zat s-t-p alw Z__ s____ a__ Z-t s-t-p a-w ------------- Zat satıp alw
Hoću u knjižaru. Кіта- -үке-іне-----ым -е--ді. К____ д_______ б_____ к______ К-т-п д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------- Кітап дүкеніне барғым келеді. 0
Z---------alw Z__ s____ a__ Z-t s-t-p a-w ------------- Zat satıp alw
Hoću do kioska. М--ің ---с--ге --рғы----ле-і. М____ к_______ б_____ к______ М-н-ң к-о-к-г- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------- Менің киоскіге барғым келеді. 0
K-t-px-nağa ---ğı---e-edi. K__________ b_____ k______ K-t-p-a-a-a b-r-ı- k-l-d-. -------------------------- Kitapxanağa barğım keledi.
Hoću posuditi knjigu. К-тап--на-а- ---а- алғ----е-ед-. К___________ к____ а____ к______ К-т-п-а-а-а- к-т-п а-ғ-м к-л-д-. -------------------------------- Кітапханадан кітап алғым келеді. 0
Kita--a--ğa bar-ım--e-e-i. K__________ b_____ k______ K-t-p-a-a-a b-r-ı- k-l-d-. -------------------------- Kitapxanağa barğım keledi.
Hoću kupiti knjigu. Ме--- ----- -ат-п ал--- к--еді. М____ к____ с____ а____ к______ М-н-ң к-т-п с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------------- Менің кітап сатып алғым келеді. 0
K---px--ağ--b-r-ı- -el-di. K__________ b_____ k______ K-t-p-a-a-a b-r-ı- k-l-d-. -------------------------- Kitapxanağa barğım keledi.
Hoću kupiti novine. Газет--а-ып-алғы---е---і. Г____ с____ а____ к______ Г-з-т с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------- Газет сатып алғым келеді. 0
Ki-a--d-keni-- -a---m kel---. K____ d_______ b_____ k______ K-t-p d-k-n-n- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Kitap dükenine barğım keledi.
Hoću u knjižnicu da posudim knjigu. К-та----уға -і----а--ға-б--ғ-м--е-еді. К____ а____ к__________ б_____ к______ К-т-п а-у-а к-т-п-а-а-а б-р-ы- к-л-д-. -------------------------------------- Кітап алуға кітапханаға барғым келеді. 0
Ki--p dü--n--e b-rğ-m k-l---. K____ d_______ b_____ k______ K-t-p d-k-n-n- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Kitap dükenine barğım keledi.
Hoću u knjižaru da kupim knjigu. Кіт-- ал-ға----а----к---не барғ-м к----і. К____ а____ к____ д_______ б_____ к______ К-т-п а-у-а к-т-п д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------------------- Кітап алуға кітап дүкеніне барғым келеді. 0
K-t-- d--e--n---ar--m -el---. K____ d_______ b_____ k______ K-t-p d-k-n-n- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Kitap dükenine barğım keledi.
Hoću ići do kioska da kupim novine. Газе----у-------кіг- -ар-ы- -ел-ді. Г____ а____ к_______ б_____ к______ Г-з-т а-у-а к-о-к-г- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------------- Газет алуға киоскіге барғым келеді. 0
Men-ñ k-oskige -a-------l-d-. M____ k_______ b_____ k______ M-n-ñ k-o-k-g- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Meniñ kïoskige barğım keledi.
Hoću kod optičara. О------- б----м---ле--. О_______ б_____ к______ О-т-к-ғ- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------- Оптикаға барғым келеді. 0
M-ni- kï-skig- --------e-e--. M____ k_______ b_____ k______ M-n-ñ k-o-k-g- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Meniñ kïoskige barğım keledi.
Hoću u supermarket. С-п--м-рк-т---б--ғым-к-лед-. С____________ б_____ к______ С-п-р-а-к-т-е б-р-ы- к-л-д-. ---------------------------- Супермаркетке барғым келеді. 0
M-----kï---ige --r-----eled-. M____ k_______ b_____ k______ M-n-ñ k-o-k-g- b-r-ı- k-l-d-. ----------------------------- Meniñ kïoskige barğım keledi.
Hoću kod pekara. Нан--ү---і-е---рғ-- ке-еді. Н__ д_______ б_____ к______ Н-н д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. --------------------------- Нан дүкеніне барғым келеді. 0
K-t--x-nada---itap--l--m kel-di. K___________ k____ a____ k______ K-t-p-a-a-a- k-t-p a-ğ-m k-l-d-. -------------------------------- Kitapxanadan kitap alğım keledi.
Hoću kupiti naočale. К----ді-і--с---п-----м --л-д-. К_________ с____ а____ к______ К-з-л-і-і- с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------------ Көзілдірік сатып алғым келеді. 0
Ki-ap-a-a--n-kit-- al-------e-i. K___________ k____ a____ k______ K-t-p-a-a-a- k-t-p a-ğ-m k-l-d-. -------------------------------- Kitapxanadan kitap alğım keledi.
Hoću kupiti voće i povrće. Ж-мі- -----өкөн-с---т-п-алғ---ке---і. Ж____ м__ к______ с____ а____ к______ Ж-м-с м-н к-к-н-с с-т-п а-ғ-м к-л-д-. ------------------------------------- Жеміс мен көкөніс сатып алғым келеді. 0
K---p-----a- -i-a--al-----el-d-. K___________ k____ a____ k______ K-t-p-a-a-a- k-t-p a-ğ-m k-l-d-. -------------------------------- Kitapxanadan kitap alğım keledi.
Hoću kupiti žemlje i kruh. То--ш --- --н--а-ып--л--- --лед-. Т____ п__ н__ с____ а____ к______ Т-қ-ш п-н н-н с-т-п а-ғ-м к-л-д-. --------------------------------- Тоқаш пен нан сатып алғым келеді. 0
Men-ñ-ki-ap--a-ı- a-ğı-------i. M____ k____ s____ a____ k______ M-n-ñ k-t-p s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------------- Meniñ kitap satıp alğım keledi.
Hoću do optičara da kupim naočale. Көз-лдір-----у-а опти---- ---ғы- кел-д-. К_________ а____ о_______ б_____ к______ К-з-л-і-і- а-у-а о-т-к-ғ- б-р-ы- к-л-д-. ---------------------------------------- Көзілдірік алуға оптикаға барғым келеді. 0
Me-iñ---ta- -at----l--m-k-led-. M____ k____ s____ a____ k______ M-n-ñ k-t-p s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------------- Meniñ kitap satıp alğım keledi.
Hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. Же--- ----к-кө--- -л-ға -----м-р----- -а---- -ел--і. Ж____ п__ к______ а____ с____________ б_____ к______ Ж-м-с п-н к-к-н-с а-у-а с-п-р-а-к-т-е б-р-ы- к-л-д-. ---------------------------------------------------- Жеміс пен көкөніс алуға супермаркетке барғым келеді. 0
M-n----it-- -a----al--m kel-di. M____ k____ s____ a____ k______ M-n-ñ k-t-p s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------------- Meniñ kitap satıp alğım keledi.
Hoću do pekara da kupim žemlje i kruh. То--ш---н--ан а---а н-н -ү-е-----ба--ы------д-. Т____ п__ н__ а____ н__ д_______ б_____ к______ Т-қ-ш п-н н-н а-у-а н-н д-к-н-н- б-р-ы- к-л-д-. ----------------------------------------------- Тоқаш пен нан алуға нан дүкеніне барғым келеді. 0
Gaz-t s---- -lğ-m --le--. G____ s____ a____ k______ G-z-t s-t-p a-ğ-m k-l-d-. ------------------------- Gazet satıp alğım keledi.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + kazaški (1-100) MP3 kazaški (1-100)
Video nije pronađen!

Manjinski jezici u Europi

U Europi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoeuropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih skupina. U Europi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Europskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, primjerice, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim europskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim skupinama. Te skupine si ne mogu priuštiti izgradnju vlastitih škola. Također im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Europska unija želi zaštiti manjinske jezike. Budući da je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih skupina. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji europski jezik...
Dali si znao?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je materinskii jezik oko 60 milijuna ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. stoljeća u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika naovisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!