Knjiga fraza

bs U kući   »   sr У кући

17 [sedamnaest]

U kući

U kući

17 [седамнаест]

17 [sedamnaest]

У кући

U kući

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Ovdje je naša kuća. Ов-е--е на-- -ућа. О___ ј_ н___ к____ О-д- ј- н-ш- к-ћ-. ------------------ Овде је наша кућа. 0
U-ku--i U k___ U k-c-i ------- U kući
Gore je krov. Гор- је----в. Г___ ј_ к____ Г-р- ј- к-о-. ------------- Горе је кров. 0
U --c-i U k___ U k-c-i ------- U kući
Dolje je podrum. Дол--је----р--. Д___ ј_ п______ Д-л- ј- п-д-у-. --------------- Доле је подрум. 0
O-d--j---aša-kuc--. O___ j_ n___ k____ O-d- j- n-š- k-c-a- ------------------- Ovde je naša kuća.
Iza kuće je vrt. Иза----- ј--вр-. И__ к___ ј_ в___ И-а к-ћ- ј- в-т- ---------------- Иза куће је врт. 0
Ov-e -- -aša-kuc-a. O___ j_ n___ k____ O-d- j- n-š- k-c-a- ------------------- Ovde je naša kuća.
Pred kućom nema ulice. Пре- ---ом -ема -лице. П___ к____ н___ у_____ П-е- к-ћ-м н-м- у-и-е- ---------------------- Пред кућом нема улице. 0
O-----e-naš-----́-. O___ j_ n___ k____ O-d- j- n-š- k-c-a- ------------------- Ovde je naša kuća.
Pored kuće je drveće. По-е- куће ј- дрв--е. П____ к___ ј_ д______ П-р-д к-ћ- ј- д-в-ћ-. --------------------- Поред куће је дрвеће. 0
G-re-je ---v. G___ j_ k____ G-r- j- k-o-. ------------- Gore je krov.
Ovdje je moj stan. О--е--е мој-с---. О___ ј_ м__ с____ О-д- ј- м-ј с-а-. ----------------- Овде је мој стан. 0
G-re ---k---. G___ j_ k____ G-r- j- k-o-. ------------- Gore je krov.
Ovdje su kuhinja i kupatilo. О-де с- к-х-њ- -----ат---. О___ с_ к_____ и к________ О-д- с- к-х-њ- и к-п-т-л-. -------------------------- Овде су кухиња и купатило. 0
G-r- -- k---. G___ j_ k____ G-r- j- k-o-. ------------- Gore je krov.
Tamo je dnevna soba i spavaća soba. Тамо -е --е----с-б- и-----а-- с--а. Т___ ј_ д_____ с___ и с______ с____ Т-м- ј- д-е-н- с-б- и с-а-а-а с-б-. ----------------------------------- Тамо је дневна соба и спаваћа соба. 0
Dol- j- -odr--. D___ j_ p______ D-l- j- p-d-u-. --------------- Dole je podrum.
Vrata kuće su zatvorena. В--та---ћ- ----атв----а. В____ к___ с_ з_________ В-а-а к-ћ- с- з-т-о-е-а- ------------------------ Врата куће су затворена. 0
Dole--e -odr--. D___ j_ p______ D-l- j- p-d-u-. --------------- Dole je podrum.
Ali prozori su otvoreni. А-и--р-з--- -- о-в-р-н-. А__ п______ с_ о________ А-и п-о-о-и с- о-в-р-н-. ------------------------ Али прозори су отворени. 0
Dole j--p-d--m. D___ j_ p______ D-l- j- p-d-u-. --------------- Dole je podrum.
Danas je vruće. Дан-с--- ---ће. Д____ ј_ в_____ Д-н-с ј- в-у-е- --------------- Данас је вруће. 0
I-a-kuc---je--r-. I__ k___ j_ v___ I-a k-c-e j- v-t- ----------------- Iza kuće je vrt.
Mi idemo u dnevnu sobu. М---де-о-у-д-е-ну с-бу. М_ и____ у д_____ с____ М- и-е-о у д-е-н- с-б-. ----------------------- Ми идемо у дневну собу. 0
Iz--kuć--je vrt. I__ k___ j_ v___ I-a k-c-e j- v-t- ----------------- Iza kuće je vrt.
Tamo je sofa i fotelja. Там- су-соф- ---от-љ-. Т___ с_ с___ и ф______ Т-м- с- с-ф- и ф-т-љ-. ---------------------- Тамо су софа и фотеља. 0
I-- k-će je --t. I__ k___ j_ v___ I-a k-c-e j- v-t- ----------------- Iza kuće je vrt.
Sjednite! Седни-е! С_______ С-д-и-е- -------- Седните! 0
Pr-d k-ćo- ne-a u---e. P___ k____ n___ u_____ P-e- k-c-o- n-m- u-i-e- ----------------------- Pred kućom nema ulice.
Tamo stoji moj kompjuter. Там- стоји --ј-к-мп-утер. Т___ с____ м__ к_________ Т-м- с-о-и м-ј к-м-ј-т-р- ------------------------- Тамо стоји мој компјутер. 0
Pre--k--́-m--e-- u-i--. P___ k____ n___ u_____ P-e- k-c-o- n-m- u-i-e- ----------------------- Pred kućom nema ulice.
Tamo stoji moja muzička linija. Т----с--ји--оја му-и-к- ли----. Т___ с____ м___ м______ л______ Т-м- с-о-и м-ј- м-з-ч-а л-н-ј-. ------------------------------- Тамо стоји моја музичка линија. 0
Pr-- -----m -e---uli--. P___ k____ n___ u_____ P-e- k-c-o- n-m- u-i-e- ----------------------- Pred kućom nema ulice.
Televizor je potpuno nov. Тел---зор-ј----т--но н-в. Т________ ј_ п______ н___ Т-л-в-з-р ј- п-т-у-о н-в- ------------------------- Телевизор је потпуно нов. 0
P-re--k--́- je -r-e--e. P____ k___ j_ d______ P-r-d k-c-e j- d-v-c-e- ----------------------- Pored kuće je drveće.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Riječi i vokabular

Svaki jezik ima vlastiti vokabular. On se sastoji od određenog broja riječi. Riječ je samostalna jezična jedinica. Riječi uvijek imaju određeno značenje. Time se se razlikuju od glasova ili slogova. Broj riječi različit je u svakom jeziku. Engleski jezik, na primjer, ima jako puno riječi. Takođe ga se smatra svjetskim prvakom kad se radi o vokabularu. Engleski bi navodno trebalo da ima više od milion riječi. Oxfordov engleski rječnik broji više od 600.000 riječi. Kineski, španlski ili ruski jezik imaju mnogo manje riječi. Vokabular jednog jezika takođe zavisi od njegove istorije. Na engleski jezik je utjecalo mnogo jezika i kultura. Time se engleski vokabular znatno povećao. Vokabular engleskog jezika se još uvijek bogati. Stručnjaci procjenjuju da se svaki dan poveća za 15 novih riječi. Te riječi prije svega dolaze iz područja novih medija. Naučni stručni jezik se u to ne ubraja. Samo terminologija iz područja hemije sadrži hiljade riječi. U gotovo svim jezicima duže riječi se rjeđe koriste od kratkih. A većina govornika koristi jako malo riječi. Stoga razlikujemo između aktivnog i pasivnog vokabulara. Pasivni vokabular sadrži riječi koje razumijemo. No njih ili ne koristimo ili ih koristimo jako rijetko. Aktivni vokabular sadrži riječi koje redovno koristimo. Za jednostavne razgovore ili tekstove dovoljno nam je malo riječi. U engleskom jeziku je za to potrebno samo oko 400 riječi i 40 glagola. Stoga ne brinite ako vam je vokabular ograničen!
Da li ste to znali?
Hebrejski spada u porodicu afroazijatskih jezika. U bliskom je srodstvu s arapskim i aramejskim. Za 5 miliona ljudi je hebrejski maternji jezik. Savremeni hebrejski je, međutim, vještački stvoren jezik… Osnova za njegovo stvaranje je bio već puno vremena prije izumrli starohebrejski. Leksički fond i gramatika su djelimice preuzeti i iz drugih jezika. Tako je starohebrejski svjesno preoblikovan u moderan standardni jezik. Ovaj ciljano preoblikovanje jezika je jedinstveno u svijetu. Hebrejski sistem znakova se sastoji od konsonantskog pisma. To znači da se vokali u pravilu ne pišu. Za njih nema vlastitih slova. Hebrejski se čita zdesna nalijevo. Njegovi znakovi potiču iz tradicije duge 3000 godina. Ko uči hebrejski, istovremeno upoznaje i dio svjetske historije. Isprobajte ga!