Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   ml സീസണുകളും കാലാവസ്ഥയും

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [പതിനാറ്]

16 [pathinaat]

സീസണുകളും കാലാവസ്ഥയും

seasonukalum kaalaavasthayum

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski malajalam Igra Više
Ovo su godišnja doba: ഇ--ാണ- ---ണുക-: ഇ___ സീ_____ ഇ-യ-ണ- സ-സ-ു-ൾ- --------------- ഇവയാണ് സീസണുകൾ: 0
s----nu-alu- -a--a-vast-ayum s___________ k______________ s-a-o-u-a-u- k-a-a-v-s-h-y-m ---------------------------- seasonukalum kaalaavasthayum
Proljeće, ljeto, വ--്-ം- വ--ൽ, വ____ വേ___ വ-ന-ത-, വ-ന-, ------------- വസന്തം, വേനൽ, 0
sea-o-u--lum--aa---v--t-ayum s___________ k______________ s-a-o-u-a-u- k-a-a-v-s-h-y-m ---------------------------- seasonukalum kaalaavasthayum
jesen i zima. ശ--്കാല----ശ-ത--ലവു-. ശ_____ ശീ_____ ശ-ത-ക-ല-ു- ശ-ത-ാ-വ-ം- --------------------- ശരത്കാലവും ശീതകാലവും. 0
e--yaanu se----u-a-: e_______ s__________ e-a-a-n- s-a-o-u-a-: -------------------- evayaanu seasonukal:
Ljeto je vruće. വേന- -ൂട---. വേ__ ചൂ___ വ-ന- ച-ട-ണ-. ------------ വേനൽ ചൂടാണ്. 0
evayaanu-s-as-n-k--: e_______ s__________ e-a-a-n- s-a-o-u-a-: -------------------- evayaanu seasonukal:
Ljeti sija sunce. വ---ക്-ാ-ത്-്---ര--ൻ പ്-ക-ശി-്കുന്ന-. വേ_______ സൂ___ പ്________ വ-ന-ക-ക-ല-്-് സ-ര-യ- പ-ര-ാ-ി-്-ു-്-ു- ------------------------------------- വേനൽക്കാലത്ത് സൂര്യൻ പ്രകാശിക്കുന്നു. 0
e-ay-a----easo-u-al: e_______ s__________ e-a-a-n- s-a-o-u-a-: -------------------- evayaanu seasonukal:
Ljeti rado idemo šetati. വ-നൽ-്കാ----്--ങ്ങൾ-ന-ക്ക-ൻ ഇഷ---്-െ-ുന്ന-. വേ_______ ഞ___ ന____ ഇ________ വ-ന-ക-ക-ല-്-് ഞ-്-ൾ ന-ക-ക-ൻ ഇ-്-പ-പ-ട-ന-ന-. ------------------------------------------- വേനൽക്കാലത്ത് ഞങ്ങൾ നടക്കാൻ ഇഷ്ടപ്പെടുന്നു. 0
v--a-t--m--ve-al, v_________ v_____ v-s-n-h-m- v-n-l- ----------------- vasantham, venal,
Zima je hladna. ശ--കാലം-ത-ു-്-ാണ-. ശീ___ ത_____ ശ-ത-ാ-ം ത-ു-്-ാ-്- ------------------ ശീതകാലം തണുപ്പാണ്. 0
va---th-m, --na-, v_________ v_____ v-s-n-h-m- v-n-l- ----------------- vasantham, venal,
Zimi pada snijeg ili kiša. ശൈ-്--ാലത-ത്--ഞ------്-----ിൽ-മഴ ------ന്--. ശൈ______ മ__ അ_____ മ_ പെ_____ ശ-ത-യ-ാ-ത-ത- മ-്-് അ-്-െ-്-ി- മ- പ-യ-യ-ന-ന-. -------------------------------------------- ശൈത്യകാലത്ത് മഞ്ഞ് അല്ലെങ്കിൽ മഴ പെയ്യുന്നു. 0
v-san-h-m- v-n-l, v_________ v_____ v-s-n-h-m- v-n-l- ----------------- vasantham, venal,
Zimi rado ostajemo kod kuće. ശൈ--യ-ാല--ത--ഞങ--- -ീട്--ലിരി-്-ാൻ----ട-്പെടുന്--. ശൈ______ ഞ___ വീ_______ ഇ________ ശ-ത-യ-ാ-ത-ത- ഞ-്-ൾ വ-ട-ട-ല-ര-ക-ക-ൻ ഇ-്-പ-പ-ട-ന-ന-. -------------------------------------------------- ശൈത്യകാലത്ത് ഞങ്ങൾ വീട്ടിലിരിക്കാൻ ഇഷ്ടപ്പെടുന്നു. 0
s-a-at---a----m s---tha-aa-av--. s______________ s_______________ s-a-a-h-a-l-v-m s-e-t-a-a-l-v-m- -------------------------------- sharathkaalavum sheethakaalavum.
Hladno je. ഇത--തണ--്പ--ു. ഇ_ ത_____ ഇ-് ത-ു-്-ാ-ു- -------------- ഇത് തണുപ്പാണു. 0
sha---hkaa-a--------t--k-a--vum. s______________ s_______________ s-a-a-h-a-l-v-m s-e-t-a-a-l-v-m- -------------------------------- sharathkaalavum sheethakaalavum.
Pada kiša. ഇ-----ൾ--ഴയ-ണ്. ഇ___ മ____ ഇ-്-േ-ൾ മ-യ-ണ-. --------------- ഇപ്പോൾ മഴയാണ്. 0
sh---t-k--------she-thaka---vum. s______________ s_______________ s-a-a-h-a-l-v-m s-e-t-a-a-l-v-m- -------------------------------- sharathkaalavum sheethakaalavum.
Vjetrovito je. ഇപ്-േ-- തണുപ്--ണ്. ഇ___ ത_____ ഇ-്-േ-ൾ ത-ു-്-ാ-്- ------------------ ഇപ്പോൾ തണുപ്പാണ്. 0
v--al -ho----nu. v____ c_________ v-n-l c-o-d-a-u- ---------------- venal choodaanu.
Toplo je. ഇ-- ച-ട-ണ-. ഇ_ ചൂ___ ഇ-് ച-ട-ണ-. ----------- ഇത് ചൂടാണ്. 0
ve-al --o-d--n-. v____ c_________ v-n-l c-o-d-a-u- ---------------- venal choodaanu.
Sunčano je. വ-യ-ല-ണ്. വെ____ വ-യ-ല-ണ-. --------- വെയിലാണ്. 0
vena--cho--aa--. v____ c_________ v-n-l c-o-d-a-u- ---------------- venal choodaanu.
Vedro je. ഇ-- -്യ-്--ാ-്. ഇ_ വ്______ ഇ-് വ-യ-്-മ-ണ-. --------------- ഇത് വ്യക്തമാണ്. 0
v--alk-a-l---u sury-- -ra---sh-k---nu. v_____________ s_____ p_______________ v-n-l-k-a-a-h- s-r-a- p-a-a-s-i-k-n-u- -------------------------------------- venalkkaalathu suryan prakaashikkunnu.
Kakvo je vrijeme danas? ഇ-്--്ത- ക-ല--സ-ഥ എങ്ങ-െയ---ട്? ഇ____ കാ____ എ_______ ഇ-്-ത-ത- ക-ല-വ-്- എ-്-ന-യ-ണ-ട-? ------------------------------- ഇന്നത്തെ കാലാവസ്ഥ എങ്ങനെയുണ്ട്? 0
v-nalk-a-l--h--su--a- p-----shi-k---u. v_____________ s_____ p_______________ v-n-l-k-a-a-h- s-r-a- p-a-a-s-i-k-n-u- -------------------------------------- venalkkaalathu suryan prakaashikkunnu.
Danas je hladno. ഇ-്-് ത----പ-ണ-. ഇ__ ത_____ ഇ-്-് ത-ു-്-ാ-്- ---------------- ഇന്ന് തണുപ്പാണ്. 0
v--al--a-la--- -u-yan -------------n-. v_____________ s_____ p_______________ v-n-l-k-a-a-h- s-r-a- p-a-a-s-i-k-n-u- -------------------------------------- venalkkaalathu suryan prakaashikkunnu.
Danas je toplo. ഇ-്------ല ച-ട--്. ഇ__ ന__ ചൂ___ ഇ-്-് ന-്- ച-ട-ണ-. ------------------ ഇന്ന് നല്ല ചൂടാണ്. 0
ve---kkaala-----j--g----ad---a- --h--ppedun--. v_____________ n______ n_______ i_____________ v-n-l-k-a-a-h- n-a-g-l n-d-k-a- i-h-a-p-d-n-u- ---------------------------------------------- venalkkaalathu njangal nadakkan ishtappedunnu.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 malajalam (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...