Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 2   »   uk Питання – минулий час 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [вісімдесят шість]

86 [visimdesyat shistʹ]

Питання – минулий час 2

Pytannya – mynulyy̆ chas 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Koju si kravatu nosio? Як----ав-т-у-ти -о-ив? Я__ к_______ т_ н_____ Я-у к-а-а-к- т- н-с-в- ---------------------- Яку краватку ти носив? 0
Py--n-ya ---y-ul-y̆--ha- 2 P_______ – m______ c___ 2 P-t-n-y- – m-n-l-y- c-a- 2 -------------------------- Pytannya – mynulyy̆ chas 2
Koji auto si kupio / kupila? Я--й-ав----б--- т- к-пив? Я___ а_________ т_ к_____ Я-и- а-т-м-б-л- т- к-п-в- ------------------------- Який автомобіль ти купив? 0
P-tan-y- – m--ul-y̆-c-as 2 P_______ – m______ c___ 2 P-t-n-y- – m-n-l-y- c-a- 2 -------------------------- Pytannya – mynulyy̆ chas 2
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? Я-- га--ту--и--е-е-п-ат-в? Я__ г_____ т_ п___________ Я-у г-з-т- т- п-р-д-л-т-в- -------------------------- Яку газету ти передплатив? 0
Yaku kr-v-t---t---o---? Y___ k_______ t_ n_____ Y-k- k-a-a-k- t- n-s-v- ----------------------- Yaku kravatku ty nosyv?
Koga ste vidjeli? К-г- ви б--и-и? К___ в_ б______ К-г- в- б-ч-л-? --------------- Кого ви бачили? 0
Y-k--kra-atk---- --s-v? Y___ k_______ t_ n_____ Y-k- k-a-a-k- t- n-s-v- ----------------------- Yaku kravatku ty nosyv?
Koga ste sreli? К-го-Ви зус-ріли? К___ В_ з________ К-г- В- з-с-р-л-? ----------------- Кого Ви зустріли? 0
Ya-u krav--k--ty------? Y___ k_______ t_ n_____ Y-k- k-a-a-k- t- n-s-v- ----------------------- Yaku kravatku ty nosyv?
Koga ste prepoznali? Ко-о -и-п--н---? К___ В_ п_______ К-г- В- п-з-а-и- ---------------- Кого Ви пізнали? 0
Y--y-----tomo------y --py-? Y____ a_________ t_ k_____ Y-k-y- a-t-m-b-l- t- k-p-v- --------------------------- Yakyy̆ avtomobilʹ ty kupyv?
Kada ste se ustali? К-л- В- --т-ли? К___ В_ в______ К-л- В- в-т-л-? --------------- Коли Ви встали? 0
Ya---̆--vto--b-lʹ-ty---p-v? Y____ a_________ t_ k_____ Y-k-y- a-t-m-b-l- t- k-p-v- --------------------------- Yakyy̆ avtomobilʹ ty kupyv?
Kada ste započeli? К--и--и--о---и? К___ В_ п______ К-л- В- п-ч-л-? --------------- Коли Ви почали? 0
Y-ky-̆ -vtomobilʹ--- kupyv? Y____ a_________ t_ k_____ Y-k-y- a-t-m-b-l- t- k-p-v- --------------------------- Yakyy̆ avtomobilʹ ty kupyv?
Kada ste prestali? Ко-и В- п--пи-ил-? К___ В_ п_________ К-л- В- п-и-и-и-и- ------------------ Коли Ви припинили? 0
Yaku h--et- ty-p-r--platyv? Y___ h_____ t_ p___________ Y-k- h-z-t- t- p-r-d-l-t-v- --------------------------- Yaku hazetu ty peredplatyv?
Zašto ste se probudili? Чо-у---------нули--? Ч___ В_ п___________ Ч-м- В- п-о-и-у-и-я- -------------------- Чому Ви прокинулися? 0
Y-k--ha-etu-ty-per---l--y-? Y___ h_____ t_ p___________ Y-k- h-z-t- t- p-r-d-l-t-v- --------------------------- Yaku hazetu ty peredplatyv?
Zašto ste postali učitelj? Чо-у -и-с-ал- -----ле-? Ч___ В_ с____ в________ Ч-м- В- с-а-и в-и-е-е-? ----------------------- Чому Ви стали вчителем? 0
Ya-- haz-t- -y p-r--pl----? Y___ h_____ t_ p___________ Y-k- h-z-t- t- p-r-d-l-t-v- --------------------------- Yaku hazetu ty peredplatyv?
Zašto ste uzeli taksi? Чо---Ви в---- таксі? Ч___ В_ в____ т_____ Ч-м- В- в-я-и т-к-і- -------------------- Чому Ви взяли таксі? 0
K-h--v- bac--l-? K___ v_ b_______ K-h- v- b-c-y-y- ---------------- Koho vy bachyly?
Odakle ste došli? Звід-- Ви-п--йш--? З_____ В_ п_______ З-і-к- В- п-и-ш-и- ------------------ Звідки Ви прийшли? 0
Koho vy b-c--l-? K___ v_ b_______ K-h- v- b-c-y-y- ---------------- Koho vy bachyly?
Kamo ste išli? Куд- Ви хо---и? К___ В_ х______ К-д- В- х-д-л-? --------------- Куди Ви ходили? 0
K-h- ----ac-yl-? K___ v_ b_______ K-h- v- b-c-y-y- ---------------- Koho vy bachyly?
Gdje ste bili? Д--Ви б--и? Д_ В_ б____ Д- В- б-л-? ----------- Де Ви були? 0
Ko-o-Vy zust-ily? K___ V_ z________ K-h- V- z-s-r-l-? ----------------- Koho Vy zustrily?
Kome si pomogao / pomogla? Ко---ти----ом-- /---п--о--а? К___ т_ д______ / д_________ К-м- т- д-п-м-г / д-п-м-г-а- ---------------------------- Кому ти допоміг / допомогла? 0
K--- Vy ---t-i--? K___ V_ z________ K-h- V- z-s-r-l-? ----------------- Koho Vy zustrily?
Kome si pisao / pisala? К--у -и -а-и-а--/ -а---ал-? К___ т_ н______ / н________ К-м- т- н-п-с-в / н-п-с-л-? --------------------------- Кому ти написав / написала? 0
K--- V- z-s---l-? K___ V_ z________ K-h- V- z-s-r-l-? ----------------- Koho Vy zustrily?
Kome si odgovorio / odgovorila? Ко-- ти в-д------- в-д-о-іл-? К___ т_ в_______ / в_________ К-м- т- в-д-о-і- / в-д-о-і-а- ----------------------------- Кому ти відповів / відповіла? 0
K-h- ---piz-a--? K___ V_ p_______ K-h- V- p-z-a-y- ---------------- Koho Vy piznaly?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Video nije pronađen!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu točnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španjolski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičnim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezične podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezične vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...