Zbirka izraza

hr Aktivnosti na odmoru   »   uk Що ми робимо у відпустці

48 [četrdeset osam]

Aktivnosti na odmoru

Aktivnosti na odmoru

48 [сорок вісім]

48 [sorok visim]

Що ми робимо у відпустці

Shcho my robymo u vidpusttsi

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Je li plaža čista? П-яж---с-ий? П___ ч______ П-я- ч-с-и-? ------------ Пляж чистий? 0
Shch- -- -o-ymo-u-vi--u-t-si S____ m_ r_____ u v_________ S-c-o m- r-b-m- u v-d-u-t-s- ---------------------------- Shcho my robymo u vidpusttsi
Može li se tamo kupati? Мо-н- т-- купа-и--? М____ т__ к________ М-ж-а т-м к-п-т-с-? ------------------- Можна там купатися? 0
S-cho----roby-o u-v-dp---t-i S____ m_ r_____ u v_________ S-c-o m- r-b-m- u v-d-u-t-s- ---------------------------- Shcho my robymo u vidpusttsi
Nije li opasno tamo se kupati? Т-м---б-з----о -у----ся? Т__ н_________ к________ Т-м н-б-з-е-н- к-п-т-с-? ------------------------ Там небезпечно купатися? 0
Ply-z- ---s----? P_____ c_______ P-y-z- c-y-t-y-? ---------------- Plyazh chystyy̆?
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? Мо-на --т --яти-п-ра-ол--- н- ----ат? М____ т__ в____ п_________ н_ п______ М-ж-а т-т в-я-и п-р-с-л-к- н- п-о-а-? ------------------------------------- Можна тут взяти парасольку на прокат? 0
P-y-z----yst-y̆? P_____ c_______ P-y-z- c-y-t-y-? ---------------- Plyazh chystyy̆?
Može li se ovdje iznajmiti ležaljku? Мо--а-тут ----и шезло-- -- --о---? М____ т__ в____ ш______ н_ п______ М-ж-а т-т в-я-и ш-з-о-г н- п-о-а-? ---------------------------------- Можна тут взяти шезлонг на прокат? 0
P-yazh c--s-y--? P_____ c_______ P-y-z- c-y-t-y-? ---------------- Plyazh chystyy̆?
Može li se ovdje posuditi čamac? М-жна--ут -зя-------- на---о-а-? М____ т__ в____ ч____ н_ п______ М-ж-а т-т в-я-и ч-в-н н- п-о-а-? -------------------------------- Можна тут взяти човен на прокат? 0
M--h-a t-m--upaty---? M_____ t__ k_________ M-z-n- t-m k-p-t-s-a- --------------------- Mozhna tam kupatysya?
Ja bih rado surfao / surfala. Я-- охо-е -а---вся /--айнял-ся-се---н-ом. Я б о____ з_______ / з________ с_________ Я б о-о-е з-й-я-с- / з-й-я-а-я с-р-і-г-м- ----------------------------------------- Я б охоче зайнявся / зайнялася серфінгом. 0
M---n--t-m--u----s--? M_____ t__ k_________ M-z-n- t-m k-p-t-s-a- --------------------- Mozhna tam kupatysya?
Ja bih rado ronio / ronila. Я-б -хоче по--рн-- /-п---рн---. Я б о____ п_______ / п_________ Я б о-о-е п-п-р-а- / п-п-р-а-а- ------------------------------- Я б охоче попірнав / попірнала. 0
Mozhn--ta- k-p-t-s-a? M_____ t__ k_________ M-z-n- t-m k-p-t-s-a- --------------------- Mozhna tam kupatysya?
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. Я-- о--ч----------я---п--ата---я -----дн----иж--. Я б о____ п________ / п_________ н_ в_____ л_____ Я б о-о-е п-к-т-в-я / п-к-т-л-с- н- в-д-и- л-ж-х- ------------------------------------------------- Я б охоче покатався / покаталася на водних лижах. 0
T--------pe---o--u---ysya? T__ n__________ k_________ T-m n-b-z-e-h-o k-p-t-s-a- -------------------------- Tam nebezpechno kupatysya?
Može li se iznajmiti daska za surfanje? М-ж-- --т -з-т- н-----ка---о--у---я с--фінг-? М____ т__ в____ н_ п_____ д____ д__ с________ М-ж-а т-т в-я-и н- п-о-а- д-ш-у д-я с-р-і-г-? --------------------------------------------- Можна тут взяти на прокат дошку для серфінгу? 0
T-- n-b--p------kup--ysy-? T__ n__________ k_________ T-m n-b-z-e-h-o k-p-t-s-a- -------------------------- Tam nebezpechno kupatysya?
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? Мож-а т---в-я-и -- п----т -о--л-----сп-р-----н-? М____ т__ в____ н_ п_____ в________ с___________ М-ж-а т-т в-я-и н- п-о-а- в-д-л-з-е с-о-я-ж-н-я- ------------------------------------------------ Можна тут взяти на прокат водолазне спорядження? 0
T-m ---ez---h-o-------sya? T__ n__________ k_________ T-m n-b-z-e-h-o k-p-t-s-a- -------------------------- Tam nebezpechno kupatysya?
Mogu li se iznajmiti vodene skije? Можн--тут взя-и на --о-а- в---і-л-жі? М____ т__ в____ н_ п_____ в____ л____ М-ж-а т-т в-я-и н- п-о-а- в-д-і л-ж-? ------------------------------------- Можна тут взяти на прокат водні лижі? 0
Mo-h-a tut vzya-y-pa----lʹ-------r-kat? M_____ t__ v_____ p_________ n_ p______ M-z-n- t-t v-y-t- p-r-s-l-k- n- p-o-a-? --------------------------------------- Mozhna tut vzyaty parasolʹku na prokat?
Ja sam tek početnik. Я---л-ки по---ків-ць. Я т_____ п___________ Я т-л-к- п-ч-т-і-е-ь- --------------------- Я тільки початківець. 0
Mozhn- -----z--ty p---so---u n- p--k-t? M_____ t__ v_____ p_________ n_ p______ M-z-n- t-t v-y-t- p-r-s-l-k- n- p-o-a-? --------------------------------------- Mozhna tut vzyaty parasolʹku na prokat?
Ja sam prosječno dobar / dobra. Я-у---ом--т-охи о---н-ний / ------н-. Я у ц____ т____ о________ / о________ Я у ц-о-у т-о-и о-і-н-н-й / о-і-н-н-. ------------------------------------- Я у цьому трохи обізнаний / обізнана. 0
Mo--na -ut v----- p-ras-lʹku ---pr--at? M_____ t__ v_____ p_________ n_ p______ M-z-n- t-t v-y-t- p-r-s-l-k- n- p-o-a-? --------------------------------------- Mozhna tut vzyaty parasolʹku na prokat?
Snalazim se već s tim. Я-з--ю-я н-----м-. Я з_____ н_ ц_____ Я з-а-с- н- ц-о-у- ------------------ Я знаюся на цьому. 0
Mo---a t-t---yaty-sh-zl-nh -a-pr--a-? M_____ t__ v_____ s_______ n_ p______ M-z-n- t-t v-y-t- s-e-l-n- n- p-o-a-? ------------------------------------- Mozhna tut vzyaty shezlonh na prokat?
Gdje je žičara? Д----жн-й ---й-----? Д_ л_____ п_________ Д- л-ж-и- п-д-о-н-к- -------------------- Де лижний підйомник? 0
Mo-h-- --- ---at----ez-onh na --oka-? M_____ t__ v_____ s_______ n_ p______ M-z-n- t-t v-y-t- s-e-l-n- n- p-o-a-? ------------------------------------- Mozhna tut vzyaty shezlonh na prokat?
Imaš li sa sobom skije? Чи--а----- --- со-і --ж-? Ч_ м___ т_ п__ с___ л____ Ч- м-є- т- п-и с-б- л-ж-? ------------------------- Чи маєш ти при собі лижі? 0
M-z-na tut----a-y she-lonh--a prok--? M_____ t__ v_____ s_______ n_ p______ M-z-n- t-t v-y-t- s-e-l-n- n- p-o-a-? ------------------------------------- Mozhna tut vzyaty shezlonh na prokat?
Imaš li skijaške cipele sa sobom? Ч- -а-ш -и-п-и ---і ли--і-че--ви--? Ч_ м___ т_ п__ с___ л____ ч________ Ч- м-є- т- п-и с-б- л-ж-і ч-р-в-к-? ----------------------------------- Чи маєш ти при собі лижні черевики? 0
Moz-n- tut -zy--- ch-ven-n---r-k-t? M_____ t__ v_____ c_____ n_ p______ M-z-n- t-t v-y-t- c-o-e- n- p-o-a-? ----------------------------------- Mozhna tut vzyaty choven na prokat?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od tisuću riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kad se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizualne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se također mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Budući da naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo ovisi o mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi vidne e cigaretu, već samo tamne linije.
Dali si znao?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azarbejdžanskim jezikom. To je materinski ili drugi jezik za više od 80 milijuna ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Europu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra temeljem današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je također aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je točno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.