Zbirka izraza

hr Genitiv   »   uk Родовий відмінок

99 [devedeset i devet]

Genitiv

Genitiv

99 [дев’яносто дев’ять]

99 [devʺyanosto devʺyatʹ]

Родовий відмінок

Rodovyy̆ vidminok

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
mačka moje prijateljice к-ш-а -о-ї-по--у-и к____ м___ п______ к-ш-а м-є- п-д-у-и ------------------ кішка моєї подруги 0
Ro----y̆-v-dm---k R______ v_______ R-d-v-y- v-d-i-o- ----------------- Rodovyy̆ vidminok
pas moga prijatelja соб--а мог--дру-а с_____ м___ д____ с-б-к- м-г- д-у-а ----------------- собака мого друга 0
R-d--yy̆ ------ok R______ v_______ R-d-v-y- v-d-i-o- ----------------- Rodovyy̆ vidminok
igračke moje djece іг--шк- --ї- ді--й і______ м___ д____ і-р-ш-и м-ї- д-т-й ------------------ іграшки моїх дітей 0
ki-h-a-moye-̈ --druhy k_____ m____ p______ k-s-k- m-y-i- p-d-u-y --------------------- kishka moyeï podruhy
To je mantil mojeg kolege. це –-п--ьто--о-о -----и. ц_ – п_____ м___ к______ ц- – п-л-т- м-г- к-л-г-. ------------------------ це – пальто мого колеги. 0
k-sh----o-ei- -o-r--y k_____ m____ p______ k-s-k- m-y-i- p-d-u-y --------------------- kishka moyeï podruhy
To je auto moje kolegice. Ц- –---т--о---ь ---- ко---и. Ц_ – а_________ м___ к______ Ц- – а-т-м-б-л- м-є- к-л-г-. ---------------------------- Це – автомобіль моєї колеги. 0
k-s-k- moy-ï --dru-y k_____ m____ p______ k-s-k- m-y-i- p-d-u-y --------------------- kishka moyeï podruhy
To je posao mojih kolega. Це – р-б-та -ої- ----г. Ц_ – р_____ м___ к_____ Ц- – р-б-т- м-ї- к-л-г- ----------------------- Це – робота моїх колег. 0
so-a-a -oho-d---a s_____ m___ d____ s-b-k- m-h- d-u-a ----------------- sobaka moho druha
Dugme od košulje je otpalo. Ґу-з------л-т-в---д-с-р--ки. Ґ_____ в_______ в__ с_______ Ґ-д-и- в-д-е-і- в-д с-р-ч-и- ---------------------------- Ґудзик відлетів від сорочки. 0
so-aka -o-- -ruha s_____ m___ d____ s-b-k- m-h- d-u-a ----------------- sobaka moho druha
Ključ od garaže je nestao. Не--є кл-ча-ві- --ра-а. Н____ к____ в__ г______ Н-м-є к-ю-а в-д г-р-ж-. ----------------------- Немає ключа від гаража. 0
s---k- -oho dru-a s_____ m___ d____ s-b-k- m-h- d-u-a ----------------- sobaka moho druha
Šefovo računalo je pokvareno. К-м-’---р --р-в--к- з--сов----. К________ к________ з__________ К-м-’-т-р к-р-в-и-а з-п-о-а-и-. ------------------------------- Комп’ютер керівника зіпсований. 0
i-ra---y mo---- dit--̆ i_______ m____ d____ i-r-s-k- m-i-k- d-t-y- ---------------------- ihrashky moïkh ditey̆
Tko su djevojčini roditelji? Хто бать-и-д--чин--? Х__ б_____ д________ Х-о б-т-к- д-в-и-к-? -------------------- Хто батьки дівчинки? 0
i-r-sh---m--̈kh d--ey̆ i_______ m____ d____ i-r-s-k- m-i-k- d-t-y- ---------------------- ihrashky moïkh ditey̆
Kako da dođem do kuće njenih roditelja? Я---ро--и-до бу----- -ї-б--ь-і-? Я_ п_____ д_ б______ ї_ б_______ Я- п-о-т- д- б-д-н-у ї- б-т-к-в- -------------------------------- Як пройти до будинку її батьків? 0
ih--shk- -o-̈-h -ite-̆ i_______ m____ d____ i-r-s-k- m-i-k- d-t-y- ---------------------- ihrashky moïkh ditey̆
Kuća stoji na kraju ulice. Б-д-н-к в-к-нці-в--и-і. Б______ в к____ в______ Б-д-н-к в к-н-і в-л-ц-. ----------------------- Будинок в кінці вулиці. 0
tse---pal--o----o -ol---. t__ – p_____ m___ k______ t-e – p-l-t- m-h- k-l-h-. ------------------------- tse – palʹto moho kolehy.
Kako se zove glavni grad Švicarske? Як --з---є---я -толи-я Ш-е--а-ії? Я_ н__________ с______ Ш_________ Я- н-з-в-є-ь-я с-о-и-я Ш-е-ц-р-ї- --------------------------------- Як називається столиця Швейцарії? 0
ts- - p-lʹ---m--o --l---. t__ – p_____ m___ k______ t-e – p-l-t- m-h- k-l-h-. ------------------------- tse – palʹto moho kolehy.
Koji je naslov knjige? Як нази-а-ть-я-к--г-? Я_ н__________ к_____ Я- н-з-в-є-ь-я к-и-а- --------------------- Як називається книга? 0
tse---p----o -oh--ko--h-. t__ – p_____ m___ k______ t-e – p-l-t- m-h- k-l-h-. ------------------------- tse – palʹto moho kolehy.
Kako se zovu susjedova djeca? Я- з--ти-д--ей-су-і-і-? Я_ з____ д____ с_______ Я- з-а-и д-т-й с-с-д-в- ----------------------- Як звати дітей сусідів? 0
Ts--– ---o-o--l----y-i- ko--hy. T__ – a_________ m____ k______ T-e – a-t-m-b-l- m-y-i- k-l-h-. ------------------------------- Tse – avtomobilʹ moyeï kolehy.
Kada su dječji školski praznici? Ко-- у -і------н-----? К___ у д____ к________ К-л- у д-т-й к-н-к-л-? ---------------------- Коли у дітей канікули? 0
Ts--–-avto---i-ʹ-moy--̈--o--hy. T__ – a_________ m____ k______ T-e – a-t-m-b-l- m-y-i- k-l-h-. ------------------------------- Tse – avtomobilʹ moyeï kolehy.
Kada su liječnikovi termini za pacijente? К-л- прийм------ар? К___ п______ л_____ К-л- п-и-м-є л-к-р- ------------------- Коли приймає лікар? 0
T-e-- -vt-mo---ʹ moy-i---o-eh-. T__ – a_________ m____ k______ T-e – a-t-m-b-l- m-y-i- k-l-h-. ------------------------------- Tse – avtomobilʹ moyeï kolehy.
Kada je otvoren muzej? К----му--- в-д-инен-й? К___ м____ в__________ К-л- м-з-й в-д-и-е-и-? ---------------------- Коли музей відчинений? 0
Tse-–--ob-ta m-i-k----l-h. T__ – r_____ m____ k_____ T-e – r-b-t- m-i-k- k-l-h- -------------------------- Tse – robota moïkh koleh.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Video nije pronađen!

Bolja koncentracija = bolje učenje

Prilikom učenja se moramo koncentrirati. Naša cjelokupna pažnja se mora usmjeriti na jednu stvar. Sposobnost koncentracije nije urođena. Prvo moramo naučiti koncentrirati se. To se obično događa u vrtiću ili školi. Sa šest godina djeca se mogu koncentrirati oko 15 minuta. Četrnaestogodišnjaci se mogu koncentrirati i raditi duplo više od toga. Koncentracijska faza odraslih traje oko 45 minuta. Nakon nekog vremena koncentracija popušta. Učenici tada gube interes za materiju. Također nije isključeno da se umore ili postanu živčani. Učenje time postaje teže. Memorija ne može toliko učinkovito pohranjivati sadržaj. Međutim, koncentracija se može povećati! Vrlo je važno da se osoba prije učenja dobro naspava. Onaj tko je umoran može se koncentrirati samo na kratko vrijeme. Kad smo umorni naš mozak pravi više grešaka. Naše emocije također utječu na našu koncentraciju. Tko želi učinkovito učiti, trebao bi biti u neutralnom emotivnom stanju. Previše pozitivnih ili negativnih emocija sprječava uspješno učenje. Naravno da se osjećaji ne mogu uvijek kontrolirati. No može ih se pokušati ignorirati tokom učenja. Onaj tko se želi koncentrirati mora biti motiviran. Kod učenja trebamo uvijek pred sobom imati cilj. Samo tada je naš mozak spreman na koncentraciju. Za dobru koncentraciju također je važno mirno okruženje. Također: Pri učenju treba piti puno vode; to vas drži budnima... Tko se pridržava ovih savjeta, sigurno ostaje dugo koncentriran!