Zbirka izraza

hr Prodavaonice   »   uk Магазини

53 [pedeset i tri]

Prodavaonice

Prodavaonice

53 [п’ятдесят три]

53 [pʺyatdesyat try]

Магазини

Mahazyny

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Tražimo trgovinu sportske opreme. М--ш-кає-о сп-р----ий м------. М_ ш______ с_________ м_______ М- ш-к-є-о с-о-т-в-и- м-г-з-н- ------------------------------ Ми шукаємо спортивний магазин. 0
Ma--z--y M_______ M-h-z-n- -------- Mahazyny
Tražimo mesnicu. Ми--ук---о м--с--й-мага-и-. М_ ш______ м______ м_______ М- ш-к-є-о м-я-н-й м-г-з-н- --------------------------- Ми шукаємо м’ясний магазин. 0
M---z--y M_______ M-h-z-n- -------- Mahazyny
Tražimo ljekarnu. М- ----ємо -п----. М_ ш______ а______ М- ш-к-є-о а-т-к-. ------------------ Ми шукаємо аптеку. 0
My ------em- sp-r---ny-----hazyn. M_ s________ s_________ m_______ M- s-u-a-e-o s-o-t-v-y-̆ m-h-z-n- --------------------------------- My shukayemo sportyvnyy̆ mahazyn.
Naime, želimo kupiti nogometnu loptu. Ми -о---и б --п-т- футб--ь-и--м---. М_ х_____ б к_____ ф_________ м____ М- х-т-л- б к-п-т- ф-т-о-ь-и- м-я-. ----------------------------------- Ми хотіли б купити футбольний м’яч. 0
M--s-uk----o sp-rt-v-yy̆ mah-z--. M_ s________ s_________ m_______ M- s-u-a-e-o s-o-t-v-y-̆ m-h-z-n- --------------------------------- My shukayemo sportyvnyy̆ mahazyn.
Naime, želimo kupiti salamu. Ми ----л- б к--ити-салям-. М_ х_____ б к_____ с______ М- х-т-л- б к-п-т- с-л-м-. -------------------------- Ми хотіли б купити салямі. 0
M- --u---e-o s-o-t-vn--̆-mah--y-. M_ s________ s_________ m_______ M- s-u-a-e-o s-o-t-v-y-̆ m-h-z-n- --------------------------------- My shukayemo sportyvnyy̆ mahazyn.
Naime, želimo kupiti lijekove. М---от-ли - к-п-т- л--и. М_ х_____ б к_____ л____ М- х-т-л- б к-п-т- л-к-. ------------------------ Ми хотіли б купити ліки. 0
M--sh----em- ---a--yy- mahaz--. M_ s________ m_______ m_______ M- s-u-a-e-o m-y-s-y-̆ m-h-z-n- ------------------------------- My shukayemo m'yasnyy̆ mahazyn.
Tražimo trgovinu sportske opreme da bismo kupili nogometnu loptu. Ми--ук-єм--спо-тивний----а---- що- к---ти---тбо--ний----ч. М_ ш______ с_________ м_______ щ__ к_____ ф_________ м____ М- ш-к-є-о с-о-т-в-и- м-г-з-н- щ-б к-п-т- ф-т-о-ь-и- м-я-. ---------------------------------------------------------- Ми шукаємо спортивний магазин, щоб купити футбольний м’яч. 0
My--hu-----o -p-ek-. M_ s________ a______ M- s-u-a-e-o a-t-k-. -------------------- My shukayemo apteku.
Tražimo mesnicu da bismo kupili salame. Ми шукаєм--м’-сни--ма--зин,-що--купити---ля-і. М_ ш______ м______ м_______ щ__ к_____ с______ М- ш-к-є-о м-я-н-й м-г-з-н- щ-б к-п-т- с-л-м-. ---------------------------------------------- Ми шукаємо м’ясний магазин, щоб купити салямі. 0
My--h-kayem--ap-e--. M_ s________ a______ M- s-u-a-e-o a-t-k-. -------------------- My shukayemo apteku.
Tražimo ljekarnu da bismo kupili lijekove. Ми--у-ає-о---т-----що--купи----і-и. М_ ш______ а______ щ__ к_____ л____ М- ш-к-є-о а-т-к-, щ-б к-п-т- л-к-. ----------------------------------- Ми шукаємо аптеку, щоб купити ліки. 0
M---hu-a--m- apt--u. M_ s________ a______ M- s-u-a-e-o a-t-k-. -------------------- My shukayemo apteku.
Tražim zlatara. Я---к-ю-юве--р------г-з-н. Я ш____ ю________ м_______ Я ш-к-ю ю-е-і-н-й м-г-з-н- -------------------------- Я шукаю ювелірний магазин. 0
M--kh---ly-b----yt- f--bol------m-y-ch. M_ k______ b k_____ f_________ m______ M- k-o-i-y b k-p-t- f-t-o-ʹ-y-̆ m-y-c-. --------------------------------------- My khotily b kupyty futbolʹnyy̆ m'yach.
Tražim fotografsku radnju. Я ш-к-ю-фо--м-г-зи-. Я ш____ ф___________ Я ш-к-ю ф-т-м-г-з-н- -------------------- Я шукаю фотомагазин. 0
M--khoti-y - ku-yty -a-ya-i. M_ k______ b k_____ s_______ M- k-o-i-y b k-p-t- s-l-a-i- ---------------------------- My khotily b kupyty salyami.
Tražim slastičarnu. Я шук---к-н-и--рсь--. Я ш____ к____________ Я ш-к-ю к-н-и-е-с-к-. --------------------- Я шукаю кондитерську. 0
M---ho-i-y --kupy----al-ami. M_ k______ b k_____ s_______ M- k-o-i-y b k-p-t- s-l-a-i- ---------------------------- My khotily b kupyty salyami.
Namjeravam, naime, kupiti prsten. Я ------м---ку-и-и--е--те-ь. Я м__ н____ к_____ п________ Я м-ю н-м-р к-п-т- п-р-т-н-. ---------------------------- Я маю намір купити перстень. 0
M- -h-tily-- ---y----aly--i. M_ k______ b k_____ s_______ M- k-o-i-y b k-p-t- s-l-a-i- ---------------------------- My khotily b kupyty salyami.
Namjeravam, naime, kupiti film. Я -----а-і--куп--- -л-вк-. Я м__ н____ к_____ п______ Я м-ю н-м-р к-п-т- п-і-к-. -------------------------- Я маю намір купити плівку. 0
M- k--t-ly-b -u-y-y --ky. M_ k______ b k_____ l____ M- k-o-i-y b k-p-t- l-k-. ------------------------- My khotily b kupyty liky.
Namjeravam, naime, kupiti tortu. Я-маю-н-м-р куп--и торт. Я м__ н____ к_____ т____ Я м-ю н-м-р к-п-т- т-р-. ------------------------ Я маю намір купити торт. 0
M--------- b ku---- -ik-. M_ k______ b k_____ l____ M- k-o-i-y b k-p-t- l-k-. ------------------------- My khotily b kupyty liky.
Tražim zlatara da kupim prsten. Я---каю--ве-і--и- ма-ази-- --б куп--- --р-тень. Я ш____ ю________ м_______ щ__ к_____ п________ Я ш-к-ю ю-е-і-н-й м-г-з-н- щ-б к-п-т- п-р-т-н-. ----------------------------------------------- Я шукаю ювелірний магазин, щоб купити перстень. 0
My -----l----k-py---l--y. M_ k______ b k_____ l____ M- k-o-i-y b k-p-t- l-k-. ------------------------- My khotily b kupyty liky.
Tražim fotografsku radnju da kupim film. Я--у-аю ---о-аг--ин, --б-----ти-пл-в--. Я ш____ ф___________ щ__ к_____ п______ Я ш-к-ю ф-т-м-г-з-н- щ-б к-п-т- п-і-к-. --------------------------------------- Я шукаю фотомагазин, щоб купити плівку. 0
My s---ayem--s-or-yvnyy- m--az-n, s-chob-ku-y-y -ut-olʹny-̆-m-ya-h. M_ s________ s_________ m_______ s_____ k_____ f_________ m______ M- s-u-a-e-o s-o-t-v-y-̆ m-h-z-n- s-c-o- k-p-t- f-t-o-ʹ-y-̆ m-y-c-. ------------------------------------------------------------------- My shukayemo sportyvnyy̆ mahazyn, shchob kupyty futbolʹnyy̆ m'yach.
Tražim slastičarnu da kupim tortu. Я-шук---к--д-т---ьку- що- -у-и-и торт. Я ш____ к____________ щ__ к_____ т____ Я ш-к-ю к-н-и-е-с-к-, щ-б к-п-т- т-р-. -------------------------------------- Я шукаю кондитерську, щоб купити торт. 0
M---hukayemo -'ya--yy̆ -a--zy---s-ch-b--up-ty ---ya-i. M_ s________ m_______ m_______ s_____ k_____ s_______ M- s-u-a-e-o m-y-s-y-̆ m-h-z-n- s-c-o- k-p-t- s-l-a-i- ------------------------------------------------------ My shukayemo m'yasnyy̆ mahazyn, shchob kupyty salyami.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Video nije pronađen!

Promjena jezika = promjena osobnosti

Naš jezik pripada nama. On je važan dio naše osobnosti. Mnogi ljudi pak govore više jezika. Znači li to da imamo više ličnosti? Istraživači smatraju: Da! Kod promjene jezika mijenja se i naša osobnost. To znači da se drugačije ponašamo. Do tog zaključka su došli američki znanstvenici. Istraživali su ponašanje dvojezičnih žena. Te žene su odrasle uz engleski i španjolski jezik. Jednako dobro su poznavale oba jezika i obje kulture. Usprkos tomu, njihovo ponašanje je ovisilo o jeziku. Osjećale su se sigurnije kad su govorile na španjolskom. Također su se dobro osjećale ako je i njihova okolina pričala na španjolskom. Kad su počele govoriti na engleskom, njihovo ponašanje se promijenilo. Bile su manje samouvjerene i često nesigurne. Istraživači su primijetili da su se žene tada činile usamljenije. Jezik koji govorimo utječe na naše ponašanje. Istraživači još ne znaju zašto je to tako. Moguće je da se orijentiramo prema kulturološkim normama. Dok govorimo jezik, mislimo na kulturu iz koje on potječe. To se dešava potpuno automatski. Stoga se pokušavamo prilagoditi kulturi. Ponašamo se onako kako je uobičajeno za tu kulturu. U eksperimentalnim ispitivanjima kineski su govornici bili jako suzdržani. Dok su govorili engleski, postali su otvoreniji. Možda mijenjamo svoje ponašanje kako bi se bolje integrirali. Želimo biti poput onih s kojima pričamo...
Dali si znao?
Bjeloruski spada u istočnoslavenske jezike. To je materinski jezik oko osam milijuna ljudi. Oni naravno prije svega žive u Bjelorusiji. I u Poljskoj ima ljudi koji govore bjeloruski. Bjeloruski je u uskom srodstvu s ruskim i ukrajinskim. To znači da su ovi jezici veoma slični. Razvili su se iz zajedničkog staroruskog jezika. Ipak ima nekoliko važnih jezika. Bjeloruski pravopis je na primjer strogo fonetski. To znači da izgovor riječi odlučuje o njihovom načinu pisanja. Ova osobina čini razliku između bjeloruskog i druga dva srodnika. I u bjeloruskom ima riječi koje potječu iz poljskog. U ruskom to nije slučaj. Bjeloruska gramatika je vrlo slična gramatici drugih slavenskih jezika. Tko voli ovu porodicu jezika, treba obvezno dati priliku bjeloruskom!