Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   ml സീസണുകളും കാലാവസ്ഥയും

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [പതിനാറ്]

16 [pathinaat]

സീസണുകളും കാലാവസ്ഥയും

seasonukalum kaalaavasthayum

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski malajalam igra Više
Ovo su godišnja doba: ഇ---ണ- -ീ-----: ഇ___ സീ_____ ഇ-യ-ണ- സ-സ-ു-ൾ- --------------- ഇവയാണ് സീസണുകൾ: 0
sea-on--alum--a--a--as-ha--m s___________ k______________ s-a-o-u-a-u- k-a-a-v-s-h-y-m ---------------------------- seasonukalum kaalaavasthayum
Proljeće, ljeto, വ-ന--ം,-വ--ൽ, വ____ വേ___ വ-ന-ത-, വ-ന-, ------------- വസന്തം, വേനൽ, 0
s-a-on-k-lu--k----av--thayum s___________ k______________ s-a-o-u-a-u- k-a-a-v-s-h-y-m ---------------------------- seasonukalum kaalaavasthayum
jesen i zima. ശ---കാലവ-ം -ീ---ല--ം. ശ_____ ശീ_____ ശ-ത-ക-ല-ു- ശ-ത-ാ-വ-ം- --------------------- ശരത്കാലവും ശീതകാലവും. 0
e-ay-a-u s-a-onuk--: e_______ s__________ e-a-a-n- s-a-o-u-a-: -------------------- evayaanu seasonukal:
Ljeto je vruće. വേ-ൽ----ാ--. വേ__ ചൂ___ വ-ന- ച-ട-ണ-. ------------ വേനൽ ചൂടാണ്. 0
e---a-n-------nu-a-: e_______ s__________ e-a-a-n- s-a-o-u-a-: -------------------- evayaanu seasonukal:
Ljeti sija sunce. വേ--ക്-ാ-ത-ത്---ര്-ൻ--്രക-ശ-ക-ക---നു. വേ_______ സൂ___ പ്________ വ-ന-ക-ക-ല-്-് സ-ര-യ- പ-ര-ാ-ി-്-ു-്-ു- ------------------------------------- വേനൽക്കാലത്ത് സൂര്യൻ പ്രകാശിക്കുന്നു. 0
eva---n- se-s-nuk--: e_______ s__________ e-a-a-n- s-a-o-u-a-: -------------------- evayaanu seasonukal:
Ljeti rado idemo šetati. വ--ൽ-------ത- ഞ---ൾ-------ൻ ഇ---പ്-െട-ന---. വേ_______ ഞ___ ന____ ഇ________ വ-ന-ക-ക-ല-്-് ഞ-്-ൾ ന-ക-ക-ൻ ഇ-്-പ-പ-ട-ന-ന-. ------------------------------------------- വേനൽക്കാലത്ത് ഞങ്ങൾ നടക്കാൻ ഇഷ്ടപ്പെടുന്നു. 0
v-s-n--a---ve-a-, v_________ v_____ v-s-n-h-m- v-n-l- ----------------- vasantham, venal,
Zima je hladna. ശ-ത-ാലം-ത-ു--പാണ-. ശീ___ ത_____ ശ-ത-ാ-ം ത-ു-്-ാ-്- ------------------ ശീതകാലം തണുപ്പാണ്. 0
v---ntha-, v-n--, v_________ v_____ v-s-n-h-m- v-n-l- ----------------- vasantham, venal,
Zimi pada snijeg ili kiša. ശൈത്യകാല--ത--മ---്------ങ്--- മഴ-പ---യു---ു. ശൈ______ മ__ അ_____ മ_ പെ_____ ശ-ത-യ-ാ-ത-ത- മ-്-് അ-്-െ-്-ി- മ- പ-യ-യ-ന-ന-. -------------------------------------------- ശൈത്യകാലത്ത് മഞ്ഞ് അല്ലെങ്കിൽ മഴ പെയ്യുന്നു. 0
vasantha-, venal, v_________ v_____ v-s-n-h-m- v-n-l- ----------------- vasantham, venal,
Zimi rado ostajemo doma. ശ----കാലത്---ഞങ-ങൾ --ട്ടിലി---്ക-ൻ -ഷ്ടപ്-െ-ുന--ു. ശൈ______ ഞ___ വീ_______ ഇ________ ശ-ത-യ-ാ-ത-ത- ഞ-്-ൾ വ-ട-ട-ല-ര-ക-ക-ൻ ഇ-്-പ-പ-ട-ന-ന-. -------------------------------------------------- ശൈത്യകാലത്ത് ഞങ്ങൾ വീട്ടിലിരിക്കാൻ ഇഷ്ടപ്പെടുന്നു. 0
s-a-at-kaalav-- --e--haka-lav--. s______________ s_______________ s-a-a-h-a-l-v-m s-e-t-a-a-l-v-m- -------------------------------- sharathkaalavum sheethakaalavum.
Hladno je. ഇത- തണ--്പ---. ഇ_ ത_____ ഇ-് ത-ു-്-ാ-ു- -------------- ഇത് തണുപ്പാണു. 0
shar--h-aala-u- -hee-h---a--v--. s______________ s_______________ s-a-a-h-a-l-v-m s-e-t-a-a-l-v-m- -------------------------------- sharathkaalavum sheethakaalavum.
Pada kiša. ഇപ്---- -ഴയാണ-. ഇ___ മ____ ഇ-്-േ-ൾ മ-യ-ണ-. --------------- ഇപ്പോൾ മഴയാണ്. 0
sha---h-aa---um sheet--k-alavu-. s______________ s_______________ s-a-a-h-a-l-v-m s-e-t-a-a-l-v-m- -------------------------------- sharathkaalavum sheethakaalavum.
Vjetrovito je. ഇ------ --ു-----്. ഇ___ ത_____ ഇ-്-േ-ൾ ത-ു-്-ാ-്- ------------------ ഇപ്പോൾ തണുപ്പാണ്. 0
v---- -----a--u. v____ c_________ v-n-l c-o-d-a-u- ---------------- venal choodaanu.
Toplo je. ഇ-- --ടാ-്. ഇ_ ചൂ___ ഇ-് ച-ട-ണ-. ----------- ഇത് ചൂടാണ്. 0
ve--l-c--odaanu. v____ c_________ v-n-l c-o-d-a-u- ---------------- venal choodaanu.
Sunčano je. വെയ-----. വെ____ വ-യ-ല-ണ-. --------- വെയിലാണ്. 0
v---l-c---da-n-. v____ c_________ v-n-l c-o-d-a-u- ---------------- venal choodaanu.
Vedro je. ഇ------ക---ാ--. ഇ_ വ്______ ഇ-് വ-യ-്-മ-ണ-. --------------- ഇത് വ്യക്തമാണ്. 0
venalk-aal-t---suryan -r-k--s-ik-u-n-. v_____________ s_____ p_______________ v-n-l-k-a-a-h- s-r-a- p-a-a-s-i-k-n-u- -------------------------------------- venalkkaalathu suryan prakaashikkunnu.
Kakvo je vrijeme danas? ഇ-്--്തെ ക-ല---്ഥ-എ-്ങ-െ------? ഇ____ കാ____ എ_______ ഇ-്-ത-ത- ക-ല-വ-്- എ-്-ന-യ-ണ-ട-? ------------------------------- ഇന്നത്തെ കാലാവസ്ഥ എങ്ങനെയുണ്ട്? 0
ve--l-kaal--h- su--an pra-aash-kk--n-. v_____________ s_____ p_______________ v-n-l-k-a-a-h- s-r-a- p-a-a-s-i-k-n-u- -------------------------------------- venalkkaalathu suryan prakaashikkunnu.
Danas je hladno. ഇ-്ന്---ു-്-ാണ-. ഇ__ ത_____ ഇ-്-് ത-ു-്-ാ-്- ---------------- ഇന്ന് തണുപ്പാണ്. 0
v-----k-a-athu s-r-a--pr--a-s--k---nu. v_____________ s_____ p_______________ v-n-l-k-a-a-h- s-r-a- p-a-a-s-i-k-n-u- -------------------------------------- venalkkaalathu suryan prakaashikkunnu.
Danas je toplo. ഇ---- നല-- ച---ണ-. ഇ__ ന__ ചൂ___ ഇ-്-് ന-്- ച-ട-ണ-. ------------------ ഇന്ന് നല്ല ചൂടാണ്. 0
v-na--kaalat-- nja--al-na----an i-hta-pedunnu. v_____________ n______ n_______ i_____________ v-n-l-k-a-a-h- n-a-g-l n-d-k-a- i-h-a-p-d-n-u- ---------------------------------------------- venalkkaalathu njangal nadakkan ishtappedunnu.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 malajalam (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...