Разговорник

bg Съюзи 3   »   bs Veznici 3

96 [деветдесет и шест]

Съюзи 3

Съюзи 3

96 [devedeset i šest]

Veznici 3

Изберете как искате да видите превода:   
български босненски Играйте Повече
Аз ставам, щом будилникът звънне. Ja u-t---- --m bu---nik--a---ni. J_ u______ č__ b_______ z_______ J- u-t-j-m č-m b-d-l-i- z-z-o-i- -------------------------------- Ja ustajem čim budilnik zazvoni. 0
Аз се уморявам, щом трябва да уча. Ja pos--jem u-or-n či- t--b-- ----i. J_ p_______ u_____ č__ t_____ u_____ J- p-s-a-e- u-o-a- č-m t-e-a- u-i-i- ------------------------------------ Ja postajem umoran čim trebam učiti. 0
Аз ще спра да работя, щом стана на 60. J- --e--a--- ra-i-- -i- ---uni- -0. J_ p________ r_____ č__ n______ 6__ J- p-e-t-j-m r-d-t- č-m n-p-n-m 6-. ----------------------------------- Ja prestajem raditi čim napunim 60. 0
Кога ще се обадите по телефона? Ka-a-ćete-n--v-t-? K___ ć___ n_______ K-d- ć-t- n-z-a-i- ------------------ Kada ćete nazvati? 0
Щом имам секунда време. Čim-bu--- --a- / i-a-a-t-e----- sl------g---em-na. Č__ b____ i___ / i____ t_______ s________ v_______ Č-m b-d-m i-a- / i-a-a t-e-u-a- s-o-o-n-g v-e-e-a- -------------------------------------------------- Čim budem imao / imala trenutak slobodnog vremena. 0
Той ще се обади по телефона, щом има малко време. On -- zva-- -im---d- imao--e--o--reme-a. O_ ć_ z____ č__ b___ i___ n____ v_______ O- ć- z-a-i č-m b-d- i-a- n-š-o v-e-e-a- ---------------------------------------- On će zvati čim bude imao nešto vremena. 0
Колко време ще работите? Ko--k--dugo-će-- rad--i? K_____ d___ ć___ r______ K-l-k- d-g- ć-t- r-d-t-? ------------------------ Koliko dugo ćete raditi? 0
Аз ще работя, докато мога. R--it ć----- bu--m-mo--- /-m-gla. R____ ć_ d__ b____ m____ / m_____ R-d-t ć- d-k b-d-m m-g-o / m-g-a- --------------------------------- Radit ću dok budem mogao / mogla. 0
Аз ще работя, докато съм здрав. Ja ć- r--i-i d-k bu----z--a--/ zdrava. J_ ć_ r_____ d__ b____ z____ / z______ J- ć- r-d-t- d-k b-d-m z-r-v / z-r-v-. -------------------------------------- Ja ću raditi dok budem zdrav / zdrava. 0
Той лежи в леглото, вместо да работи. O- --ž- - k-ev--u--mj-s-o--a radi. O_ l___ u k______ u______ d_ r____ O- l-ž- u k-e-e-u u-j-s-o d- r-d-. ---------------------------------- On leži u krevetu umjesto da radi. 0
Тя чете вестник, вместо да сготви. Ona-či-- -ovine um-es-o-d- --h-. O__ č___ n_____ u______ d_ k____ O-a č-t- n-v-n- u-j-s-o d- k-h-. -------------------------------- Ona čita novine umjesto da kuha. 0
Той седи в кръчмата, вместо да си отиде вкъщи. On --edi-- -o-ti-n----umj-st- -a ide-kuć-. O_ s____ u g_________ u______ d_ i__ k____ O- s-e-i u g-s-i-n-c- u-j-s-o d- i-e k-ć-. ------------------------------------------ On sjedi u gostionici umjesto da ide kući. 0
Доколкото зная, той живее тук. Ko-i-o ja zn-m,--n-st----- -v---. K_____ j_ z____ o_ s______ o_____ K-l-k- j- z-a-, o- s-a-u-e o-d-e- --------------------------------- Koliko ja znam, on stanuje ovdje. 0
Доколкото зная, жена му е болна. Kolik- ja-----,-njeg-----e-- -e b---s-a. K_____ j_ z____ n______ ž___ j_ b_______ K-l-k- j- z-a-, n-e-o-a ž-n- j- b-l-s-a- ---------------------------------------- Koliko ja znam, njegova žena je bolesna. 0
Доколкото зная, той е безработен. Ko-----j---na-- on ---n-z------n. K_____ j_ z____ o_ j_ n__________ K-l-k- j- z-a-, o- j- n-z-p-s-e-. --------------------------------- Koliko ja znam, on je nezaposlen. 0
Успах се, иначе щях да дойда навреме. Ja-sa- --e-p----,----č- -ih -i---ačan. J_ s__ p_________ i____ b__ b__ t_____ J- s-m p-e-p-v-o- i-a-e b-h b-o t-č-n- -------------------------------------- Ja sam prespavao, inače bih bio tačan. 0
Изпуснах автобуса, иначе щях да дойда навреме. J--sa- pro-u-t-o--ut-b--- i--če -ih-b-o t--an. J_ s__ p________ a_______ i____ b__ b__ t_____ J- s-m p-o-u-t-o a-t-b-s- i-a-e b-h b-o t-č-n- ---------------------------------------------- Ja sam propustio autobus, inače bih bio tačan. 0
Не намерих пътя, иначе щях да дойда навреме. Ja nis-- na-a- -ut, --ač- b-h-b-- --č-n. J_ n____ n____ p___ i____ b__ b__ t_____ J- n-s-m n-š-o p-t- i-a-e b-h b-o t-č-n- ---------------------------------------- Ja nisam našao put, inače bih bio tačan. 0

Езикът и математиката

Мисленето и речта вървят заедно. Те си влияят взаимно. Лингвистичните структури влияят върху структурите на нашето мислене. В някои езици, например, няма думи за числа. Говорещите не разбират концепцията на числата. Така че математиката и езикът също вървят заедно по някакъв начин. Граматическите и математическите структури често са сходни. Някои изследователи смятат, че те също се обработват по подобен начин. Те вярват, че центърът на речта е отговорен и за математиката. Той може да помогне на мозъка да извършва изчисления. Последните проучвания стигат до друг извод , обаче. Те показват, че мозъкът ни обработва математиката без реч. Учените изследвали трима мъже. Мозъците на тези участници в експеримента били увредени. В резултат на това, центърът на речта също бил увреден. Мъжете имали големи проблеми с говоренето. Те вече не можели да формулират прости изречения. Не можели да разбират и думи. След тестването на речта, мъжете трябвало да решат математически задачи. Някои от тези математически пъзели били много сложни. Дори и при това положение, изпитваните участници успели да ги решат! Резултатите от това изследване са много интересни. Те показват, че математиката не се кодира с думи. Възможно е езикът и математиката да имат една и съща основа. И двете се обработват от един и същи център. Но математиката не се налага най-напред да бъде преобразувана в реч. Може би езикът и математиката също се развиват заедно... И чак когато мозъка е приключил развитието си, те вече съществуват отделно!