Рјечник

sr Бројеви   »   ms Kira

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [tujuh]

Kira

Изаберите како желите да видите превод:   
српски малајски Игра Више
Ја бројим: S-ya--i--: S___ k____ S-y- k-r-: ---------- Saya kira: 0
један, два, три s-t-- d-a---iga s____ d___ t___ s-t-, d-a- t-g- --------------- satu, dua, tiga 0
Ја бројим до три. Sa-- -i-- h----a-ti--. S___ k___ h_____ t____ S-y- k-r- h-n-g- t-g-. ---------------------- Saya kira hingga tiga. 0
Ја бројим даље: S-ya-k-r- l--i: S___ k___ l____ S-y- k-r- l-g-: --------------- Saya kira lagi: 0
четири, пет, шест, emp--,--im-----am, e_____ l____ e____ e-p-t- l-m-, e-a-, ------------------ empat, lima, enam, 0
седам, осам, девет t---h--lapa-- se-bi--n t_____ l_____ s_______ t-j-h- l-p-n- s-m-i-a- ---------------------- tujuh, lapan, sembilan 0
Ја бројим. S-y---ir-. S___ k____ S-y- k-r-. ---------- Saya kira. 0
Ти бројиш. Aw-- kira. A___ k____ A-a- k-r-. ---------- Awak kira. 0
Он броји. D---ki-a. D__ k____ D-a k-r-. --------- Dia kira. 0
Један. Први. Satu. Pe---m-. S____ P_______ S-t-. P-r-a-a- -------------- Satu. Pertama. 0
Два. Други. Du---K-du-. D___ K_____ D-a- K-d-a- ----------- Dua. Kedua. 0
Три. Трећи. T--a.---ti--. T____ K______ T-g-. K-t-g-. ------------- Tiga. Ketiga. 0
Четири. Четврти. E-p-t--Ke-----. E_____ K_______ E-p-t- K-e-p-t- --------------- Empat. Keempat. 0
Пет. Пети. Lima.-K---ma. L____ K______ L-m-. K-l-m-. ------------- Lima. Kelima. 0
Шест. Шести. En-m. K--na-. E____ K______ E-a-. K-e-a-. ------------- Enam. Keenam. 0
Седам. Седми. Tu--h---etuju-. T_____ K_______ T-j-h- K-t-j-h- --------------- Tujuh. Ketujuh. 0
Осам. Осми. L-pa-.-Kel----. L_____ K_______ L-p-n- K-l-p-n- --------------- Lapan. Kelapan. 0
Девет. Девети. S-----a-.-K-s--b-l--. S________ K__________ S-m-i-a-. K-s-m-i-a-. --------------------- Sembilan. Kesembilan. 0

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...