Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   uz otgan 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [sakson ikki]

otgan 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski uzbekistanski igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? T-- ----a- chaqi-ish-n----kerak-ed---? T__ y_____ c_____________ k____ e_____ T-z y-r-a- c-a-i-i-h-n-i- k-r-k e-i-i- -------------------------------------- Tez yordam chaqirishingiz kerak edimi? 0
Jesi li morao / morala zvati liječnika? S----hi--ko-n- c-aq--i--ingiz k-ra----imi? S__ s_________ c_____________ k____ e_____ S-z s-i-o-o-n- c-a-i-i-h-n-i- k-r-k e-i-i- ------------------------------------------ Siz shifokorni chaqirishingiz kerak edimi? 0
Je si li morao / morala zvati policiju? Po-i---y--i c-a-iri-h ---ak-i--? P__________ c________ k_________ P-l-t-i-a-i c-a-i-i-h k-r-k-i-i- -------------------------------- Politsiyani chaqirish kerakmidi? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. te-e---------i---z -ormi ----a--la----r ed-. t______ n_________ b____ M____ u___ b__ e___ t-l-f-n n-m-r-n-i- b-r-i M-n-a u-a- b-r e-i- -------------------------------------------- telefon nomeringiz bormi Menda ular bor edi. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Manz---b-rmi- Men-- u--- --r edi. M_____ b_____ M____ u___ b__ e___ M-n-i- b-r-i- M-n-a u-a- b-r e-i- --------------------------------- Manzil bormi? Menda ular bor edi. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. S-z-a ---har-x-r-ta---bo-mi? -e------u-chak- -or ---. S____ s_____ x_______ b_____ M____ s________ b__ e___ S-z-a s-a-a- x-r-t-s- b-r-i- M-n-a s-u-c-a-i b-r e-i- ----------------------------------------------------- Sizda shahar xaritasi bormi? Menda shunchaki bor edi. 0
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. U-o- ---t--- -eldimi? U -- v-q---- kel----ma--. U o_ v______ k_______ U o_ v______ k___ o______ U o- v-q-i-a k-l-i-i- U o- v-q-i-a k-l- o-m-d-. ----------------------------------------------- U oz vaqtida keldimi? U oz vaqtida kela olmadi. 0
Je li našao put? Nije mogao naći put. U --l---t-pdi----U y-l t-----l-adi. U y____ t_______ U y__ t___ o______ U y-l-i t-p-i-i- U y-l t-p- o-m-d-. ----------------------------------- U yolni topdimi? U yol topa olmadi. 0
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. u-s-zn- --sh----mi-- m-ni-tu---nol-a--. u s____ t_________ U m___ t____________ u s-z-i t-s-u-d-m- U m-n- t-s-u-o-m-d-. --------------------------------------- u sizni tushundimi U meni tushunolmadi. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? N--- ---va-t-----el- -lmadi--i-? N___ o_ v______ k___ o__________ N-g- o- v-q-i-a k-l- o-m-d-n-i-? -------------------------------- Nega oz vaqtida kela olmadingiz? 0
Zašto nisi mogao / mogla naći put? Neg- y--n--top- o-ma--ngiz? N___ y____ t___ o__________ N-g- y-l-i t-p- o-m-d-n-i-? --------------------------- Nega yolni topa olmadingiz? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? N-ga--ni tu--un-lmad---? N___ u__ t______________ N-g- u-i t-s-u-o-m-d-n-? ------------------------ Nega uni tushunolmading? 0
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. Av-obus-yo‘-l-g------n ----v-------ke-a--l-adi-. A______ y_______ u____ o__ v______ k___ o_______ A-t-b-s y-‘-l-g- u-h-n o-z v-q-i-a k-l- o-m-d-m- ------------------------------------------------ Avtobus yo‘qligi uchun o‘z vaqtida kela olmadim. 0
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. Men-yo‘l--o-a -lm---m- -h-n-i ---d- -arita y--q-ed-. M__ y___ t___ o_______ c_____ m____ x_____ y___ e___ M-n y-‘- t-p- o-m-d-m- c-u-k- m-n-a x-r-t- y-‘- e-i- ---------------------------------------------------- Men yo‘l topa olmadim, chunki menda xarita yo‘q edi. 0
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. M-n -ni-tus-un-lmad---------i---siqa j--a b-la-d e--. M__ u__ t_____________ c_____ m_____ j___ b_____ e___ M-n u-i t-s-u-o-m-d-m- c-u-k- m-s-q- j-d- b-l-n- e-i- ----------------------------------------------------- Men uni tushunolmadim, chunki musiqa juda baland edi. 0
Morao / morala sam uzeti taksi. Me---ak-- ---s-i- ker-k edi. M__ t____ o______ k____ e___ M-n t-k-i o-i-h-m k-r-k e-i- ---------------------------- Men taksi olishim kerak edi. 0
Morao / morala sam kupiti plan grada. M-n s-ahar ---it-s-ni s-ti--o-is--m -era- --i. M__ s_____ x_________ s____ o______ k____ e___ M-n s-a-a- x-r-t-s-n- s-t-b o-i-h-m k-r-k e-i- ---------------------------------------------- Men shahar xaritasini sotib olishim kerak edi. 0
Morao / morala sam isključiti radio. M-n -ad--ni--c------ga -a--u- bol-i-. M__ r______ o_________ m_____ b______ M-n r-d-o-i o-h-r-s-g- m-j-u- b-l-i-. ------------------------------------- Men radioni ochirishga majbur boldim. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 uzbekistanski (1-100)
Video nije pronađen!

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!