Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   cs V hotelu – příjezd

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [dvacet sedm]

V hotelu – příjezd

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Imate li slobodnu sobu? Mát----ln- p-k---? M___ v____ p______ M-t- v-l-é p-k-j-? ------------------ Máte volné pokoje? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. R-z---oval ---m si----o-. R_________ j___ s_ p_____ R-z-r-o-a- j-e- s- p-k-j- ------------------------- Rezervoval jsem si pokoj. 0
Moje ime je Miler. J-e-uj--se M--ler. J______ s_ M______ J-e-u-i s- M-l-e-. ------------------ Jmenuji se Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. Po-řebuj------olů-k-vý-p-k-j. P________ j___________ p_____ P-t-e-u-i j-d-o-ů-k-v- p-k-j- ----------------------------- Potřebuji jednolůžkový pokoj. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. P---ebuji--vo-lůž--vý--ok--. P________ d__________ p_____ P-t-e-u-i d-o-l-ž-o-ý p-k-j- ---------------------------- Potřebuji dvoulůžkový pokoj. 0
Koliko košta soba za jednu noć? K---- -to-í t-- -oko- ----e-n- -o-? K____ s____ t__ p____ n_ j____ n___ K-l-k s-o-í t-n p-k-j n- j-d-u n-c- ----------------------------------- Kolik stojí ten pokoj na jednu noc? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. C--------- s -oup-l-ou. C___ p____ s k_________ C-c- p-k-j s k-u-e-n-u- ----------------------- Chci pokoj s koupelnou. 0
Želim jednu sobu sa tušem. Chc--p-k---s--sprc-ou. C___ p____ s_ s_______ C-c- p-k-j s- s-r-h-u- ---------------------- Chci pokoj se sprchou. 0
Mogu li vidjeti sobu? M-h---en---ko- vi---? M___ t__ p____ v_____ M-h- t-n p-k-j v-d-t- --------------------- Mohu ten pokoj vidět? 0
Ima li ovdje garaža? Má-e t-d- garáž? M___ t___ g_____ M-t- t-d- g-r-ž- ---------------- Máte tady garáž? 0
Ima li ovdje sef? Má-- ta-- s-jf? M___ t___ s____ M-t- t-d- s-j-? --------------- Máte tady sejf? 0
Ima li ovdje faks? Má-e-ta-- --x? M___ t___ f___ M-t- t-d- f-x- -------------- Máte tady fax? 0
Dobro, uzeću sobu. D----,----i ten p-koj. D_____ c___ t__ p_____ D-b-e- c-c- t-n p-k-j- ---------------------- Dobře, chci ten pokoj. 0
Ovdje su ključevi. T-dy js----líč-. T___ j___ k_____ T-d- j-o- k-í-e- ---------------- Tady jsou klíče. 0
Ovdje je moj prtljag. T-dy-jsou--- zav-z-d--. T___ j___ m_ z_________ T-d- j-o- m- z-v-z-d-a- ----------------------- Tady jsou má zavazadla. 0
U koliko sati je doručak? V k---k hod-- se p----á sníd---? V k____ h____ s_ p_____ s_______ V k-l-k h-d-n s- p-d-v- s-í-a-ě- -------------------------------- V kolik hodin se podává snídaně? 0
U koliko sati je ručak? V -o-i---odi- -------v-----d? V k____ h____ s_ p_____ o____ V k-l-k h-d-n s- p-d-v- o-ě-? ----------------------------- V kolik hodin se podává oběd? 0
U koliko sati je večera? V--o-i- --d-n -e podáv- -e-eře? V k____ h____ s_ p_____ v______ V k-l-k h-d-n s- p-d-v- v-č-ř-? ------------------------------- V kolik hodin se podává večeře? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + češki (1-100) MP3 češki (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…