Knjiga fraza

bs Prošlost modalnih glagola 2   »   cs Minulý čas způsobových sloves 2

88 [osamdeset i osam]

Prošlost modalnih glagola 2

Prošlost modalnih glagola 2

88 [osmdesát osm]

Minulý čas způsobových sloves 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski češki Igra Više
Moj sin ne htjede se igrati sa lutkom. M-- --- ----e-htě---rá- - -a-enkou. M__ s__ s_ n______ h___ s p________ M-j s-n s- n-c-t-l h-á- s p-n-n-o-. ----------------------------------- Můj syn si nechtěl hrát s panenkou. 0
Moja kćerka ne htjede igrati fudbal. Mo-e --era-n--h---- h-----ot--l. M___ d____ n_______ h___ f______ M-j- d-e-a n-c-t-l- h-á- f-t-a-. -------------------------------- Moje dcera nechtěla hrát fotbal. 0
Moja žena ne htjede igrati šah sa mnom. Moje ž-na-se-mnou---c--ěla h-á--ša-h-. M___ ž___ s_ m___ n_______ h___ š_____ M-j- ž-n- s- m-o- n-c-t-l- h-á- š-c-y- -------------------------------------- Moje žena se mnou nechtěla hrát šachy. 0
Moja djeca ne htjedoše ići u šetnju. Mo----ět- nec-t-l--j-t na---oc-ázku. M___ d___ n_______ j__ n_ p_________ M-j- d-t- n-c-t-l- j-t n- p-o-h-z-u- ------------------------------------ Moje děti nechtěly jít na procházku. 0
Oni ne htjedoše pospremiti sobu. Nec-těl- -kli-it po-oj. N_______ u______ p_____ N-c-t-l- u-l-d-t p-k-j- ----------------------- Nechtěly uklidit pokoj. 0
Oni ne htjedoše ići u krevet. N-cht--y------- po-tele-/--pát. N_______ j__ d_ p______ / s____ N-c-t-l- j-t d- p-s-e-e / s-á-. ------------------------------- Nechtěly jít do postele / spát. 0
On ne smjede jesti sladoled. N---ě--j-st z---lin-. N_____ j___ z________ N-s-ě- j-s- z-r-l-n-. --------------------- Nesměl jíst zmrzlinu. 0
On ne smjede jesti čokoladu. Nesm-l jís------lá--. N_____ j___ č________ N-s-ě- j-s- č-k-l-d-. --------------------- Nesměl jíst čokoládu. 0
On ne smjede jesti bombone. N---ě--jí-- b-nbó-y. N_____ j___ b_______ N-s-ě- j-s- b-n-ó-y- -------------------- Nesměl jíst bonbóny. 0
Ja smjedoh nešto zaželjeti. Směl-/----l--jse--si-n--- -ř-t. S___ / s____ j___ s_ n___ p____ S-ě- / s-ě-a j-e- s- n-c- p-á-. ------------------------------- Směl / směla jsem si něco přát. 0
Ja smjedoh kupiti sebi haljinu. S-ěl-/-sm--- j-e---- -------ša--. S___ / s____ j___ s_ k_____ š____ S-ě- / s-ě-a j-e- s- k-u-i- š-t-. --------------------------------- Směl / směla jsem si koupit šaty. 0
Ja smjedoh uzeti sebi jednu pralinu. Sm---/ směl- j-em -- v-í--p-ali---. S___ / s____ j___ s_ v___ p________ S-ě- / s-ě-a j-e- s- v-í- p-a-i-k-. ----------------------------------- Směl / směla jsem si vzít pralinku. 0
Da li se smjelo pušiti u avionu? S-ě- /-----a --i--o-ři--------d--? S___ / s____ j__ k_____ v l_______ S-ě- / s-ě-a j-i k-u-i- v l-t-d-e- ---------------------------------- Směl / směla jsi kouřit v letadle? 0
Da li se smjelo piti pivo u bolnici? S--l-/ s--l--jsi ----- n-m---i-- -i--? S___ / s____ j__ p__ v n________ p____ S-ě- / s-ě-a j-i p-t v n-m-c-i-i p-v-? -------------------------------------- Směl / směla jsi pít v nemocnici pivo? 0
Da li se smjelo povesti psa u hotel? S-ěl-----------i v-í---s- s --b-- d--h--e--? S___ / s____ j__ v___ p__ s s____ d_ h______ S-ě- / s-ě-a j-i v-í- p-a s s-b-u d- h-t-l-? -------------------------------------------- Směl / směla jsi vzít psa s sebou do hotelu? 0
Djeca su za vrijeme praznika smjela dugo ostati vani. O p----nin--- ----y--ět---ů-ta-----u-o v--k-. O p__________ s____ d___ z_____ d_____ v_____ O p-á-d-i-á-h s-ě-y d-t- z-s-a- d-o-h- v-n-u- --------------------------------------------- O prázdninách směly děti zůstat dlouho venku. 0
Smjela su se dugo igrati u dvorištu. Mo--- -- --á- dlou-o-----v---. M____ s_ h___ d_____ n_ d_____ M-h-y s- h-á- d-o-h- n- d-o-e- ------------------------------ Mohly si hrát dlouho na dvoře. 0
Smjela su dugo ostati budna. Sm-l------at --o--o -zh--u. S____ z_____ d_____ v______ S-ě-y z-s-a- d-o-h- v-h-r-. --------------------------- Směly zůstat dlouho vzhůru. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + češki (1-100) MP3 češki (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Savjeti protiv zaboravljanja

Učenje nije uvijek jednostavno. Takođe i kad je zabavno može biti naporno. No radujemo se ukoliko smo nešto naučili. Ponosni smo na sebe i svoj napredak. Nažalost, to što smo naučili možemo opet zaboraviti. To je često problem posebno kod jezika. Većina nas u školi uči jedan ili više jezika. Nakon školovanja to znanje se izgubi. Jedva da više govorimo taj jezik. U svakodnevici prevladava naš maternji jezik. Mnogo stranih jezika se koristi samo za vrijeme odmora. Znanje se izgubi ako se redovino ne obnavlja. Našem mozgu potrebna je vježba. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Taj mišić se mora vježbati kako ne bi oslabio. No postoje načini da se spriječi zaboravljanje. Najvažnije je naučeno uvijek iznova primjenjivati. Pritom pomažu dosljedni rituali. Moguće je napraviti mali program za razne dane u sedmici. U ponedjeljak se, na primjer, čita knjiga na stranom jeziku. U srijedu se sluša strani radio program. U petak se piše dnevnik na stranom jeziku. Na taj način se izmjenjuje čitanje, slušanje i pisanje. Time se znanje aktivira na različite načine. Sve te vježbe ne moraju trajati dugo, dovoljno je svega pola sata. No važno je da se redovno vježba! Istraživanja pokazuju da ono što je jednom naučeno ostaje u mozgu desetljećima. Dakle, mora se samo izvaditi iz ladice...