Zbirka izraza

hr U gradu   »   hi शहर में

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

२५ [पच्चीस]

25 [pachchees]

शहर में

shahar mein

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hindu igra Više
Htio / htjela bih na željeznički kolodvor. मै- ---ेश- -ा-ा---हत- /----त--ह-ँ मैं स्___ जा_ चा__ / चा__ हूँ म-ं स-ट-श- ज-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ --------------------------------- मैं स्टेशन जाना चाहता / चाहती हूँ 0
sh-h-r m--n s_____ m___ s-a-a- m-i- ----------- shahar mein
Htio / htjela bih na aerodrom. मै- --ा- --्-े --ना--ाह-ा / चाह-- --ँ मैं ह__ अ__ जा_ चा__ / चा__ हूँ म-ं ह-ा- अ-्-े ज-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ ------------------------------------- मैं हवाई अड्डे जाना चाहता / चाहती हूँ 0
shahar me-n s_____ m___ s-a-a- m-i- ----------- shahar mein
Htio / htjela bih u centar grada. मैं--ह--जान--च-हता /-च--त- -ूँ मैं श__ जा_ चा__ / चा__ हूँ म-ं श-र ज-न- च-ह-ा / च-ह-ी ह-ँ ------------------------------ मैं शहर जाना चाहता / चाहती हूँ 0
mai---t-s-a- j-a-a-c-----ta / ch-ah-te---o-n m___ s______ j____ c_______ / c________ h___ m-i- s-e-h-n j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- -------------------------------------------- main steshan jaana chaahata / chaahatee hoon
Kako da dođem do željezničkog kolodvora? मै--स्-े-- ---े-ज-ऊँ? मैं स्___ कै_ जा__ म-ं स-ट-श- क-स- ज-ऊ-? --------------------- मैं स्टेशन कैसे जाऊँ? 0
ma-n-s---han------ cha-hat- /-c--ah-tee-h-on m___ s______ j____ c_______ / c________ h___ m-i- s-e-h-n j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- -------------------------------------------- main steshan jaana chaahata / chaahatee hoon
Kako da dođem do aerodroma? मै- -वा- -ड्-े---स----ऊँ? मैं ह__ अ__ कै_ जा__ म-ं ह-ा- अ-्-े क-स- ज-ऊ-? ------------------------- मैं हवाई अड्डे कैसे जाऊँ? 0
main-s--s--n jaa-- -h----ta-- -ha-----e -o-n m___ s______ j____ c_______ / c________ h___ m-i- s-e-h-n j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- -------------------------------------------- main steshan jaana chaahata / chaahatee hoon
Kako da dođem do centra grada? मै- शह----से--ा--? मैं श__ कै_ जा__ म-ं श-र क-स- ज-ऊ-? ------------------ मैं शहर कैसे जाऊँ? 0
ma-- ha-a-e a--e---a-a--ha-h-ta /-c---h-te--ho-n m___ h_____ a___ j____ c_______ / c________ h___ m-i- h-v-e- a-d- j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------------ main havaee adde jaana chaahata / chaahatee hoon
Trebam taksi. म-झ- -- टै--सी-च--िए मु_ ए_ टै__ चा__ म-झ- ए- ट-क-स- च-ह-ए -------------------- मुझे एक टैक्सी चाहिए 0
m--n--ava-e -dd- ----a -haah-ta --cha--a-ee hoon m___ h_____ a___ j____ c_______ / c________ h___ m-i- h-v-e- a-d- j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------------ main havaee adde jaana chaahata / chaahatee hoon
Trebam plan grada. मुझे -हर का एक ---श--च--िए मु_ श__ का ए_ न__ चा__ म-झ- श-र क- ए- न-्-ा च-ह-ए -------------------------- मुझे शहर का एक नक्शा चाहिए 0
ma-n h-v--e-ad-e ----- -ha-h--a-- -haahat-e -o-n m___ h_____ a___ j____ c_______ / c________ h___ m-i- h-v-e- a-d- j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------------ main havaee adde jaana chaahata / chaahatee hoon
Trebam hotel. मु-े-एक-ह--ल च-हिए मु_ ए_ हो__ चा__ म-झ- ए- ह-ट- च-ह-ए ------------------ मुझे एक होटल चाहिए 0
m-i- s--ha- ja--a ---a-----/ c--a---ee -oon m___ s_____ j____ c_______ / c________ h___ m-i- s-a-a- j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------- main shahar jaana chaahata / chaahatee hoon
Htio / htjela bih iznajmiti auto. मुझे--क--ा-़- -िर----प--ल--ी -ै मु_ ए_ गा_ कि__ प_ ले_ है म-झ- ए- ग-ड-ी क-र-य- प- ल-न- ह- ------------------------------- मुझे एक गाड़ी किराये पर लेनी है 0
m-i- -hah---jaana -ha-ha-a /-ch-a--tee hoon m___ s_____ j____ c_______ / c________ h___ m-i- s-a-a- j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------- main shahar jaana chaahata / chaahatee hoon
Ovdje je moja kreditna kartica. यह ---ा-------- कार----ै य_ मे_ क्___ का__ है य- म-र- क-र-ड-ट क-र-ड ह- ------------------------ यह मेरा क्रेडिट कार्ड है 0
m--n--h---r-ja-na--h-ahat- - -ha-h-te- h--n m___ s_____ j____ c_______ / c________ h___ m-i- s-a-a- j-a-a c-a-h-t- / c-a-h-t-e h-o- ------------------------------------------- main shahar jaana chaahata / chaahatee hoon
Ovdje je moja vozačka dozvola. यह-मेरा-ला--ै-्स-है य_ मे_ ला____ है य- म-र- ल-इ-ै-्- ह- ------------------- यह मेरा लाइसैन्स है 0
m----st-------a--e j-oo-? m___ s______ k____ j_____ m-i- s-e-h-n k-i-e j-o-n- ------------------------- main steshan kaise jaoon?
Što ima vidjeti u gradu? शहर --- -े--े---य--क-य- है? श__ में दे__ ला__ क्_ है_ श-र म-ं द-ख-े ल-य- क-य- ह-? --------------------------- शहर में देखने लायक क्या है? 0
m--n-s---han -ai-- ---o-? m___ s______ k____ j_____ m-i- s-e-h-n k-i-e j-o-n- ------------------------- main steshan kaise jaoon?
Idite u stari grad. आप पु---- शह---ें --इए आ_ पु__ श__ में जा__ आ- प-र-न- श-र म-ं ज-इ- ---------------------- आप पुराने शहर में जाइए 0
m-i- --e--a---a-se---oon? m___ s______ k____ j_____ m-i- s-e-h-n k-i-e j-o-n- ------------------------- main steshan kaise jaoon?
Napravite obilazak grada. आप-श-र--्-न -ीजिए आ_ श______ की__ आ- श-र-र-श- क-ज-ए ----------------- आप शहरदर्शन कीजिए 0
m-in-h-v-ee ad-e---is- jaoo-? m___ h_____ a___ k____ j_____ m-i- h-v-e- a-d- k-i-e j-o-n- ----------------------------- main havaee adde kaise jaoon?
Idite do luke. आप-पो--ट-ज-इए आ_ पो__ जा__ आ- प-र-ट ज-इ- ------------- आप पोर्ट जाइए 0
ma-n ---ae- a-de--ai-e-ja-o-? m___ h_____ a___ k____ j_____ m-i- h-v-e- a-d- k-i-e j-o-n- ----------------------------- main havaee adde kaise jaoon?
Napravite obilazak luke. आप प-र्ट-र-श- कीज-ए आ_ पो______ की__ आ- प-र-ट-र-श- क-ज-ए ------------------- आप पोर्टदर्शन कीजिए 0
m--- -av--e ---- --i---ja-on? m___ h_____ a___ k____ j_____ m-i- h-v-e- a-d- k-i-e j-o-n- ----------------------------- main havaee adde kaise jaoon?
Koje još znamenitosti postoje? इस-- अला-- औ--क्-- द---- ल-य- ह-? इ__ अ__ औ_ क्_ दे__ ला__ है_ इ-क- अ-ा-ा औ- क-य- द-ख-े ल-य- ह-? --------------------------------- इसके अलावा और क्या देखने लायक है? 0
ma-n--ha-a--k--s- ja-o-? m___ s_____ k____ j_____ m-i- s-a-a- k-i-e j-o-n- ------------------------ main shahar kaise jaoon?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + hindu (1-100) MP3 hindu (1-100)
Video nije pronađen!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je materinji jezik 300 milijuna ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoeuropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 milijuna ljudi govori ruski kao materinji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 milijuna govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Pokraj navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. Sa znanstvenog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoeuropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoeuropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Europljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Dali si znao?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 milijuna ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!