Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   ta பொதுப்போக்குவரத்து

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [முப்பத்தி ஆறு]

36 [Muppatti āṟu]

பொதுப்போக்குவரத்து

potuppōkkuvarattu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тамилски Игра Више
Где је аутобуска станица? பஸ் --ற--்த----ங்-- இருக-கி-து? ப_ நி____ எ__ இ______ ப-் ந-ற-த-த-் எ-்-ு இ-ு-்-ி-த-? ------------------------------- பஸ் நிறுத்தம் எங்கு இருக்கிறது? 0
pot------u-ara--u p________________ p-t-p-ō-k-v-r-t-u ----------------- potuppōkkuvarattu
Који аутобус вози у центар? எ--த-ப----க--ம-யத்த-க்கு ப-----? எ__ ப_ ந__ மை_____ போ___ எ-்- ப-் ந-ர ம-ய-்-ு-்-ு ப-க-ம-? -------------------------------- எந்த பஸ் நகர மையத்துக்கு போகும்? 0
po-------uvar---u p________________ p-t-p-ō-k-v-r-t-u ----------------- potuppōkkuvarattu
Коју линију морам узети? ந--் ---த -ஸ்-ி-்----்--ு? நா_ எ__ ப___ செ____ ந-ன- எ-்- ப-்-ி-் ச-ல-வ-ு- -------------------------- நான் எந்த பஸ்ஸில் செல்வது? 0
pa- n----------k--iruk-i---u? p__ n_______ e___ i__________ p-s n-ṟ-t-a- e-k- i-u-k-ṟ-t-? ----------------------------- pas niṟuttam eṅku irukkiṟatu?
Морам ли преседати? ந--- --்---ு-- -ா--ேண்--மா? நா_ ப_ ஏ__ மா______ ந-ன- ப-் ஏ-ு-் ம-ற-ே-்-ு-ா- --------------------------- நான் பஸ் ஏதும் மாறவேண்டுமா? 0
p----iṟ-tt-m ---u i-ukki-at-? p__ n_______ e___ i__________ p-s n-ṟ-t-a- e-k- i-u-k-ṟ-t-? ----------------------------- pas niṟuttam eṅku irukkiṟatu?
Где морам пресести? நான் எங்-ு---்---றவே-்----? நா_ எ__ ப_ மா______ ந-ன- எ-்-ு ப-் ம-ற-ே-்-ு-்- --------------------------- நான் எங்கு பஸ் மாறவேண்டும்? 0
pa- ni-u-tam eṅk- --u-ki-at-? p__ n_______ e___ i__________ p-s n-ṟ-t-a- e-k- i-u-k-ṟ-t-? ----------------------------- pas niṟuttam eṅku irukkiṟatu?
Колико кошта карта? ஒ-ு-டி-்-ட---ில--எ---னை? ஒ_ டி___ வி_ எ____ ஒ-ு ட-க-க-் வ-ல- எ-்-ன-? ------------------------ ஒரு டிக்கட் விலை எத்தனை? 0
E-t- -as---kara-m-i-at--kku--ō-u-? E___ p__ n_____ m__________ p_____ E-t- p-s n-k-r- m-i-a-t-k-u p-k-m- ---------------------------------- Enta pas nakara maiyattukku pōkum?
Колико станица има до центра? நகர-ம-யத------- போக-ம---ு-- எ---னை -ி--த்த-்க-்-உ---ன? ந__ மை_____ போ__ மு_ எ___ நி______ உ____ ந-ர ம-ய-்-ு-்-ு ப-க-ம- ம-ன- எ-்-ன- ந-ற-த-த-்-ள- உ-்-ன- ------------------------------------------------------ நகர மையத்துக்கு போகும் முன் எத்தனை நிறுத்தங்கள் உள்ளன? 0
En-a-p-s-n-ka-- -a---tt-kku --k-m? E___ p__ n_____ m__________ p_____ E-t- p-s n-k-r- m-i-a-t-k-u p-k-m- ---------------------------------- Enta pas nakara maiyattukku pōkum?
Морате овде изаћи. நீ----் ------இறங---வ-ண-ட--். நீ___ இ__ இ___ வே____ ந-ங-க-் இ-்-ு இ-ங-க வ-ண-ட-ம-. ----------------------------- நீங்கள் இங்கு இறங்க வேண்டும். 0
Ent- p-s-n-k----m--y--tu-ku pōk--? E___ p__ n_____ m__________ p_____ E-t- p-s n-k-r- m-i-a-t-k-u p-k-m- ---------------------------------- Enta pas nakara maiyattukku pōkum?
Морате изаћи назад. நீ--க-் ப----ழி-ாக -ற--க --ண்---். நீ___ பி_____ இ___ வே____ ந-ங-க-் ப-ன-வ-ி-ா- இ-ங-க வ-ண-ட-ம-. ---------------------------------- நீங்கள் பின்வழியாக இறங்க வேண்டும். 0
N-- ---a -as-s-l----v-t-? N__ e___ p______ c_______ N-ṉ e-t- p-s-s-l c-l-a-u- ------------------------- Nāṉ enta pas'sil celvatu?
Следећи метро долази за 5 минута. அ---்த --ில்- மெட-ர- 5 -ி--டத--ி-- -ரு--. அ___ ர___ மெ__ 5 நி_____ வ___ அ-ு-்- ர-ி-்- ம-ட-ர- 5 ந-ம-ட-்-ி-் வ-ு-்- ----------------------------------------- அடுத்த ரயில்/ மெட்ரோ 5 நிமிடத்தில் வரும். 0
N-ṉ --- -tum m-ṟa-----m-? N__ p__ ē___ m___________ N-ṉ p-s ē-u- m-ṟ-v-ṇ-u-ā- ------------------------- Nāṉ pas ētum māṟavēṇṭumā?
Следећи трамвај долази за 10 минута. அ------ட-ர--்-10-ந-ம-டத-த-ல் -ரும-. அ___ ட்__ 1_ நி_____ வ___ அ-ு-்- ட-ர-ம- 1- ந-ம-ட-்-ி-் வ-ு-்- ----------------------------------- அடுத்த ட்ராம் 10 நிமிடத்தில் வரும். 0
N---p---ētu---ā--v--ṭ-mā? N__ p__ ē___ m___________ N-ṉ p-s ē-u- m-ṟ-v-ṇ-u-ā- ------------------------- Nāṉ pas ētum māṟavēṇṭumā?
Следећи аутобус долази за 15 минута. அடுத்த பஸ- 1----ம-ட--தி---வர--். அ___ ப_ 1_ நி_____ வ___ அ-ு-்- ப-் 1- ந-ம-ட-்-ி-் வ-ு-்- -------------------------------- அடுத்த பஸ் 15 நிமிடத்தில் வரும். 0
N-ṉ --s---um-mā-avēṇ--mā? N__ p__ ē___ m___________ N-ṉ p-s ē-u- m-ṟ-v-ṇ-u-ā- ------------------------- Nāṉ pas ētum māṟavēṇṭumā?
Када вози задњи метро? க-ை-ி ர-ி-் எ-்த-- -ணிக்--? க__ ர__ எ___ ம____ க-ை-ி ர-ி-் எ-்-ன- ம-ி-்-ு- --------------------------- கடைசி ரயில் எத்தனை மணிக்கு? 0
Nāṉ----u -as--āṟa-ēṇṭu-? N__ e___ p__ m__________ N-ṉ e-k- p-s m-ṟ-v-ṇ-u-? ------------------------ Nāṉ eṅku pas māṟavēṇṭum?
Када вози задњи трамвај? க--ச--ட-ர-ம--எத்தன--மண--்க-? க__ ட்__ எ___ ம____ க-ை-ி ட-ர-ம- எ-்-ன- ம-ி-்-ு- ---------------------------- கடைசி ட்ராம் எத்தனை மணிக்கு? 0
Nā--eṅk- p-s--āṟav--ṭum? N__ e___ p__ m__________ N-ṉ e-k- p-s m-ṟ-v-ṇ-u-? ------------------------ Nāṉ eṅku pas māṟavēṇṭum?
Када вози задњи аутобус? க--ச- ப-- ---த-ை--ண---க-? க__ ப_ எ___ ம____ க-ை-ி ப-் எ-்-ன- ம-ி-்-ு- ------------------------- கடைசி பஸ் எத்தனை மணிக்கு? 0
N-ṉ e-k- pas---ṟa--ṇṭu-? N__ e___ p__ m__________ N-ṉ e-k- p-s m-ṟ-v-ṇ-u-? ------------------------ Nāṉ eṅku pas māṟavēṇṭum?
Имате ли возну карту? உங்-ளி--்-ட--்-ட- ----்க-றத-? உ_____ டி___ இ______ உ-்-ள-ட-் ட-க-க-் இ-ு-்-ி-த-? ----------------------------- உங்களிடம் டிக்கட் இருக்கிறதா? 0
O-u--ikkaṭ v-l-- --t---i? O__ ṭ_____ v____ e_______ O-u ṭ-k-a- v-l-i e-t-ṉ-i- ------------------------- Oru ṭikkaṭ vilai ettaṉai?
Возну карту? – Не, немам. டிக---்--- இல-லை-எ-்னிடம--டி-்-ட- இல-லை. டி_____ இ________ டி___ இ___ ட-க-க-்-ா- இ-்-ை-எ-்-ி-ம- ட-க-க-் இ-்-ை- ---------------------------------------- டிக்கட்டா? இல்லை,என்னிடம் டிக்கட் இல்லை. 0
Oru---k----v--ai-e--a-ai? O__ ṭ_____ v____ e_______ O-u ṭ-k-a- v-l-i e-t-ṉ-i- ------------------------- Oru ṭikkaṭ vilai ettaṉai?
Онда морате платити казну. அ--படிய---றால்--ீங--ள்---ரா-ம-/ -பைன- -ட்ட-ேண்-ு-். அ_______ நீ___ அ_____ ஃ__ க_______ அ-்-ட-ய-ன-ற-ல- ந-ங-க-் அ-ர-த-்- ஃ-ை-் க-்-வ-ண-ட-ம-. --------------------------------------------------- அப்படியென்றால் நீங்கள் அபராதம்/ ஃபைன் கட்டவேண்டும். 0
O-u-ṭi--aṭ-vil----tta--i? O__ ṭ_____ v____ e_______ O-u ṭ-k-a- v-l-i e-t-ṉ-i- ------------------------- Oru ṭikkaṭ vilai ettaṉai?

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!