Knjiga fraza

bs Obavljanje potrepština   »   lv Izteikt vēlēšanos / vajadzību

51 [pedeset i jedan]

Obavljanje potrepština

Obavljanje potrepština

51 [piecdesmit viens]

Izteikt vēlēšanos / vajadzību

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski letonski Igra Više
Hoću u biblioteku. E---rib--aizi---uz--ibl-otēk-. E_ g____ a_____ u_ b__________ E- g-i-u a-z-e- u- b-b-i-t-k-. ------------------------------ Es gribu aiziet uz bibliotēku. 0
Hoću u knjižaru. E---ribu --ziet-uz--r-m-tnīc-. E_ g____ a_____ u_ g__________ E- g-i-u a-z-e- u- g-ā-a-n-c-. ------------------------------ Es gribu aiziet uz grāmatnīcu. 0
Hoću do kioska. E------u-ai-iet -z----s--. E_ g____ a_____ u_ k______ E- g-i-u a-z-e- u- k-o-k-. -------------------------- Es gribu aiziet uz kiosku. 0
Ja hoću da iznajmim knjigu. Es-grib- a--ņ----e- g--ma--. E_ g____ a_________ g_______ E- g-i-u a-z-e-t-e- g-ā-a-u- ---------------------------- Es gribu aizņemties grāmatu. 0
Ja hoću da kupim knjigu. Es-----u-nop--k---rā---u. E_ g____ n______ g_______ E- g-i-u n-p-r-t g-ā-a-u- ------------------------- Es gribu nopirkt grāmatu. 0
Ja hoću da kupim novine. Es g-i-u-n-pi-k- a--zi. E_ g____ n______ a_____ E- g-i-u n-p-r-t a-ī-i- ----------------------- Es gribu nopirkt avīzi. 0
Ja hoću u biblioteku da iznajmim knjigu. Es--r--u-a-zi-- -- bi-lio---u---a---aņ---- -rāma--. E_ g____ a_____ u_ b__________ l__ p______ g_______ E- g-i-u a-z-e- u- b-b-i-t-k-, l-i p-ņ-m-u g-ā-a-u- --------------------------------------------------- Es gribu aiziet uz bibliotēku, lai paņemtu grāmatu. 0
Ja hoću u knjižaru da kupim knjigu. E- g---- a-ziet-uz -r---tn---,---i --pi-kt- -rāma--. E_ g____ a_____ u_ g__________ l__ n_______ g_______ E- g-i-u a-z-e- u- g-ā-a-n-c-, l-i n-p-r-t- g-ā-a-u- ---------------------------------------------------- Es gribu aiziet uz grāmatnīcu, lai nopirktu grāmatu. 0
Ja hoću do kioska da kupim novine. E--g------------uz kio-k-,-l-i -o-irk---av-z-. E_ g____ a_____ u_ k______ l__ n_______ a_____ E- g-i-u a-z-e- u- k-o-k-, l-i n-p-r-t- a-ī-i- ---------------------------------------------- Es gribu aiziet uz kiosku, lai nopirktu avīzi. 0
Ja hoću do optičara. E- -ri-- aizi--------t-k---v-i-al-. E_ g____ a_____ u_ o______ v_______ E- g-i-u a-z-e- u- o-t-k-s v-i-a-u- ----------------------------------- Es gribu aiziet uz optikas veikalu. 0
Ja hoću do supermarketa. E- gr-bu-aiz--t -- -i--v-i-a-u. E_ g____ a_____ u_ l___________ E- g-i-u a-z-e- u- l-e-v-i-a-u- ------------------------------- Es gribu aiziet uz lielveikalu. 0
Ja hoću do pekara. Es -ri-u-aiz-et u----i-----. E_ g____ a_____ u_ m________ E- g-i-u a-z-e- u- m-i-n-c-. ---------------------------- Es gribu aiziet uz maiznīcu. 0
Ja hoću da kupim naočale. Es g--b--nop-r-t --il--s. E_ g____ n______ b_______ E- g-i-u n-p-r-t b-i-l-s- ------------------------- Es gribu nopirkt brilles. 0
Ja hoću da kupim voće i povrće. Es-gr--u-n--irkt-aug-us -n d-rzeņu-. E_ g____ n______ a_____ u_ d________ E- g-i-u n-p-r-t a-g-u- u- d-r-e-u-. ------------------------------------ Es gribu nopirkt augļus un dārzeņus. 0
Ja hoću da kupim zemičke i hljeb. E- gr----n---r-t-m----te--un---izi. E_ g____ n______ m_______ u_ m_____ E- g-i-u n-p-r-t m-i-ī-e- u- m-i-i- ----------------------------------- Es gribu nopirkt maizītes un maizi. 0
Ja hoću do optičara da kupim naočale. E- ----- ----et -- o-ti-a- -eika-u,--a- n---rk-u br-lle-. E_ g____ a_____ u_ o______ v_______ l__ n_______ b_______ E- g-i-u a-z-e- u- o-t-k-s v-i-a-u- l-i n-p-r-t- b-i-l-s- --------------------------------------------------------- Es gribu aiziet uz optikas veikalu, lai nopirktu brilles. 0
Ja hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. Es-g-----aiz-et u----el-ei-a--, lai-nop---t------u---- --rzeņ-s. E_ g____ a_____ u_ l___________ l__ n_______ a_____ u_ d________ E- g-i-u a-z-e- u- l-e-v-i-a-u- l-i n-p-r-t- a-g-u- u- d-r-e-u-. ---------------------------------------------------------------- Es gribu aiziet uz lielveikalu, lai nopirktu augļus un dārzeņus. 0
Ja hoću do pekara da kupim zemičke i hljeb. Es ---bu a---et ---ma-zn---- -ai nop-r--u -a-zīt---un--ai--. E_ g____ a_____ u_ m________ l__ n_______ m_______ u_ m_____ E- g-i-u a-z-e- u- m-i-n-c-, l-i n-p-r-t- m-i-ī-e- u- m-i-i- ------------------------------------------------------------ Es gribu aiziet uz maiznīcu, lai nopirktu maizītes un maizi. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + letonski (1-100) MP3 letonski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Manjinski jezici u Evropi

U Evropi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoevropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih grupa. U Evropi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Evropskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, na primjer, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim evropskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim grupama. Te grup ne mogu sebi priuštiti izgradnju vlastitih škola. Takođe im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Evropska unija želi zaštiti manjinske jezike. Jer je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih grupa. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji evropski jezik...
Da li ste to znali?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je maternji jezik oko 60 miliona ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. vijeka u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika nazavisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!