Рјечник

sr У возу   »   eo En la trajno

34 [тридесет и четири]

У возу

У возу

34 [tridek kvar]

En la trajno

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Да ли je то воз за Берлин? Ĉu t-o-est-s--a-t---n--a- --r--no? Ĉ_ t__ e____ l_ t_____ a_ B_______ Ĉ- t-o e-t-s l- t-a-n- a- B-r-i-o- ---------------------------------- Ĉu tio estas la trajno al Berlino? 0
Када креће воз? K-am--a traj-- fo--e--ros? K___ l_ t_____ f__________ K-a- l- t-a-n- f-r-e-u-o-? -------------------------- Kiam la trajno forveturos? 0
Када стиже воз у Берлин? K-a--la tr--n- ----n-s--n-Berl---? K___ l_ t_____ a______ e_ B_______ K-a- l- t-a-n- a-v-n-s e- B-r-i-o- ---------------------------------- Kiam la trajno alvenos en Berlino? 0
Извините, смем ли проћи? Pa--ono----- vi-pe-m-sas---et--i-on? P________ ĉ_ v_ p_______ p__________ P-r-o-o-, ĉ- v- p-r-e-a- p-e-e-i-o-? ------------------------------------ Pardonon, ĉu vi permesas preteriron? 0
Мислим да је то моје место. M- kr--a- -e tio--s--s-mi- s-dlo-o. M_ k_____ k_ t__ e____ m__ s_______ M- k-e-a- k- t-o e-t-s m-a s-d-o-o- ----------------------------------- Mi kredas ke tio estas mia sidloko. 0
Мислим да седите на мом месту. M--k--d-- k--v- si--s -n-m-a-------o. M_ k_____ k_ v_ s____ e_ m__ s_______ M- k-e-a- k- v- s-d-s e- m-a s-d-o-o- ------------------------------------- Mi kredas ke vi sidas en mia sidloko. 0
Где су кола за спавање? Kie--s-as la-dor---ago-o? K__ e____ l_ d___________ K-e e-t-s l- d-r-o-a-o-o- ------------------------- Kie estas la dormovagono? 0
Кола за спавање су на крају воза. La -o-m-v-g--- e-tas---------ajn-----. L_ d__________ e____ ĉ_ l_ t__________ L- d-r-o-a-o-o e-t-s ĉ- l- t-a-n-f-n-. -------------------------------------- La dormovagono estas ĉe la trajnofino. 0
А где је вагон за ручавање? – На почетку. Ka- --e-e-tas--a--an--va--no? –-Ĉe-la ---nto. K__ k__ e____ l_ m___________ – Ĉ_ l_ f______ K-j k-e e-t-s l- m-n-o-a-o-o- – Ĉ- l- f-o-t-. --------------------------------------------- Kaj kie estas la manĝovagono? – Ĉe la fronto. 0
Могу ли спавати доле? Ĉ- mi-po-----o--i -upre? Ĉ_ m_ p____ d____ s_____ Ĉ- m- p-v-s d-r-i s-p-e- ------------------------ Ĉu mi povas dormi supre? 0
Могу ли спавати у средини? Ĉu mi -ov---dormi -ez-oke? Ĉ_ m_ p____ d____ m_______ Ĉ- m- p-v-s d-r-i m-z-o-e- -------------------------- Ĉu mi povas dormi mezloke? 0
Могу ли спавати горе? Ĉu-m- po-a- d------alsup--? Ĉ_ m_ p____ d____ m________ Ĉ- m- p-v-s d-r-i m-l-u-r-? --------------------------- Ĉu mi povas dormi malsupre? 0
Када смо на граници? Ki-m--------- ĉ- la-l-ndlim-? K___ n_ e____ ĉ_ l_ l________ K-a- n- e-t-s ĉ- l- l-n-l-m-? ----------------------------- Kiam ni estos ĉe la landlimo? 0
Колико траје вожња до Берлина? Ki-m-lon---daŭr------ve-ur-d--a---erl--o? K___ l____ d_____ l_ v_______ a_ B_______ K-o- l-n-e d-ŭ-a- l- v-t-r-d- a- B-r-i-o- ----------------------------------------- Kiom longe daŭras la veturado al Berlino? 0
Да ли воз касни? Ĉ- -a tr-jn--m--fruiĝas? Ĉ_ l_ t_____ m__________ Ĉ- l- t-a-n- m-l-r-i-a-? ------------------------ Ĉu la trajno malfruiĝas? 0
Имате ли нешто за читати? Ĉ- -i ----s--on-p-r-le-i? Ĉ_ v_ h____ i__ p__ l____ Ĉ- v- h-v-s i-n p-r l-g-? ------------------------- Ĉu vi havas ion por legi? 0
Може ли се овде добити нешто за јести и пити? Ĉ- hav----s i- po- m-n-i kaj-t-i-ki -i---e? Ĉ_ h_______ i_ p__ m____ k__ t_____ ĉ______ Ĉ- h-v-b-a- i- p-r m-n-i k-j t-i-k- ĉ---i-? ------------------------------------------- Ĉu haveblas io por manĝi kaj trinki ĉi-tie? 0
Да ли бисте ме молим пробудили у 7 часова? Ĉ---i-po--- v--i --n------ -a-----? Ĉ_ v_ p____ v___ m__ j_ l_ 7_ h____ Ĉ- v- p-v-s v-k- m-n j- l- 7- h-r-? ----------------------------------- Ĉu vi povus veki min je la 7a horo? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + есперанто (1-100) МП3 есперанто (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Бебе читају са усана!

Кад бебе уче да говоре, усредсређују се на уста родитеља. Ово су установили психолози за развој. Бебе почињу да читају са усана отприлике са шест месеци. Овако уче како морају да обликују уста да би производили звуке. Са годину дана су бебе већ у стању да разумеју неколике речи. Тек од тада оне почињу да људима опет гледају у очи. Чинећи то, долазе до многих важних информација. Гледајући родитеље у очи, могу знати да ли су ови срећни или тужни. На овај начин се упознавају са светом емоција. Занимљива ситуација настаје када им се неко обрати на страном језику. У том случају, бебе поново почињу да читају са усана. Тако уче како да производе стране звуке. Зато треба, када разговарате са бебом, да јој се увек директно обраћате. Бебама је неопходан дијалог да би се правилно развијале. Посебно родитељи често понављају то што беба каже. На тај начин бебе добијају повратну информацију. Повратна информација је за њих врло важан. Само тако могу знати да их је човек разумео. Оваква потврда мотивише бебу. И зато се и даље забављају док уче да говоре. Није довољно једној беби пуштати аудио траке. Научници су доказали да бебе стварно умеју да читају са усана. У експериментима су им пуштани филмови без тона. Били су то филмови и на њиховом матерњем и на страним језицима. Филмове на матерњем језику бебе су дуже гледале. Било је очигледно да су при том биле много пажљивије. Ипак су прве речи које једна беба изговори широм света исте. “Мама” и “тата” - ове речи су лаке, без обзира о ком се јези
Да ли си знао?
Пољски спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 45 милиона људи. Они углавном живе у Пољској и у многим земљама Источне Европе. Пољски исељеници су свој језик пренели и на друге континенте. Тако у целом свету има око 60 милиона људи који говоре пољски. После руског је то слoвенски језик с највише говорника. Пољски је у уском сродству са чешким и словачким. Модерни пољски књижевни језик се развио из различитих дијалеката. Данас скоро да нема дијалеката пошто већина Пољака користи стандардни језик. Пољска абецеда користи латинична слова и има 35 слова. Увек се наглашава предзадњи слог једне ријечи. Граматика разликује седам падежа и три рода. Скоро сваки крај речи се деклинира или конјугира. Пољски тиме не спада баш обавезно у најлакше језике… Али ускоро ће постати један од најважнијих језика Европе!